уторак, 10. август 2021.

PREMEŠTANJE IZ KORPORALNOG STRAHA U DUHOVNI STRAH


Premeštanje iz korporalnog straha u duhovni strah

Objavljeno 11. septembra 2014.


Pitanje: Kako možemo da se iz korporalnog straha od udaraca premestimo u duhovni strah?

 

Odgovor: Ovaj prelaz je moguć samo pomoću okruženja. Ukoliko mi je Stvoritelj važan, tada najvažnija stvar za mene nisu udarci koje primam, već to da mogu da dajem ka Njemu. Sve zavisi jedino od toga koliko mi je to važno.

Kada je dete bolesno, ne daj Bože, roditelji ne razmišljaju ni o sebi i tome kako se osećaju ni o lepom obroku, već trče s detetom od jednog do drugog lekara, budući da je za njih najvažnije zdravlje njihovog deteta. Sve se određuje važnošću cilja.

Zbog toga, mi moramo kroz okolinu da povećamo važnost Stvoritelja, važnost cilja. Ukoliko je cilj važan, mene ništa više ne brine. I, to je u tolikoj meri da neprestano sanjam i razmišljam jedino o tome kako da osladim Njega. To je poput bebe o kojoj stalno razmišljam i brinem: šta da učinim za nju i kako da se ona oseća bolje. Moja ljubav prema njoj me obavezuje.


Ukoliko me okolina impresionira svojom veličinom i važnošću Stvoritelja, ja ću početi da razmišljam o tome kako da dajem Njemu. Onda davanje Stvoritelju postaje moje primanje zato što uživam u tome da Njemu dajem, da dajem onome koga volim.

 

Ali, sada se postavlja pitanje zašto dajem: da li je to zarad svog sopstvenog užitka ili je to u Njegovu korist? Ovo je mesto gde razjašnjenje počinje. Možda mi je Stvoritelj iznenada toliko važan jer ja ispunjavam sebe i postižem Viši svet kroz Njega? To znači da jednostavno koristim Njega.

 

Moram da znam da zapravo dajem Njemu i bez ikakve koristi za sebe. Ovde razumem da  moram da se odvojim od ikakvog primanja za sebe, od ikakve koristi za sebe. Bolje je ukoliko ne znam da dajem Njemu, budući da već sama ta činjenica jeste veliko zadovoljstvo.


Ukoliko znam koliko sam Njemu dao i koliko se Njemu to sviđa, tada mi je to već veliko zadovoljstvo. Stvoritelj zna o meni i mi dajemo jedan drugome, povezani smo, i vidim da je ovaj napor vredan za mene. Ko god služi nekome ko je velik, i sam postaje velik.


понедељак, 09. август 2021.

STRAH I TREPET


Strah i trepet 

Obavljeno 9. septembra 2014


Pitanje: Kako je moguće razlikovati strah i trepet?


Odgovor: U generalnom, strah je niže stanje, nešto bitno za naše životinjsko telo, naša želja za primanjem. Za razliku od toga, trepet se oseća u skladu sa karakteristikama davanja, u odnosu na Stvoritelja.


Radim unutar svoje želje za primanjem. Ukoliko se bojim fenomena/pojave/onoga što je  unutar moje želje za primanjem, to se naziva „strah”. Ukoliko sumnjam i bojim se da li ću moći da dam prijateljima i kroz njih Stvoritelju, to se naziva „trepet”.


Razlika između straha i trepeta jeste u tome što je strah prirodna pojava koja u meni nastaje i odvija se prirodno, kao rezultat straha želje za primanjem za to da li će dobiti užitak, a u tome nema razlike između osobe i zveri. A, trepet ne zavisi od mene, već od toga kako ću primiti Svetlost koja Reformiše? To me dovodi do/To mi donosi trepeta.


Strah se prirodno budi u meni, sam po sebi, a trepet je rezultat uticaja Više Svetlosti, božanske svetiljke, od svesnosti veličine Stvoritelja. To jeste, glavna razlika je u tome da mi strah dolazi po prirodi, a trepet je iznad prirode, pod uticajem Svetlosti koja Reformiše.

Link - Fear And Trembling

 

недеља, 08. август 2021.

RAT SA AMALEKOM


Rat sa Amalekom

Objavljeno 22. marta 2013.

Zatim je došao Amalek i borio se sa Izraelom u Rafidinu. A Mojsije je rekao Isusu: „Izaberi  ljude za nas, i izađite, borite se sa Amalekom; sutra ću stajati na vrhu brda sa štapom Božjim u ruci” (Tora, Izlazak, „BeŠalah”, 17:8 17:9).

Amalek je naša najdublja i najegoističnija želja i ideološki neprijatelj na putu ka duhovnomi. Rat o kojem se u Tori govori, što je unutrašnji rat, koji je u cilju da se snažnije ujedinimo, da otkrijemo u nama egoističnije želje, uključujući i Amaleka, da se uzdignemo iznad njih i pobedimo. Da bismo se borili protiv njega, potrebne su nam „starešine”. To znači najispravljenija svojstva u pojedincu. Ovde su opisana mnoga svojstva i uz njihovu pomoć idemo u borbu protiv egoizma, koji nam stvarno izgleda kao neprijatelj, jer mi njega vidimo kao da je dodatno „protiv nas”, i u unutrašnjem i u spoljašnjem.

Dok se pojedinac ne odvoji od svog unutrašnjeg ega, ne oseća ovaj otpor, neprijateljstvo, mržnju prema svojoj prirodi. Pojedinac ne oseća da ta priroda takođe potiče od Stvoritelja, da Stvoritelj namerno otkriva ova svojstva unutar njega (uostalom, „nema ničeg osim Njega”) da bi mu On pomogao da uvek iznova zahteva od Više sile da ga ispravi, da bude ispred njega i pomogne mu da sve svoje prethodne egoistične želje ispravno upotrebi u davanju i ljubavi.

