ŠTA JE DUHOVNA SVRHA RATA?

 

Šta je duhovna svrha rata? 

Rat je, kako ga mi razumemo, sukob između suprotstavljenih snaga, vođen željom za dominacijom, moći i kontrolom. Međutim, iz duhovne perspektive, rat poprima sasvim drugo značenje. U mudrosti kabale, mi posmatramo rat kao unutrašnju borbu između egoizma i altruizma – bitku između sebične prirode sa kojom smo rođeni i Više prirode ljubavi, davanja i povezanosti koju želimo da postignemo. 

Ovo je unutrašnja borba na nivou naših misli, želja i odnosa jednih prema drugima i prema Stvoritelju, Višoj sili ljubavi, davanja i povezanosti, koja stvara i održava stvarnost. Čovečanstvo postoji u sistemu prirode koja nas neprestano razvija ka ispravljenom stanju u kojem živimo u harmoničnim, mirnim i srećnim odnosima jedni s drugima i sa prirodom. Stvoreni smo da evoluiramo iz stanja podele i mržnje u stanje jedinstva i ljubavi. Ukoliko to nije našom voljom, priroda vrši pritisak na nas, primoravajući nas da prepoznamo da smo u neispravljenom stanju. Vremenom, kroz patnju i krize, postepeno postajemo zasićeni našim egoističnim načinima i tražimo Više, povezanije postojanje. 

U kabalističkim izvorima ova bitka je opisana kroz koncepte dobra i zla, Svetlosti i tame. Ove sile nisu spoljašnji neprijatelji već unutrašnji kvaliteti sa kojima se moramo suočiti unutar sebe. Tora, na primer, govori o ratovima naroda protiv naroda, ali ne treba da ih tumačimo doslovno. Umesto toga, oni predstavljaju ratove koje moramo da vodimo unutar svoje sopstvene prirode, ratove kojima naše egoistične namere transformišemo u altruistične.

Kada Tora govori o osvajanju nacija ili uništavanju neprijatelja, to se odnosi na duhovni rad u prevazilaženju unutrašnjih želja koje ometaju našu vezu sa Stvoriteljem. Ovi takozvani neprijatelji su egoistični kvaliteti usmereni ka ispunjenju za sopstvenu svrhu, koji se moraju pokoriti i preusmeriti ka davanju drugima i prirodi. Zemlja Izrael, u ovom kontekstu, nije fizička lokacija već duhovno stanje, nivo postojanja na kojem postižemo jedinstvo sa Višom silom davanja. 

Čovečanstvo je kroz istoriju učestvovalo u bezbroj fizičkih ratova, pravdajući ih ideološkim, verskim i nacionalnim interesima. Međutim, svi ovi spoljašnji sukobi su samo odraz naših unutrašnjih, nerešenih borbi. Grci, Rimljani i druge istorijske sile, koje su se sukobile sa Izraelom, simbolizuju različite stepene ljudskog razvoja, od kojih neki teže duhovnom napretku a drugi nastoje da ga potisnu. 

Duhovna ispravka, to jeste transformacija egoizma – podeljenost, mržnja i sebične želje – u altruizam – kvalitet jedinstva, ljubavi i davanja drugima i prirodi – ne može da se postigne fizičkim ratom. To zahteva suštinsku promenu u svakoj osobi. Današnji svet i dalje pati zbog sukoba jer još nismo prepoznali prirodu naših bitaka. Nastojimo da dominiramo spolja, a ne da se ispravljamo iznutra. Zbog toga ratovi traju a mir ostaje neuhvatljiv.

Ukoliko se upustimo u duhovni napredak, mi razumemo da je borba protiv spoljnih neprijatelja uzaludna. Umesto toga, da bismo duhovno napredovali, fokusiramo se na ujedinjenje sa drugima, nadilazeći svoju egoističnu prirodu, i težimo stanju uzajamnog davanja. Kada se uskladimo sa zakonima prirode, zakonima ljubavi, davanja i povezanosti, nema potrebe za fizičkim sukobima. Sama sila prirode podržava one koji sebe primoravaju na trud da bi postigli stanje ljubavi i davanja u svojoj povezanosti i pristupu jednih prema drugima. 

Međutim, kada se odupremo ovom procesu, patnja se povećava. Čovečanstvu je dat izbor: ili da napreduje kroz svesno angažovanje na realizovanju zajedničke odgovornosti jednih prema drugima, ili da bude primorano na promenu kroz patnju i uništenje. Što više odlažemo ovo realizovanje, spoljni pritisci postaju intenzivniji.

