PREMEŠTANJE IZ KORPORALNOG STRAHA U DUHOVNI STRAH

Premeštanje iz korporalnog straha u duhovni strah

Objavljeno 11. septembra 2014.

Pitanje: Kako možemo da se iz korporalnog straha od udaraca premestimo u duhovni strah?

 

Odgovor: Ovaj prelaz je moguć samo pomoću okruženja. Ukoliko mi je Stvoritelj važan, tada najvažnija stvar za mene nisu udarci koje primam, već to da mogu da dajem ka Njemu. Sve zavisi jedino od toga koliko mi je to važno.

Kada je dete bolesno, ne daj Bože, roditelji ne razmišljaju ni o sebi i tome kako se osećaju ni o lepom obroku, već trče s detetom od jednog do drugog lekara, budući da je za njih najvažnije zdravlje njihovog deteta. Sve se određuje važnošću cilja.

Zbog toga, mi moramo kroz okolinu da povećamo važnost Stvoritelja, važnost cilja. Ukoliko je cilj važan, mene ništa više ne brine. I, to je u tolikoj meri da neprestano sanjam i razmišljam jedino o tome kako da osladim Njega. To je poput bebe o kojoj stalno razmišljam i brinem: šta da učinim za nju i kako da se ona oseća bolje. Moja ljubav prema njoj me obavezuje.

Ukoliko me okolina impresionira svojom veličinom i važnošću Stvoritelja, ja ću početi da razmišljam o tome kako da dajem Njemu. Onda davanje Stvoritelju postaje moje primanje zato što uživam u tome da Njemu dajem, da dajem onome koga volim.

 

Ali, sada se postavlja pitanje zašto dajem: da li je to zarad svog sopstvenog užitka ili je to u Njegovu korist? Ovo je mesto gde razjašnjenje počinje. Možda mi je Stvoritelj iznenada toliko važan jer ja ispunjavam sebe i postižem Viši svet kroz Njega? To znači da jednostavno koristim Njega.

 

Moram da znam da zapravo dajem Njemu i bez ikakve koristi za sebe. Ovde razumem da  moram da se odvojim od ikakvog primanja za sebe, od ikakve koristi za sebe. Bolje je ukoliko ne znam da dajem Njemu, budući da već sama ta činjenica jeste veliko zadovoljstvo.

Ukoliko znam koliko sam Njemu dao i koliko se Njemu to sviđa, tada mi je to već veliko zadovoljstvo. Stvoritelj zna o meni i mi dajemo jedan drugome, povezani smo, i vidim da je ovaj napor vredan za mene. Ko god služi nekome ko je velik, i sam postaje velik.

STRAH I TREPET

Strah i trepet 

Obavljeno 9. septembra 2014

Pitanje: Kako je moguće razlikovati strah i trepet?

Odgovor: U generalnom, strah je niže stanje, nešto bitno za naše životinjsko telo, naša želja za primanjem. Za razliku od toga, trepet se oseća u skladu sa karakteristikama davanja, u odnosu na Stvoritelja.

Radim unutar svoje želje za primanjem. Ukoliko se bojim fenomena/pojave/onoga što je  unutar moje želje za primanjem, to se naziva „strah”. Ukoliko sumnjam i bojim se da li ću moći da dam prijateljima i kroz njih Stvoritelju, to se naziva „trepet”.

Razlika između straha i trepeta jeste u tome što je strah prirodna pojava koja u meni nastaje i odvija se prirodno, kao rezultat straha želje za primanjem za to da li će dobiti užitak, a u tome nema razlike između osobe i zveri. A, trepet ne zavisi od mene, već od toga kako ću primiti Svetlost koja Reformiše? To me dovodi do/To mi donosi trepeta.

Strah se prirodno budi u meni, sam po sebi, a trepet je rezultat uticaja Više Svetlosti, božanske svetiljke, od svesnosti veličine Stvoritelja. To jeste, glavna razlika je u tome da mi strah dolazi po prirodi, a trepet je iznad prirode, pod uticajem Svetlosti koja Reformiše.

Link - Fear And Trembling

 

RAT SA AMALEKOM

Rat sa Amalekom

Objavljeno 22. marta 2013.