To je zato što osoba nema kvalitet „davanje”. Kvalitet davanja jeste Stvoritelj, a osoba ima samo kvalitet „primanje”. Tako, „primanje zarad davanja” (upotreba ega zarad davanja) veoma je težak rat sa Amalekom. Ukoliko svi drugi ratovi za ispravku postoje da bismo se uzdigli iznad našeg ega i pobegli iz Egipta, da bismo izašli iz različitih vrsta problema, uzdigli se iznad njih, onda sada nema potrebe za uzdizanjem, već da se sa egom borimo licem u lice.

Mi se ne borimo protiv Faraona, već jednostavno bežimo od njega, jer sa njim nije moguće bilo šta uraditi. Amalek je isti Faraon, samo u drugom, unutrašnjem obliku iz kojeg nije moguće pobeći. Moramo da se suočimo s tim na ovaj način, da ga poljuljamo  i pobedimo, te da ga obavežemo da deluje zarad davanja.

Ono što je glavno jeste to da nije moguće pobediti Amaleka. Tako, rečeno je da se rat sa Amalekom nastavlja do poslednjeg trenutka ispravke, i niko ne može da ga pobedi sam. Stvoritelj ostavlja Amaleka za „desert”, za poslednji proboj kada ga čovek uz pomoć Više sile konačno nadvlada. A onda se sav egoizam osobe menja u „zarad davanja”.

Link - The War With Amalek


субота, 07. август 2021.

PROSLAVA POBEDE NAMERE


Proslava pobede namere

Objavljeno 12. marta 2012.

Rabaš, članak „Purim”: Rečeno je da će na kraju ispravke svi praznici biti ukinuti, osim praznika Ester, jer nikada nije bilo tako velikog čuda kao toga dana. Ni na Šabat ni na druge posebne dane nije otkrivena tako velika Svetlost, već samo u danima Purima. I, zato postoji velika prednost Purima u odnosu na sve ostale dane.

Zaista, pre kraja ispravke nije moguće ispraviti sve razbijene iskre i posude, već samo 288 od 320 iskri, i to tako da budu povezane sa davanjem. I, to se postepeno razjašnjava, ali preostaju 32 iskre koje ne mogu da budu razjašnjene.

To se naziva „kameno srce (Lev HaEven)”. I, tek kada se svih 288 iskri potpuno razjasni, kameno srce će se ispraviti, kao što je rečeno: „I ukloniću kameno srce iz vašeg mesa, i daću vam srce od mesa, i tada će smrt zauvek nestati i sve zlo će se ispraviti u dobro, a tama će sijati poput Svetlosti”. 

Iz toga sledi da Svetlost Purima odgovara kraju ispravke i otkriva se jedino čudom. Iz tog razloga, svi praznici se poništavaju, osim Purima, kojem pripada kraj ispravke, kada će se sve zlo ispraviti, i neće biti razlike između prokletog Hamana i blagoslovenog Mordehaja, i Haman će biti ispravljen u dobro.

Haman je ego koji se manifestuje kada se uzdignemo iz izgona i postignemo nivo koji se naziva „davanje zarad davanja”, i koji karakteriše Mordehaja pravednika. Pravednik simbolizuje svojstvo Bina (Hafec Hesed) iz kojeg se uzdižemo još više i potpuno brišemo bilo kakvo sećanje na Amaleka, postižući nivo „primanja zarad davanja”. Ovo je već sledeći stepen.

Kada se Mordehaj, što je namera „davanje zarad davanja”, to jest tačka u srcu, manifestuje u čoveku, on počinje da se bori protiv želje da primi za sebe. Haman je unuk Amaleka, što znači da on stoji dva stepena iza Amaleka. Kada Hamana ispravlja Mordehaj, Haman se približava Amaleku za jedan stepen i postaje mu sin.

Haman i Amalek su egoistične sile, Klipot (ljuske). Haman se otkriva na početku našeg puta i mi moramo da ga dovedemo do ispravke „davanje zarad davanja”, što se naziva Mordehaj. Tako se uzdižemo za jedan stepen prema gore, na nivo sina. Zatim postižemo samog Amaleka, ljusku koja stoji nasuprot nameri „primanje zarad davanja”. Ovo se podudara sa Drvetom znanja dobra i zla. 

Amalek simbolizuje egoističnu nameru, čitavu veliku želju za primanjem sa namerom zarad sebe, koju pojedinac otkriva i postepeno ispravlja. Haman je deo Amaleka koji se otkriva pri ulasku u duhovno, što je svojstvo Bina. Tada se otkrivaju i mnogi drugi zli koji su opisani u Tori, i svi su oni potomci Amaleka. Mi moramo da uništimo potomke Amaleka, „da izbrišemo sećanje na Amaleka”, jer to je egoistična namera. Naravno, ne radi se ni o osobama ni o akcijama, već samo o namerama.

Link - Celebrating The Victory Of Intention


петак, 06. август 2021.

AMALEK, LUKAVI NEPRIJATELJ


Amalek, lukavi neprijatelj

Objavljeno 18. septembra 2011.

Za osobu koja teži duhovnom nema većeg neprijatelja od Amaleka. Kada Amalek preuzme vlast, osećamo se umorno, zbunjeno i gubimo važnost duhovnog rada. On nam uklanja želju da uložimo napor da bismo otkrili Stvoritelja i postali poput Njega. Počinjemo da pronalazimo mnogo razloga zašto to nije vredno raditi. I, to se naziva snaga Amaleka.