Mudrost kabale uči da su svi ratovi na kraju ratovi za jedinstvo. Konačna bitka nije između nacija, ideologija ili političkih sistema već unutar srca svake osobe. Naš ego, želja da uživamo na račun drugih, bori se protiv sile ljubavi i davanja, i ta borba se manifestuje kao rat u spoljašnjem svetu. Ako želimo da okončamo rat, prvo moramo da dobijemo unutrašnju bitku.

Kada čovečanstvo kolektivno pređe sa egoizma na altruizam, stavljajući vrednost pozitivne povezanosti između ljudi iznad lične koristi, tada će spoljni sukobi prestati. Kada primenimo učenje o tome kako da transformišemo svoju egoističnu prirodu u njenu altruističnu suprotnost i naučimo kako da se ujedinimo iznad podela, tada ćemo dostići stanje potpune ljubavi i davanja u našim odnosima jednih sa drugima i prirodom u celini. Ovako uzvišeno postignuće učiniće da ratovi budu nepotrebni, jer više neće služiti nikakvoj svrsi u našem razvoju.

Do tada, bilo bi mudro da se usredsredimo na našu unutrašnju ispravku, prepoznajući da svaki sukob koji vidimo u svetu jeste poziv na rat na još dubljem unutrašnjem nivou, da se izdignemo iznad naših egoističkih nagona za podelom i da postignemo stanje ljubavi, davanja i pozitivne povezanosti sa drugima i prirodom. Svi ratovi prošlosti, sadašnjosti i budućnosti upućuju nas na ovaj krajnji cilj: otkrivanje Više sile ljubavi, davanja i povezanosti kroz ujedinjenje čovečanstva.

link - 𝗪𝗵𝗮𝘁 𝗜𝘀 𝘁𝗵𝗲 𝗦𝗽𝗶𝗿𝗶𝘁𝘂𝗮𝗹 𝗣𝘂𝗿𝗽𝗼𝘀𝗲 𝗼𝗳 𝗪𝗮𝗿?

PRAZNIK PURIM U SVETLU DUHOVNE ISPRAVKE

Praznik Purim u svetlu duhovne ispravke 

Praznik Purim simbolizuje buduću potpunu ispravku čitavog čovečanstva. 

Pre 2500 godina već je došlo do delimične ispravke u duhovnim korenima, ali ovo je bila samo priprema, jer sve što se događa u ispravci ljudskog društva mora da prođe kroz dve faze. 

Prva faza je realizovana u maloj grupi ljudi koju je Abraham izveo iz Vavilona i vodio sve do uništenja Prvog hrama (Beit ha Mikdaš). U stvari, ova grupa je prošla kroz sve faze ispravke, a jedna od faza je bila stanje koje se naziva Purim. Purim dolazi od reči „Pur-Lot“ i danas moramo svi da se vratimo tome, zajedno sa čitavim svetom. 

Kao što je rečeno u Knjizi o Ester, Ahasver, kralj Vavilona, napravio je veliku gozbu tokom koje je otkrio da su dvojica njegovih pomoćnika pokušavala da ga svrgnu sa prestola. 

Onaj koji je razotkrio ovu zaveru bio je Mordehaj, kabalista, koji je bio na nivou Hasadim (milost), to jeste na nivou Bina u kojem čovek ne želi ništa za sebe. On može da se ispravi samo do ovog nivoa i da nastavi da se uzdiže jedino ukoliko privlači druge ljude i prenosi Svetlost Hohma (Mudrost) kroz sebe, što znači da obavlja ulogu Bina.

Bina je podeljena na dva dela. Gornji deo GAR de Bina (Galgalta ve Einaim od Bina) deluje jedino kroz davanje, ne želeći ništa za sebe, a donji deo ZAT de Bina prima Svetlost od Gore, od Hohma, da bi je preneo Tahtonim (niži) ukoliko oni to zahtevaju. 

Ukoliko ovo nikome nije potrebno, onda se kroz alegoriju kaže da je „Mordehaj sedeo pred kapijom Kralja“ (Jestira, 2:19) na ulazu u grad Susan. To je tako zato što je razumeo da ukoliko je potrebno da nešto dobije od Kralja - to jeste od Stvoritelja - da bi to preneo drugima, to je moguće jedino putem Njegovih svojstava, prenoseći sve kroz Bina, to jeste svojstvo davanja, i onda bi Ohr Hohma odevena u Ohr Bina bila preneta na sva stvorenja i za njih bila blagoslov. 