Zatim je došao Amalek i borio se sa Izraelom u Rafidinu. A Mojsije je rekao Isusu: „Izaberi  ljude za nas, i izađite, borite se sa Amalekom; sutra ću stajati na vrhu brda sa štapom Božjim u ruci” (Tora, Izlazak, „BeŠalah”, 17:8 – 17:9).

Amalek je naša najdublja i najegoističnija želja i ideološki neprijatelj na putu ka duhovnomi. Rat o kojem se u Tori govori, što je unutrašnji rat, koji je u cilju da se snažnije ujedinimo, da otkrijemo u nama egoističnije želje, uključujući i Amaleka, da se uzdignemo iznad njih i pobedimo. Da bismo se borili protiv njega, potrebne su nam „starešine”. To znači najispravljenija svojstva u pojedincu. Ovde su opisana mnoga svojstva i uz njihovu pomoć idemo u borbu protiv egoizma, koji nam stvarno izgleda kao neprijatelj, jer mi njega vidimo kao da je dodatno „protiv nas”, i u unutrašnjem i u spoljašnjem.

Dok se pojedinac ne odvoji od svog unutrašnjeg ega, ne oseća ovaj otpor, neprijateljstvo, mržnju prema svojoj prirodi. Pojedinac ne oseća da ta priroda takođe potiče od Stvoritelja, da Stvoritelj namerno otkriva ova svojstva unutar njega (uostalom, „nema ničeg osim Njega”) da bi mu On pomogao da uvek iznova zahteva od Više sile da ga ispravi, da bude ispred njega i pomogne mu da sve svoje prethodne egoistične želje ispravno upotrebi u davanju i ljubavi.

To je zato što osoba nema kvalitet „davanje”. Kvalitet davanja jeste Stvoritelj, a osoba ima samo kvalitet „primanje”. Tako, „primanje zarad davanja” (upotreba ega zarad davanja) veoma je težak rat sa Amalekom. Ukoliko svi drugi ratovi za ispravku postoje da bismo se uzdigli iznad našeg ega i pobegli iz Egipta, da bismo izašli iz različitih vrsta problema, uzdigli se iznad njih, onda sada nema potrebe za uzdizanjem, već da se sa egom borimo licem u lice.

Mi se ne borimo protiv Faraona, već jednostavno bežimo od njega, jer sa njim nije moguće bilo šta uraditi. Amalek je isti Faraon, samo u drugom, unutrašnjem obliku iz kojeg nije moguće pobeći. Moramo da se suočimo s tim na ovaj način, da ga poljuljamo  i pobedimo, te da ga obavežemo da deluje zarad davanja.

Ono što je glavno jeste to da nije moguće pobediti Amaleka. Tako, rečeno je da se rat sa Amalekom nastavlja do poslednjeg trenutka ispravke, i niko ne može da ga pobedi sam. Stvoritelj ostavlja Amaleka za „desert”, za poslednji proboj kada ga čovek uz pomoć Više sile konačno nadvlada. A onda se sav egoizam osobe menja u „zarad davanja”.

Link - The War With Amalek

PROSLAVA POBEDE NAMERE

Proslava pobede namere

Objavljeno 12. marta 2012.

Rabaš, članak „Purim”: Rečeno je da će na kraju ispravke svi praznici biti ukinuti, osim praznika Ester, jer nikada nije bilo tako velikog čuda kao toga dana. Ni na Šabat ni na druge posebne dane nije otkrivena tako velika Svetlost, već samo u danima Purima. I, zato postoji velika prednost Purima u odnosu na sve ostale dane.

Zaista, pre kraja ispravke nije moguće ispraviti sve razbijene iskre i posude, već samo 288 od 320 iskri, i to tako da budu povezane sa davanjem. I, to se postepeno razjašnjava, ali preostaju 32 iskre koje ne mogu da budu razjašnjene.

To se naziva „kameno srce (Lev HaEven)”. I, tek kada se svih 288 iskri potpuno razjasni, kameno srce će se ispraviti, kao što je rečeno: „I ukloniću kameno srce iz vašeg mesa, i daću vam srce od mesa, i tada će smrt zauvek nestati i sve zlo će se ispraviti u dobro, a tama će sijati poput Svetlosti”. 