On nama ne dolazi kao očigledan ili otkriveni neprijatelj, već se neupadljivo prikrada i nameće osećaj umora, lenjosti, i toga da duhovno izgleda nevažno. Možete da radite hiljadu različitih stvari umesto da radite veoma važnu, specifičnu i pravilno definisanu akciju koja će vas dovesti do cilja. Spremni ste da radite bilo šta osim toga! To se naziva Amalek.

On ne otkriva da je napadač i mrski  neprijatelj za kojeg znate da morate da ga uništite.

Link - Amalek, A Cunning Enemy


четвртак, 05. август 2021.

AMALEK JE AROGANCIJA, PREZIR I PONOS


Amalek je arogancija, prezir i ponos

Objavljeno 24. marta 2014.

Izlazak (Tecaveh), „Svetlost i sunce”: U Midraš je rečeno, i Raši kaže (o Amaleku), koga ste sreli na svom putu, što potiče od reči „hladnoća”, što znači da su ugasili vatru svoje ljubavi i ohladili je, budući da su u početku bili topli i entuzijastični u svojoj ljubavi jedno prema drugom. A kako su se ohladili? Arogancijom i ponosom, jer Amalek znači arogancija, prezir i ponos. Ono glavno što dovodi nekoga do toga da voli svog prijatelja jeste kada svako vidi da je nizak i prezren, da uvek nalazi mane u svemu što radi i vidi ispravnost svog prijatelja i njegovih postupaka, i da je prijatelj veliki u njegovim očima, i tako on voli svog prijatelja i sa njim se ujedinjuje.

Ali, ukoliko misli da je veliki i oseća ponos, on vidi mane svog prijatelja i zato ga mrzi, jer mu se čini da je njegov prijatelj mnogo niže od njega. Amalek hladi toplinu i entuzijazam koji su Izrael osećali ranije, u ljubavi jedni prema drugima.

Izuzetna karakteristika želje za primanjem, koja se odmah otkriva, jeste ponos. Ljutnja i arogancija su dodatna svojstva. Ali, ponos je specifičan, jer može da se otkrije čak i na suprotan način, kada je čovek ponosan što je unizio sebe. Otuda, ponos je glavni znak želje za primanjem.

Ponos nije osećaj da sam veći, viši i jači od drugih, već misao, u bilo kojem od stanja sa kojima se susrećem u životu, da neko drugi mora da se promeni, a ne ja, što znači da nešto što je spoljašnje za mene mora da se menja, a ne ja. Sledi da ukoliko vidim nešto negativno, taj nedostatak pripisujem Stvoritelju jer, osim mene, samo On postoji.

Ukoliko osoba ima poriv ili sklonost da se nešto promeni spolja, to se naziva ponos i označava želju za primanjem. Iz ovoga možemo puno da naučimo, jer na svakom nivou postoji nešto za filtriranje i razjašnjavanje.

To je podeljena percepcija: način na koji  izgleda meni i način na koji izgleda drugima, kao da ja postojim i oni postoje, i oko mene postoji veliki svet pun ljudi. Ali, u stvari, ja  komuniciram sa svojim svojstvima, a ne sa drugima. Ovde se otvara drugi nivo percepcije. Otuda, iluminacija Amalek, koja je zarad primanja, što se najjasnije otkriva kao Haman, na svom krajnjem nivou, jeste veliki praznik za Jevreje, za one koji hoće da postignu ujedinjenje, da se ujedine kao jedan narod, jer to je poslednja prepreka u postizanju ujedinjenja svih razbijenih delova duše.

Link - Amalek Is Arrogance, Condescension and Pride


уторак, 03. август 2021.

NE VERUJTE SLATKIM OBEĆANJIMA HAMANA


Ne verujte slatkim obećanjima Hamana

Objavljeno 20. marta, 2011.

Za vreme širenja Svetlosti od Gore nadole, od Keter, preko Hohma do Bina, trebalo je da dođe do toga da se ona zaustavi, jer je Bina već kvalitet davanja, i njoj za nju samu ništa ne treba. Otuda, kako je dalji razvoj moguć ?

To je kada Bina oseća volju Stvoritelja koja je u Keter, volju za ujedinjenjem. Tako, Bina se deli na GAR i ZAT, koji oseća povezanost sa Keter i zato razvija primanje unutar sebe zarad davanja nižima. U suprotnom se dalji razvoj ne bi odvijao. 

Na isti način, kada se uzdižemo ka Gore i postižemo Bina, prvo postižemo Galgalta ve Einaim, kvalitet davanja zarad davanja, Hafec Hesed, što se naziva Mordehaj. Tada moramo da odlučimo kako da upotrebimo svoju želju za uživanjem. Za nas je to ZAT de Bina, povezan sa našom Malhut Reflektujuće Svetlosti, najvišom Sefira koja postiže Keter Direktne Svetlosti.

Ovo je tačka u kojoj se mora doneti odluka. Ovo pravi razliku u tome kako će se želje Hamana koristiti – egoistično ili zarad davanja. Ukoliko počnemo da se ponašamo egoistično, tada se vraćamo nazad. A, ukoliko izaberemo davanje, onda koristimo želje Hamana sa namerom Mordehaja, što znači da primamo zarad davanja. 

Ovo je „fatalna tačka” Purima. Pur znači „žreb” ili „sudbina”, kada odlučujemo: Šta raditi dalje? Odnosno, moramo da odlučimo: u kojem pravcu ćemo krenuti? Ali, to za sada nije moguće razumeti. Mi ne vidimo  sa strane sva naša svojstva, osim Mordehaja. U svim drugim pravcima osim njega čeka nas samo potpuna tama. Ovo je istinska tačka izbora čoveka i veoma je tanka. Na kraju krajeva, kako mogu da razumem to da davanje zarad sebe nije deo programa Stvoritelja?

четвртак, 29. јул 2021.

