Objavljeno 13. juna 2018. u
08:47
Pitanje: S jedne strane, postoji princip „Sudija ima
samo ono što njegove oči vide“. S druge strane, kaže se da oko nas nema ničega
osim bele Svetlosti koja sve ispunjava. Kako možemo pomiriti ova dva principa?
Odgovor: Ako ovo želite da razumete, pridržavajte
se vrlo jednostavnog principa: koristeći metodologiju kabale, ujedinite se u
grupe i pokušajte da osetite ostale. I, počećete u njima da osećate duhovni
svet.
Pretpostavimo
da sada osećam samo sebe. Ako izađem iz sopstvenih osećaja i počnem da
osećam svoje prijatelje iznutra, ako izvršim ograničenje (Cimcum Alef) nad
željama „samo za sebe“ i uđem u kvalitet davanja, tada ću svakog prijatelja
osećati kao duhovno biće, kao Sefira. Svi oni zajedno osećaće se kao Parcuf
koji je ispunjen Svetlošću, nazvan Stvoritelj.
Zajedno,
Svetlost, Stvoritelj i ukupnost Sefirot - sve osim mog životinjskog „Ja“ -
naziva se duša. Ispada da zajedno sa svojim prijateljima stvaram svoju dušu i
svako od njih to čini u odnosu na ostale.
Pitanje: Šta ću videti u stanju „izvan sebe“?
Odgovor: Videćete sile koje upravljaju čitavim
univerzumom kako deluju kroz mnoštvo Viših zakona - njihov početak, proces,
efekat i zaključak. Ovo razumevanje prožima vašu želju, ispunjavajući je. Ovo
ispunjenje doživljavate kao najveće, najviše zadovoljstvo vašeg večnog
postojanja.
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.