Iz toga sledi da Svetlost Purima odgovara kraju ispravke i otkriva se jedino čudom. Iz tog razloga, svi praznici se poništavaju, osim Purima, kojem pripada kraj ispravke, kada će se sve zlo ispraviti, i neće biti razlike između prokletog Hamana i blagoslovenog Mordehaja, i Haman će biti ispravljen u dobro.

Haman je ego koji se manifestuje kada se uzdignemo iz izgona i postignemo nivo koji se naziva „davanje zarad davanja”, i koji karakteriše Mordehaja pravednika. Pravednik simbolizuje svojstvo Bina (Hafec Hesed) iz kojeg se uzdižemo još više i potpuno brišemo bilo kakvo sećanje na Amaleka, postižući nivo „primanja zarad davanja”. Ovo je već sledeći stepen.

Kada se Mordehaj, što je namera „davanje zarad davanja”, to jest tačka u srcu, manifestuje u čoveku, on počinje da se bori protiv želje da primi za sebe. Haman je unuk Amaleka, što znači da on stoji dva stepena iza Amaleka. Kada Hamana ispravlja Mordehaj, Haman se približava Amaleku za jedan stepen i postaje mu sin.

Haman i Amalek su egoistične sile, Klipot (ljuske). Haman se otkriva na početku našeg puta i mi moramo da ga dovedemo do ispravke „davanje zarad davanja”, što se naziva Mordehaj. Tako se uzdižemo za jedan stepen prema gore, na nivo sina. Zatim postižemo samog Amaleka, ljusku koja stoji nasuprot nameri „primanje zarad davanja”. Ovo se podudara sa Drvetom znanja dobra i zla. 

Amalek simbolizuje egoističnu nameru, čitavu veliku želju za primanjem sa namerom zarad sebe, koju pojedinac otkriva i postepeno ispravlja. Haman je deo Amaleka koji se otkriva pri ulasku u duhovno, što je svojstvo Bina. Tada se otkrivaju i mnogi drugi zli koji su opisani u Tori, i svi su oni potomci Amaleka. Mi moramo da uništimo potomke Amaleka, „da izbrišemo sećanje na Amaleka”, jer to je egoistična namera. Naravno, ne radi se ni o osobama ni o akcijama, već samo o namerama.

Link - Celebrating The Victory Of Intention

AMALEK, LUKAVI NEPRIJATELJ

Amalek, lukavi neprijatelj

Objavljeno 18. septembra 2011.

Za osobu koja teži duhovnom nema većeg neprijatelja od Amaleka. Kada Amalek preuzme vlast, osećamo se umorno, zbunjeno i gubimo važnost duhovnog rada. On nam uklanja želju da uložimo napor da bismo otkrili Stvoritelja i postali poput Njega. Počinjemo da pronalazimo mnogo razloga zašto to nije vredno raditi. I, to se naziva snaga Amaleka.

On nama ne dolazi kao očigledan ili otkriveni neprijatelj, već se neupadljivo prikrada i nameće osećaj umora, lenjosti, i toga da duhovno izgleda nevažno. Možete da radite hiljadu različitih stvari umesto da radite veoma važnu, specifičnu i pravilno definisanu akciju koja će vas dovesti do cilja. Spremni ste da radite bilo šta osim toga! To se naziva Amalek.

On ne otkriva da je napadač i mrski  neprijatelj za kojeg znate da morate da ga uništite.

Link - Amalek, A Cunning Enemy

AMALEK JE AROGANCIJA, PREZIR I PONOS

Amalek je arogancija, prezir i ponos

Objavljeno 24. marta 2014.

Izlazak (Tecaveh), „Svetlost i sunce”: U Midraš je rečeno, i Raši kaže (o Amaleku), koga ste sreli na svom putu, što potiče od reči „hladnoća”, što znači da su ugasili vatru svoje ljubavi i ohladili je, budući da su u početku bili topli i entuzijastični u svojoj ljubavi jedno prema drugom. A kako su se ohladili? Arogancijom i ponosom, jer Amalek znači arogancija, prezir i ponos. Ono glavno što dovodi nekoga do toga da voli svog prijatelja jeste kada svako vidi da je nizak i prezren, da uvek nalazi mane u svemu što radi i vidi ispravnost svog prijatelja i njegovih postupaka, i da je prijatelj veliki u njegovim očima, i tako on voli svog prijatelja i sa njim se ujedinjuje.