SVE DOK SVI PRIJATELJI NE BUDU U MOM SRCU


Sve dok svi prijatelji ne budu u mom srcu

Objavljeno 19. marta 2019. u 09:01

Tranzicija je kratak i težak period jer zahteva da napustimo prethodno mesto, posebne uslove u kojima se nalazimo, naša posedovanja i pokrenemo se do novih kvaliteta. To jeste, dužni smo da napustimo prethodne, poznate i nama razumljive uslove pod kojima smo već uspostavili kontakt jedni sa drugima i stvorili zajedničku Kli u određenoj formi. Odjednom, mi se nalazimo u nekom međustanju, koje je nerazumljivo, nepoznato, nestabilno i zbunjujuće, i sadrži nekoliko novih, promenljivih uslova, i to je tako sve dok ne dostignemo novo stanje.

Ovo novo stanje je takođe nepoznato, nerazumljivo i potrebno je vreme da se ono stabilizuje. Postoje ljudi koji se lako prilagođavaju na takve promene, dok drugi imaju velike poteškoće. Ali, u svakom slučaju, period tranzicije nikome nije lak. Naš osnovni nivo je “životinjski nivo”. Životinja ne voli promene. Ona postoji u skladu sa svojom prirodom. Međutim, sada se u nama pomalja ljudski nivo i to dovodi do toga da neprestano iskušavamo nova osećanja, zbunjenost i nerešive kontradikcije. 

Pre svega, treba da razumemo da i period tranzicije pripada ljudskom nivou i da bez ovakvih promena nije moguće postati čovek. Iako to nije lako, kabalisti moraju da prođu kroz ovo. Tokom tranzicije, osoba gubi samokontrolu i ne razume tačno šta i kako da kontroliše, jer se unutrašnji parametri menjaju i u skladu s tim menja se i percepcija. 

A, uz to, osoba ne razume gde se dešava promena, i šta je ispravno, a šta je pogrešno. Postoje uslovi koje je veoma teško nadići. Jedini savet u ovoj situaciji je da se više usredsredimo na akciju nego na misli: da se jače povežemo sa grupom i prijateljima. Tada ćemo se naći u novom stanju. Nema sumnje da sledeće, novo stanje od nas zahteva da imamo veću povezanost sa grupom. 

среда, 28. јул 2021.

UNUTRAŠNJI RAD KABALISTA: "U VEZI SA LJUBAVLJU PRIJATELJA"


Unutrašnji rad kabalista: „U vezi sa ljubavlju prijatelja“

Objavljeno 24. maja 2010. u 13:13

Članak, „U vezi sa ljubavlju prijatelja:“

1. Zašto mi je potrebna ljubav prijatelja? 

Ljubav prijatelja je povezanost između duša.

„Ja“, to je moja duša, „prijatelj“ je druga duša, ali ljubav je ona vrsta povezanosti između nas kojom prijatelj postaje za mene važniji od mene samog, i isto tako, i za njega, ja sam njemu važniji od njega samog. Ja moram da osetim da su želje prijatelja meni bliže nego moje sopstvene. To se naziva „voleti drugog kao sebe samog“. 

Međutim, voleti drugog ne znači osetiti korporalne želje našeg sveta i služiti im; već je to ujedinjenje naših želja zarad postizanja Stvoritelja. Kada se naše želje ujedine u jednu jedinstvenu, veliku želju, koja bi i po snazi i po kvalitetu davanja bila dovoljna (time što je slična Stvoriteljevoj), tada ona postaje sila za otkrivanje Stvoritelja, kao treća strana, ona koja boravi u povezanosti između nas.

Otuda, postoje pitanja: 

a) Zašto je meni potrebna ljubav prijatelja? Da li je to zarad postizanja Stvoritelja? 

b) Da li sam ja svestan da taj cilj ne mogu da postignem sam, već jedino zahvaljujući prijateljima?

c) O  prijateljima brinem više nego o sebi. U povezanosti sa njima otkrivam svojstvo davanja tamo gde Stvoritelj meni otkriva Sebe. To jeste, ja gradim potpuno novu duhovnu strukturu, zajedničku dušu Adam HaRišon, koja ranije nije postojala i koja je iznad svega što je korporalno.

2. Zašto sam izabrao baš ove prijatelje i zašto su oni izabrali mene?

Da li sam zaista ja izabrao ove prijatelje? Sila od Gore dovela me je do ove grupe. Tako, gde počinje moja slobodna volja? 

уторак, 27. јул 2021.

NAPRAVITE PROSTOR ZA STVORITELJA U SKUPU PRIJATELJA


Napravite prostor za Stvoritelja u skupu prijatelja

Objavljeno 26. januara 2019 u 20:06

Skup prijatelja (Ješivat Haverim) je najvažnija akcija. I, to nije samo kada se fizički okupimo i sedimo zajedno. Okupljanje (zajedničko sedenje) u duhovnosti znači to da mi ne koristimo svoje želje za primanjem, već jedino želje za davanjem (sedeti). Mi ograničavamo svoje želje za primanjem i međusobno se odnosimo jedino kroz davanje.

Pripremajući se za okupljanje prijatelja, trebalo bi da zamislim da ću okupiti i ujediniti delove svoje duše u jednu dušu, u jedan duhovni Parcuf, uprkos svim njihovim razlikama. I, što više ovaj Parcuf raste, poboljšavajući svoj kvalitet, time će unutrašnje razlike između prijatelja postati primetnije, čak nepodnošljive. Ali u isto vreme, trebalo bi da se ujedinimo da bismo načinili jednu duhovnu Kli, Parcuf u kojem postoje sva suprotstavljena svojstva i jedinstvo iznad svih razlika.

Iz ovoga je jasno da je okupljanje prijatelja najvažnija akcija kroz koju ispravljamo svoju dušu i stvaramo mesto da se Stvoritelj otkrije, i da realizujemo svrhu stvaranja.