KLIMA JE STVAR PRISTUPA

„Klima je stvar pristupa” (Medium)

Objavljeno 27. novembra 2022. godine

Ministri prezentоvali tokom plenarnog zasedanja Кlimatskog samita COP27 u Šarm el-Šeiku, Egipat, 20.11.2022.     REUTERS/Mohamed Abd El Ghany

Dve nedelje rasprava o klimi na COP27 u Šarm el-Šeiku, u Egiptu, završile su se razočarenjem. Kao što je CNN napisao: „Svet nije uspeo da postigne dogovor da smanji upotrebu fosilnih goriva do njihovog potpunog ukidanja… pokušaj da se raspravlja o najvećem izvoru emitovanja toplotnih gasova na planeti koji uzrokuju klimatsku krizu završio se fijaskom, jer je jedan broj nacija, uključujući Kinu i Saudijsku Arabiju, blokirao ključne predloge da se postepeno izbace sva fosilna goriva, a ne samo ugalj”. A činjenica da su članovi postigli dogovor oko „uspostavljanja fonda za ‘sanaciju gubitaka i šteta’ koji je namenjen za pomoć najugroženijim zemljama da bi mogle da se nose sa klimatskim katastrofama”, neće promeniti klimatske promene niti rešiti glavne probleme. 

Ukoliko želimo da izmenimo klimu, moramo da je izmenimo na svim nivoima, a prvo i osnovno jeste da izmenimo društvenu klima koju smo stvorili. Sve dok ona bude negativna, agresivna i uzavrela, i globalna klima će to reflektovati. 

Mi možemo da pomognemo u vezi sa lokalnim klimatskim krizama, ali globalnu klimu ne možemo da promenimo uz naš sadašnji pristup. Ukoliko hoćemo da promenimo klimu, moramo da je promenimo na svim nivoima, a prvo i osnovno je da promenimo društvenu klima koju smo stvorili. Sve dok ona bude negativna, agresivna i uzavrela, i globalna klima će to reflektovati. 

DVA JARCA U DUHOVNOM RADU

 

Dva jarca u duhovnom radu 

Tora, Levitski zakonik, 16:7-10: I neka uzme dva jarca i neka ih stavi pred Gospoda, na ulaz u šator sastanka. I neka Aron baci žrijeb na ta dva jarca: jedan žrijeb za Gospoda, a drugi žrijeb za Azazela. I neka Aron na žrtvu prinese jarca na kojeg je pao žrijeb za Gospoda i neka ga prinese kao žrtvu za grijeh. A jarca na kojeg padne žrijeb za Azazela neka metne živa pred Gospoda, da učini očišćenje na njemu, pa  neka ga pusti u pustinju, Azazelu. 

P: Na šta ovde ukazuju dva jarca?

Rav: Dva jarca ukazuju na unutrašnjii rad osobe, na to: da ona treba da razlikuje različite kvalitete u sebi, da razjasni šta može da ispravi, a šta ne, šta je to za šta ona ima dovoljno snage, a za šta nema. Međutim, ona uopšte nema snagu za to, već samo mogućnost da traži pomoć od Stvoritelja.

Ukoliko osoba jednostavno misli: „U redu, tražiću”, time neće uspjeti. Da li ona može da traži za to da se zaista oslobodi svojih osobina? Da bi to učinila, ona sve unutar sebe mora da procesuira na dubok i ozbiljan način, a iskustvo toga je nešto lično. 

Osoba ne može da kaže: „Želim da ispravim to i to”, već jedino može da traži da se to ispravi. Ona može da traži da se isprave one osobine koje su joj vrlo drage i od kojih ni na koji način ne može da se odvoji kao što, na primjer, majka ne može da se odvoji od svog djeteta. Da li možete da zamislite takvo stanje? 

Kada osoba razumije da od toga ona ne može da se oslobodi sama, ona traži pomoć Stvoritelja. I to nije zarad nje same, već da bi sebe u potpunosti posvetila drugima. Ona svoje osobine žrtvuje kao da žrtvuje svoje malo dijete. To je prava žrtva sa njene strane. Istovremeno, ona se podiže na vrlo visok nivo kada od Stvoritelja zatraži da to učini On, jer ona to ne može da učini sama.

Sve ovo nam se otkriva tokom dugog vremenskog perioda. I osoba prolazi kroz veoma ozbiljna unutrašnja stanja vagajući različite opcije. Ona pita da li radi ispravno, kako može da se odrekne jedne ili druge stvari i tako dalje. Govorimo o tome kao da je razumljivo, ali u stvari to nije samo teško, već je veoma teško. 

ZAVIST, POŽUDA I ČAST IZVODE ČOVEKA IZ SVETA

 

Zavist, požuda i čast izvode čoveka iz sveta

Objavljeno 26. Avgusta 2013.

Rečeno: Ljubomora je loše osećanje. Ona menja čovekovu percepciju sebe i primorava ga da korak po korak menja svoje karakterne crte i manire; ona ga podstiče na to da on kopira svog suparnika! Čovek pod uticajem svojih suparnika počinje da ponavlja njihove navike i otkriva njihove talente u sebi.

