Objavljeno 23. juna 2011 u
13:53
Baal
HaSulam, Studija o deset sefirot, 1. deo, „Tabela pitanja i odgovora za
značenje reči“: Pitanje 5. Šta je Ohr Hohma? Ohr (Svetlost) koja ulazi u emanirano
biće u prvom širenju Direktne Svetlosti i opšta je podrška i suština
emaniranog bića.
Sa
strane Stvoritelja, stvaranje se završava u četiri faze širenja Direktne
Svetlosti, Malhut iz sveta Beskonačnosti. Odnosno, stvorio je tačku „iz
nepostojanja“ (Ješ mi Ain), koja se razvija duž četiri faze pod uticajem Više
Svetlosti koja je okružuje.
Uticaj
Stvoritelja na tačku stvaranja naziva se nulta faza - Keter, i unutar ove tačke
javljaju se razvojne faze - prva, druga, treća i četvrta. Poslednja, četvrta
faza razvoja tačke „iz nepostojanja“ pod uticajem Svetlosti naziva se Malhut
sveta Beskonačnosti.
To
je ono što je Stvoritelj želeo da pruži emaniranom biću da bi razvio želju za
uživanjem u ovoj tački, tako da se percepcija, osećaj Svetlosti i stav Davaoca
prema njoj razmatraju za „beskonačno“. Jasno je da ovde ne govorimo o fizičkim
rastojanjima, već o definisanju kvaliteta unutrašnje suštine ove tačke. Sada
stvorenje opaža i oseća Stvoritelja, upija Njega u sebe bez ikakvih
ograničenja, što se naziva beskonačnost, beskraj.
Ova
tačka stvaranja u potpunosti prihvata, bez ikakvih ograničenja sa svoje strane,
sve što Stvoritelj želi da da zahvaljujući Njegovim svojstvima - Dobro koje
čini dobro. Sve što se dalje dešava, već je reakcija emaniranog bića, koje će
uz pomoć Stvoritelja postići visok, potpun i divan razvoj.
Sada,
prihvatajući sve što mu Stvoritelj daje, emanirano biće počinje da se iznutra
menja i da sa svoje strane reaguje na Svetlost koja ga ispunjava. Drugim
rečima, ovo je reakcija gosta na sve Dobro koje je osetio od Domaćina i na
ispunjenje koje je On njemu dao. Sada gost mora da odgovori na ovo ispunjenje i
ljubav koja mu je otkrivena.
Ovo
se ne zaustavlja na stanju Malhut sveta Beskonačnosti, iako je sa strane
Stvoritelja delo završeno. Sada emanirano biće u sebi gradi sve vrste ekrana i
skrivanja. Odbacuje poslasticu; želi da prikrije odnos Domaćina prema njemu
dok ne postigne reciprocitet.
Nadalje,
sve se dešava unutar gosta, i kao da Domaćin ni ne zna za to. Gost odbija i prihvata,
postavlja različite uslove kako bi prihvatio poslasticu od domaćina. Sve što
se dešava ispod Malhut od Ein Sof je unutrašnji razvoj emaniranog bića koje
želi postati poput Stvoritelja.
Zato
je „Svetlost Hohma Svetlost koja ulazi u emanirano biće u prvom širenju
Direktne Svetlosti“, što znači tokom prvog direktnog uticaja Okružujuće
Svetlosti koju je osetilo. Zaista, sve postoji u Višoj Svetlosti, ali do mere
svog razvoja emanirano biće oseća kao da Svetlost menja svoj uticaj na njega.
Prvi uticaj Više Svetlosti na emanirano biće, koje je „opšta opskrba i suština
emaniranog bića“, naziva se Svetlost Hohma (Mudrost).
Drugim
rečima, sedim nasuprot Domaćina i pre svega vidim pred sobom svu „hranu“,
izvor života. Bez toga ne mogu postojati; Umreću.
Međutim,
nakon što primim ovu hranu i počnem da živim (kao što je rečeno, „ako nema
brašna, nema ni Tore“), mogu da kalkulišem u pogledu mog primanja. Zbog toga se
Svetlost Hohma naziva osnova života i prisutna je, otvoreno ili skriveno, u
svim međusobnim akcijama između Stvoritelja i stvorenja.
Čak
i kada govorimo o stanju u kojme postoji samo jedna Svetlost, Hasadim (Milost)
i kada uopšte nema primanja, kaže se da je ovo „skoro već“ odvojeno od
Svetlosti Hohma. Nije potpuno odvojeno od primanja, ali „skoro.“
To
je isto u našem životu do nekog neophodnog, minimalnog nivoa koji nije ni za
suđenje ni za hvaljenje, jer je potreban da bi se podržalo postojanje. Ovo je
količina primanja neophodnih životnih potrepština kako samo emanirano biće
oseća.
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.