Okupljanje prijatelja ne treba da vidimo kao neki uobičajen sastanak na sat ili dva; mi treba da razmišljamo u vezi sa suštinom ove akcije. Svrha čovekovog postojanja, njegova misija u ovom svetu, u duhovnom svetu i u njegovom životu, sve ovo mora da bude prisutno u skupu prijatelja tako da se okupljanje odvija jedino za tu svrhu. 

Skup prijatelja pomaže da se implementiraju sva stanja koja se otkrivaju u svakom od nas i u čitavom svetu. Ne smemo da zanemarimo nijedan parametar; i svakog treba da prikačimo za tu jednu Kli zarad toga da se postigne maksimalna celovitost na našem nivou, tako da bi  Stvoritelj mogao da se otkrije i uživa u nama.

Link - Make Space For The Creator In TheAssembly Of Friends


субота, 24. јул 2021.

BUĐENJE PRIJATELJA I BUĐENJE SVOJE DUŠE


Buđenje prijatelja i buđenje svoje duše
Objavljeno 5. jula 2018. u 08:40

Ja budim svoju dušu jedino tako što budim svoje prijatelje. Ispravka se dešava kroz pokret od pojedinca ka spolja. Unutar sebe mi nemamo ništa da ispravimo. Moram da budem stalno u grupi sa prijateljima i da neprestano mislim o tome kako njih da približim cilju stvaranja. Moja ispravka se sastoji u tome. Počinjem sa namerom da ne želim da im načinim nikakvo zlo. Ukoliko ja ograničim sebe, zaustavim svoj egoizam i ne koristim ga, tada, time već ulazim u proces ispravke time što ne želim zlo drugima.

Od ove tačke na dalje, na svaku osobu gledam iz perspektive koja je drugačije od one kakva je bila pre. I, ne gledam na lica ili na tela. Ukoliko prođem kroz ograničenje u odnosu na njih tako što u njima ne vidim ništa negativno, tada počinjem da vidim duhovni svet, i to je kao da preskačem prag i ulazim u duhovno. Od ovog trenutka, ja na svet gledam izvan svog egoizma i jedino mi je važno to kako da svu nepokretnu, vegetativnu i životinjsku prirodu dovedem do prijanjanja uz Stvoritelja. Ja sam stvoren jedino za ovo i zbog toga primam buđenje. Moj cilj nije da uzdižem sebe na duhovnim nivoima, već da prijatelje dovedem do prianjanja uz Stvoritelja.

Link - Awaken The Friends And Awaken MySoul

среда, 21. јул 2021.

KO MOŽE DA SE RAZMATRA ZA PRAVOG PRIJATELJA


Ko može da se razmatra za pravog prijatelja?

Objavljeno 6. jula 2013. u 20:59

Pitanje: Ko može da se razmatra za pravog prijatelja?

Odgovor: „Prijatelj - Haver“ potiče od reči „povezanost - hibur“. Ne mislim na prijatelje koji se povezuju kako bi zajedno proveli dobro vreme u nekom sportskom klubu ili kafiću. U kabalističkoj grupi prijateljem nazivaju onoga sa kojim se povezujemo tako da bi načinili zajednički nedostatak za to da jedni drugima dajemo. Odavde učimo šta je svojstvo davanja.

Nakon što znamo šta je svojstvo davanja, možemo da proširimo našu zajedničku Kli, posudu, da je produbimo, i da unutar svojstava međusobnog davanja koja smo otkrili tražimo Višu silu. Ovo napredovanje međusobno nas povezuje, dušu sa dušom! Otkrivamo da pripadamo jedinstvenom sistemu i da su nam duše blizu jedna drugoj. Ovo je veza između delova jedne duše, i zbog toga smo i okupljeni; iz tog razloga Viša Svetlost nas je i okupila u grupu.

Ne gledam lica, koja mi se sviđaju ili ne, prema kojima ću se distancirati ili prići nekome. Prihvatam sve! Ako je došao, očigledno je da je deo slagalice koji nam je najbliži. Bez njega ne možemo završiti slagalicu. I sa svakim prijateljem koji stiže, ovu slagalicu, strukturu kolektivne duše, upotpunjujemo sve više i više.

To je ono što se naziva – prijatelj, neko s kim povezujemo svoje duše i upotpunjujemo kolektivnu dušu između nas. Nakon što poništimo svoj ego koji nas razdvaja i ometa da spojimo delove naše slagalice, mi možemo da prionemo jedan uz drugog. To je ono što se naziva – istinski prijatelj.

I, dok se uzajamno pomažemo, svakako da prolazimo kroz uspone i padove. Razumem prijatelja, osećam kada padne i kada mu treba pomoć, a takođe i kada padnem, treba mi njegova pomoć i podrška. Sve je dozvoljeno, osim cinizma prema grupi i duhovnom putu. I, ukoliko dođe neka vrsta cinizma od nekoga, to je već problem. Ali poteškoće na putu su neizbežne i mi ih zajedno nadilazimo; otuda se nazivamo prijateljima.

Link - Who Can Be Considered A True Friend?


субота, 05. јун 2021.

SVE SE POSTIŽE KONTRASTOM

 
Sve se postiže kontrastom

Objavljeno 26. juna 2020.

Razvoj istine iz suprotnosti je kamen temeljac u mudrosti kabale. Ako želimo nešto da razumemo, moramo da razumemo fenomen i stanje nasuprot njemu. U suprotnom, nećemo osećati ništa.