Ali, ukoliko misli da je veliki i oseća ponos, on vidi mane svog prijatelja i zato ga mrzi, jer mu se čini da je njegov prijatelj mnogo niže od njega. Amalek hladi toplinu i entuzijazam koji su Izrael osećali ranije, u ljubavi jedni prema drugima.

Izuzetna karakteristika želje za primanjem, koja se odmah otkriva, jeste ponos. Ljutnja i arogancija su dodatna svojstva. Ali, ponos je specifičan, jer može da se otkrije čak i na suprotan način, kada je čovek ponosan što je unizio sebe. Otuda, ponos je glavni znak želje za primanjem.

Ponos nije osećaj da sam veći, viši i jači od drugih, već misao, u bilo kojem od stanja sa kojima se susrećem u životu, da neko drugi mora da se promeni, a ne ja, što znači da nešto što je spoljašnje za mene mora da se menja, a ne ja. Sledi da ukoliko vidim nešto negativno, taj nedostatak pripisujem Stvoritelju jer, osim mene, samo On postoji.

Ukoliko osoba ima poriv ili sklonost da se nešto promeni spolja, to se naziva ponos i označava želju za primanjem. Iz ovoga možemo puno da naučimo, jer na svakom nivou postoji nešto za filtriranje i razjašnjavanje.

To je podeljena percepcija: način na koji  izgleda meni i način na koji izgleda drugima, kao da ja postojim i oni postoje, i oko mene postoji veliki svet pun ljudi. Ali, u stvari, ja  komuniciram sa svojim svojstvima, a ne sa drugima. Ovde se otvara drugi nivo percepcije. Otuda, iluminacija Amalek, koja je zarad primanja, što se najjasnije otkriva kao Haman, na svom krajnjem nivou, jeste veliki praznik za Jevreje, za one koji hoće da postignu ujedinjenje, da se ujedine kao jedan narod, jer to je poslednja prepreka u postizanju ujedinjenja svih razbijenih delova duše.

Link - Amalek Is Arrogance, Condescension and Pride

NE VERUJTE SLATKIM OBEĆANJIMA HAMANA

Ne verujte slatkim obećanjima Hamana

Objavljeno 20. marta, 2011.

Za vreme širenja Svetlosti od Gore nadole, od Keter, preko Hohma do Bina, trebalo je da dođe do toga da se ona zaustavi, jer je Bina već kvalitet davanja, i njoj za nju samu ništa ne treba. Otuda, kako je dalji razvoj moguć ?

To je kada Bina oseća volju Stvoritelja koja je u Keter, volju za ujedinjenjem. Tako, Bina se deli na GAR i ZAT, koji oseća povezanost sa Keter i zato razvija primanje unutar sebe zarad davanja nižima. U suprotnom se dalji razvoj ne bi odvijao. 

Na isti način, kada se uzdižemo ka Gore i postižemo Bina, prvo postižemo Galgalta ve Einaim, kvalitet davanja zarad davanja, Hafec Hesed, što se naziva Mordehaj. Tada moramo da odlučimo kako da upotrebimo svoju želju za uživanjem. Za nas je to ZAT de Bina, povezan sa našom Malhut Reflektujuće Svetlosti, najvišom Sefira koja postiže Keter Direktne Svetlosti.

Ovo je tačka u kojoj se mora doneti odluka. Ovo pravi razliku u tome kako će se želje Hamana koristiti – egoistično ili zarad davanja. Ukoliko počnemo da se ponašamo egoistično, tada se vraćamo nazad. A, ukoliko izaberemo davanje, onda koristimo želje Hamana sa namerom Mordehaja, što znači da primamo zarad davanja. 

Ovo je „fatalna tačka” Purima. Pur znači „žreb” ili „sudbina”, kada odlučujemo: Šta raditi dalje? Odnosno, moramo da odlučimo: u kojem pravcu ćemo krenuti? Ali, to za sada nije moguće razumeti. Mi ne vidimo  sa strane sva naša svojstva, osim Mordehaja. U svim drugim pravcima osim njega čeka nas samo potpuna tama. Ovo je istinska tačka izbora čoveka i veoma je tanka. Na kraju krajeva, kako mogu da razumem to da davanje zarad sebe nije deo programa Stvoritelja?