Da postoji samo tama ili samo svetlost, ne bismo ih mogli razlikovati. Kada postoji neka korelacija između njih, tada osećamo tamu i svetlost, a to je isto u svim ostalim aspektima. Otuda, najvažnija stvar koju imamo je sposobnost da oštro osetimo kontrastne pojave, i kao rezultat toga izgradimo senzacije i odredimo i izoštrimo definicije. Stručnjak je neko ko ima mnogo suprotnih atributa, emocija i puno informacija, neko ko može integriše i postavit različite stvari jednu nasuprot drugoj, i tako naučiti.

Pitanje: Da li to znači da ne treba da se bojim mraka?

Odgovor: Naravno da ne. Ne možemo da odredimo i definišemo svetlost bez mraka. To je razlog zašto smo stvoreni u mraku, u svom egu, jer samo zahvaljujući egu koji neprekidno raste možemo da otkrijemo otpor i kontrast Stvoritelju, a zatim i da ličimo na Njega.

Komentar: Prema mudrosti kabale, sve je u suprotnosti. Prema onome što kažete, čovek treba da postane veliki egoista, dok to većina ljudi obično smatra lošim.

Moj odgovor: Napisano je, „onaj ko je veći od svog prijatelja, njegova je želja još veća“. Sve zapravo merimo zahvaljujući veličini egoističke želje kojom merimo višu Svetlost, njen uticaj na nas i promene koje ona donosi, pa čak i samog Stvoritelja.

Pitanje: Da li to znači da će ego i dalje rasti i da nećemo moći ništa učiniti po tom pitanju?

Odgovor: Ne treba ništa da radimo sa tim. Naprotiv, neka raste. To je razlog što se ova mudrost naziva mudrost kabale, što znači mudrost kako da primimo sve što možemo zarad sebe, ali sa namerom da dajemo. To je paradoks. Do toga ćemo postepeno doći.

Link - Everything Is Attained Through Contrast

 

петак, 21. мај 2021.

ZDRAV RAST EGA

 
Zdrav rast ega

Objavljeno 18. decembra 2020.

Pitanje: Koji su znaci zdravog rasta ega u korporalnom i duhovnom?

Odgovor: Zdrav rast ega se dešava kada se uzdignem iznad njega i izvršim duhovne akcije. Čineći to, primoravam ego da naraste na moj nivo.

Pretpostavimo da izvršim određenu duhovnu akciju. Čim se popnem na njen nivo, i moj ego se podiže na taj nivo. Ja žudim da napredujem, da izvršim sledeću duhovnu akciju i popnem se na sledeći nivo, i moj ego se takođe uzdiže sa tog nivoa. To znači da u meri u kojoj rastem u duhovnom, raste i moj ego.

To je način na koji akcije slede jedna drugu, kao što se kaže: „Ko je veći od svog prijatelja, njegova je želja veća“. Proizlazi da kada odrastete u dobrog kabalistu, postajete veliki egoista.

Ali, tada je ego kontrolisan duhovnim atributom koji ste stekli, što znači da radite sa namerom da dajete, i vi gurate svoj duh, svoje duhovno stanje, koje zauzvrat vaš ego gura prema gore.

Otuda, naš duhovni nivo zapravo raste zahvaljujući egu, jer sve što je Stvoritelj stvorio u osnovi je ego, a sve ostalo su njegovi derivati.

Link - A Healthy Growth Of The Ego

 

среда, 19. мај 2021.

NEZAVISNO OD DOBRA I ZLA

 
Nezavisno od dobra i zla

Objavljeno 3. januara 2021.

Zašto je Stvoritelj stvorio egoizam, zlu inklinaciju? Zar nije mogao da nas stvori takvima da smo slični Njemu, sa svojstvom davanja? Ali, ukoliko bismo postojali jedino u kvalitetu davanja, mi ne bismo bili stvorena bića.

Čak i sada, kada postojimo samo u primanju, mi se takođe ne razmatramo za stvorena bića. Nije moguće postojati kao nezavisno stvorenje u jednoj želji.

Stvorenje je nešto što je izvan Stvoritelja, suprotno od Njega. Otuda, ono mora da se gradi iz suprotnosti: tama i svetlost, ponos i potčinjavanje. 

Napisano je da „Svako ko je veći od svog prijatelja, njegova inklinacija je veća od inklinacije prijatelja” i nadilazeći je, on nad njom gradi dobru inklinaciju. Trenutak kasnije, zla inklinacija se ponovo budi, i on mora da zatraži pomoć od Gore da bi je nadišao, i da bi izgradio dobru inklinaciju. Tako se čovek gradi neprestanim otkrivanjem i nadilaženjem svog egoizma. 

Ukoliko čovek nema dve inklinacije, i zlu i dobru, onda još nije duhovna osoba. Duhovno započinje onda kada čovek otkrije zlo u sebi, i otkrije da je to priroda stvorenja koje je stvorio Stvoritelj, i da mu nedostaje samo dobra sila, koju traži od Stvoritelja, tako da „ljubav pokriva sve grehe”.

Da nema zla, ne bi bilo ničega iznad čega bi se gradilo dobro, i da bi se Stvoritelj uspostavio kao vladar nad svim stvorenjima. Prema tome, u prirodi postoji unutrašnji motor koji neprestano otkriva nevolje, zlo, naš egoizam, našu suprotnost Stvoritelju, odvojenost i mržnju prema svakome od nas. Mi se, iznad toga, okrećemo Stvoritelju, tražimo silu potčinjavanja, povezanosti, ljubavi, i tako se krećemo između ove dve sile.

Tama ne može da postoji bez Svetlosti, ni Svetlost bez tame. Duhovno stanje mora da uključuje obe sile, tamu i Svetlost, tako da bismo mogli da prianjanje i povezanost, što se naziva Svetlost, više volimo u odnosu na odvajanje i udaljavanje, što se naziva tama.

Otuda, dobro je ukoliko vidimo da smo zlovoljni – to znači da smo to dobili od Stvoritelja da bismo to ispravili i pretvorili u dobro. Ukoliko nemamo želju za duhovnim, to takođe nije loše – to znači da moramo da tražimo da primimo snagu za povezivanje od Gore. Moramo neprestano da brinemo za kompletiranje suprotnosti, podjednako percipirajućii dobro i loše i ostajući na srednjoj liniji.

недеља, 16. мај 2021.

PRINCIPI DUHOVNE IZGRADNJE


Principi duhovne izgradnje

Objavljeno 30. aprila 2013.

Na duhovnom putu postoje kontinuirani problemi, ali mi ih prihvatamo kao pomoć na tom putu, kao konstruktivne probleme, a ne kao destruktivne. 

Pretpostavimo da gradim drugi sprat na svojoj kući. To znači da sav materijal moram da odnesem na drugi sprat, što je svakako mnogo teže od izgradnje prvog sprata. Tako, šta možemo reći o 15. spratu ili o 125. spratu duhovne građevine? 

Što se osoba više uzdiže, to više raste njena zla inklinacija, i osoba postaje sve teža i okrutnija, kao što je napisano: „Ko je veći od svog prijatelja, njegova želja je veća od želje prijatelja”. Međutim, ukoliko je moja težnja ispravna, ja u ovom većem teretu vidim veliku korist za svoju građevinu. Zlo vidim kao dobro, budući da vidim da će to dovesti do pozitivnih rezultata.

Ukoliko mi je, na primer, dato deset kilograma zlata, da li će mi biti žao što tih deset kilograma moram da nosim kući? Međutim, ukoliko treba da nosim betonske blokove, ja ću se odnositi prema tome drugačije i drugačije ću to vrednovati. Tako, sve zavisi od vrednosti koju pripisujem određenim stvarima, a vrednost i procena zavise od prethodne pripreme.

Link - The Principles Of Spiritual Construction

 

субота, 15. мај 2021.

PREDANOST SUPROTNOJ PRIRODI

 
Predanost suprotnoj prirodi

Objavljeno 24. januara 2013.

Od nas se traži predanost na putu; od nas se traži da se poništimo, da „preuzmemo teret nebesa”, što znači predanost.

Slične osobine vidimo kod životinja: ukoliko se vlasniku psa dogodi nešto loše ili ukoliko ima problem, pas to oseća i veoma je posvećen svom vlasniku. Da li je to ista predanost o kojoj ovde govorimo ili nije? 

Koja je razlika između predanosti na nivoima nepokretne, vegetativne i životinjske prirode i nivoa koji je „govorni”? Rob se navikava na svog vlasnika, oseća da zavisi od njega i posvećen mu je, baš kao i pas. U čemu se razlikuje od sluge Stvoritelja? 

Biti sluga Stvoritelju je posvećenost prirodi koja je suprotna čovekovoj prirodi. Ja sam u stanju potčinjavanja i poništavanja sebe između dve polarne tačke koje su se razdvojile. U meni je moja želja da primim i u njoj osećam svoj ego, razne pritužbe, probleme i razočarenja. Sve to osećam i ne poništavam to, ono živi u meni, ali pre svega toga, postepeno stičem prepoznavanje, duhovnu predanost suprotnu svom egoističnom svojstvu. 

Jaz između ove dve forme prirode koje su u meni je jasan, razumljiv i poznat. Moja predanost se uzdiže iznad mog razuma, i što je veća želja, to se više uzdižem iznad njega. Suprotno tome, jaz, napetost, udaljenost između egoistične prirode i altruistične prirode, između namere zarad primanja i namere zarad davanja, za sebe ili za Stvoritelja, jaz između ova dva suprotna pola sve više raste. 

Kaže se: „Onaj ko je veći od svog prijatelja, njegova želja za primanjem je čak i veća” i „čovek ne može da ispuni Micva ukoliko prethodno nije uspeo da je drži”. To znači da mi moramo da padnemo i da osetimo veću dubinu svog ega, zle inklinacije, zmije, i samo odatle možemo da se uzdignemo na više nivoe nesebičnosti i potpune predanosti.

Ove dve tačke ne poništavaju jedna drugu. Umesto toga, razdvojenost između njih popunjavamo prepoznavanjem, razumevanjem i našom ljubavlju koja se uzdiže iznad mržnje: „Ljubav će pokriti sve grehe”. To je razlika između naše duhovne i religijske predanosti.

Religija od osobe zahteva da je sledi zatvorenih očiju, i što osoba manje razume, to je predaniji vernik. Čini sve što joj se kaže, ne pokušavajući da razume. Što osoba ima manje sumnji, to sigurnije napreduje sa zastavom u ruci i fanatičnim izrazom lica, i razmatra se uglednijom.

U mudrosti kabale, međutim, sumnje, zbunjenost, različiti problemi i unutrašnja pojašnjenja generišu bogata razabiranja, misli i unutrašnje ideje. Sve je to suprotno Stvoritelju i radu zarad davanja, ali iznad njih čovek gradi svoju predanost, jer zahvaljujući tome može da razume i oseća.

Na osnovu toga on gradi razumevanje i osećanje, percipira svet sa jednog na drugi kraj u dve forme, u svim mogućim osećajima i razumevanjima. Čovek nema usku perspektivu i ne napreduje zatvorenih očiju, već u potpunosti prepoznaje ego, i tako gradi svoj stav prema kvalitetu davanja, kroz razumevanje svojstva Stvoritelja.

On uzdiže kvalitet davanja iznad svojstva primanja; samostalno i svesno pristaje da se preda tome da služi i voli. To postaje njegov Stvoritelj.

Link - Devotion To The Opposite Nature

 

понедељак, 10. мај 2021.

DUHOVNA DIZALICA

 
Duhovna dizalica

Objavljeno 23. marta 2013.

Pitanje: Što je više osoba privržena Ravu, grupi i učenju, njegova želja za primanjem će rasti sve više?

Odgovor: Naravno, kako biste inače rasli? Zbog toga se kaže: „Onaj ko je veći od svog prijatelja, njegova inklinacija je veća od prijateljeve”.

Pitanje: I, kako da ograničimo svoju želju?

Odgovor: Ja ne ograničavam samu želju, već umesto toga, ograničavam to da rabim želju. Ja neću da moja želja postane manja ili da potpuno nestane. Ne, odnosim se prema njoj sa svim poštovanjem koje zaslužuje, s ljubavlju, a ne mržnjom, jer to je pomoć protiv mene. Ja namerno radim na sebi na ovakav način prepoznavanja, i trudim se da čuvam granice svoje želje u svemu što razabiram. To za mene postaje pravo bogatstvo i to izuzetno poštujem.

Tada sav moj život postaje nešto veoma važno, dragoceno. I kao u igri, ispred mene prolaze delovi ovog vrlo složenog mehanizma i ja ih ne neutrališem, ne ograničavam; ja hoću da se uzdignem iznad njih. Ovo je uspon, uspon na duhovnoj lestvici. Sama ograničenja vrši Svetlost, i ja ne radim rad Svetlosti. To bi bilo poput askeze, u čemu nema ničeg dobrog. Moramo da primimo stvari onako kako dolaze, uzdignemo se iznad njih, a zatim ih koristimo u ispravnoj formi.

Pitanje: Kako se to događa? Veoma je lako utopiti se u želji.

Odgovor: Sve vreme tražim da budem u veri iznad razuma, na srednjoj liniji. Moja želja da se uzdignem iznad je leva linija; davanje koje postižem je desna linija. A redosled međusobnih odnosa između davanja i primanja naziva se srednja linija. Ovaj mehanizam uzdiže sve više i više kao dizalica.

Link - Spiritual Jack


петак, 07. мај 2021.

NAKON VEČERI DOLAZI NOVI DAN

 
Nakon večeri dolazi novi dan

Objavljeno 18. septembra 2013.

Pitanje: Zašto čovek svaki put padne dublje? Kako može da postigne večno prianjanje?

Odgovor: Svaki put padamo sve dublje i dublje jer nam se otkrivaju sve jače i grublje egoistične želje. Kao što je napisano: „Ko je veći od svog prijatelja, njegova je želja veća od želje prijatelja”. Moramo da budemo uronjeni u veći egoizam da bismo, radeći na njemu, postigli veću Reflektujuću Svetlost. Što se niže spuštamo unutar svojih želja, to se više uzdižemo usled ispravke, to je jedno nasuprot drugom.

Na drugi način nije moguće. Takvi su zakoni čak i u materijalnoj fizici, ne samo u duhovnoj.

Pad sadrži sve informacije o sledećem koraku. Problem je samo u tome što, kada smo u padu, gubimo osetljivost i ne možemo da ga osetimo. Da smo osetili šta dobijamo iz pada, razumeli bismo kakve moćne alate dobijamo.

Jedini problem je što svi organi za oset prestaju da rade u padu i mi ne možemo ništa da otkrijemo. U suštini, razlika između pada i uspona je u tome što Svetlost dolazi, daje nam novi stav prema našem egoizmu i prema Stvoritelju, i ovo treba povezati samo u jedno – Izrael (naša žudnja za Stvoriteljem), Tora, i Stvoritelj – i tada ćemo koristiti egoizam koji nam se ispravno otkriva.

Promena našeg stava prema onome što se otkriva u padu naziva se uspon. Međutim, najvažniji je pad, jer je to otkrivanje novih želja u kojima tada kušamo novi svet – viši, uzvišen, širok – i to se uvek događa tokom otkrivanja tame. Kao što je napisano: „I bi veče, i bi  jutro, dan prvi”.

Link - Following The Evening Comes The New Day


понедељак, 03. мај 2021.

ZAŠTO SE SVET ACILUT NIJE RAZBIO?

 
Zašto se svet Atzilut nije razbio?

Objavljeno 30. oktobra 2013. u 08:47

Pitanje: Zašto se svet Atzilut nije razbio kao što je to bilo sa svetom Nekudim? Da li postoji odbrambeni mehanizam koji sprečava razbijanje?

Odgovor: Tačno! Ovaj mehanizam se naziva „ispravka tri linije“, kada se uzdizanje MAN, molitva i povezanostt onoga što je primanje i onoga što je davanje ostvaruje direktno, za razliku od sveta Nekudim, gde Svetlost silazi u Kli, želju i vodi ka razbijanju.

U svetu Acilut Kli se prvo priprema uspostavljanjem tri linije. To je kao da je ona prethodno već bila u kontaktu sa Višim i tako unapred zna šta će da primi.

U svetu Acilut Kli zna svu potpunu Svetlost koju Viši može da da, čitav nivo (GAR), ali se smanjuje do određenog stepena da bi primio jedino deo te Svetlosti, a prihvata je samo u posudama davanja (davajuće Kelim), u Malhut, i to takvu koja se uzdigla na nivo Bina, što iznad same Malhut. Na ovaj način Svetlost se otkriva i niži je prihvata 

Drugim rečima, za razliku od sveta Nekudim, svet Acilut ima odbrambeni mehanizam na obe strane: 1. Viši, koji daje nižem, oslobađa jedino VAK de Hohma - samo mali deo Svetlosti; 2. i tokom pripreme nižeg da primi ovu Svetlost, on prethodno kontaktira Višeg i on sam formira sistem koji se naziva „tri linije“ da bi bio spreman da primi čak i deo Svetlosti, i to ne direktno već kroz tri linije.

Link - Why Did The World OfAtzilut Not Break?