Mi pokušavamo da to radimo u slučaju kada naš partner pokaže interes za nekoga, ili ukoliko je suparnik zainteresovan za našeg partnera, čak i ukoliko je naš partner indiferentan. Ljubomora, poput bilo koje borbe, može da postane strategija za naš lični napredak ukoliko uspemo da naše emocije držimo pod kontrolom.

Komentar: Rečeno je: “Zavist, požuda i čast izvode čoveka iz sveta”. Ova tri velika punjenja našeg egoizma služe kao veliki stimulatori za naš napredak. Ukoliko ih mi u životu nemamo, moramo da ih izazovemo. Ukoliko ih iskušavamo, mi moramo da ih kontrolišemo. Suština je u onome što mi želimo da postignemo uz njihovu pomoć!

Link - Envy, Lust, And Honor Bring One Out Of The World

 

PREMEŠTANJE IZ KORPORALNOG STRAHA U DUHOVNI STRAH

Premeštanje iz korporalnog straha u duhovni strah

Objavljeno 11. septembra 2014.

Pitanje: Kako možemo da se iz korporalnog straha od udaraca premestimo u duhovni strah?

 

Odgovor: Ovaj prelaz je moguć samo pomoću okruženja. Ukoliko mi je Stvoritelj važan, tada najvažnija stvar za mene nisu udarci koje primam, već to da mogu da dajem ka Njemu. Sve zavisi jedino od toga koliko mi je to važno.

Kada je dete bolesno, ne daj Bože, roditelji ne razmišljaju ni o sebi i tome kako se osećaju ni o lepom obroku, već trče s detetom od jednog do drugog lekara, budući da je za njih najvažnije zdravlje njihovog deteta. Sve se određuje važnošću cilja.

Zbog toga, mi moramo kroz okolinu da povećamo važnost Stvoritelja, važnost cilja. Ukoliko je cilj važan, mene ništa više ne brine. I, to je u tolikoj meri da neprestano sanjam i razmišljam jedino o tome kako da osladim Njega. To je poput bebe o kojoj stalno razmišljam i brinem: šta da učinim za nju i kako da se ona oseća bolje. Moja ljubav prema njoj me obavezuje.

Ukoliko me okolina impresionira svojom veličinom i važnošću Stvoritelja, ja ću početi da razmišljam o tome kako da dajem Njemu. Onda davanje Stvoritelju postaje moje primanje zato što uživam u tome da Njemu dajem, da dajem onome koga volim.

 

Ali, sada se postavlja pitanje zašto dajem: da li je to zarad svog sopstvenog užitka ili je to u Njegovu korist? Ovo je mesto gde razjašnjenje počinje. Možda mi je Stvoritelj iznenada toliko važan jer ja ispunjavam sebe i postižem Viši svet kroz Njega? To znači da jednostavno koristim Njega.

 

Moram da znam da zapravo dajem Njemu i bez ikakve koristi za sebe. Ovde razumem da  moram da se odvojim od ikakvog primanja za sebe, od ikakve koristi za sebe. Bolje je ukoliko ne znam da dajem Njemu, budući da već sama ta činjenica jeste veliko zadovoljstvo.

Ukoliko znam koliko sam Njemu dao i koliko se Njemu to sviđa, tada mi je to već veliko zadovoljstvo. Stvoritelj zna o meni i mi dajemo jedan drugome, povezani smo, i vidim da je ovaj napor vredan za mene. Ko god služi nekome ko je velik, i sam postaje velik.

STRAH I TREPET

Strah i trepet 

Obavljeno 9. septembra 2014

Pitanje: Kako je moguće razlikovati strah i trepet?

Odgovor: U generalnom, strah je niže stanje, nešto bitno za naše životinjsko telo, naša želja za primanjem. Za razliku od toga, trepet se oseća u skladu sa karakteristikama davanja, u odnosu na Stvoritelja.

Radim unutar svoje želje za primanjem. Ukoliko se bojim fenomena/pojave/onoga što je  unutar moje želje za primanjem, to se naziva „strah”. Ukoliko sumnjam i bojim se da li ću moći da dam prijateljima i kroz njih Stvoritelju, to se naziva „trepet”.

Razlika između straha i trepeta jeste u tome što je strah prirodna pojava koja u meni nastaje i odvija se prirodno, kao rezultat straha želje za primanjem za to da li će dobiti užitak, a u tome nema razlike između osobe i zveri. A, trepet ne zavisi od mene, već od toga kako ću primiti Svetlost koja Reformiše? To me dovodi do/To mi donosi trepeta.

Strah se prirodno budi u meni, sam po sebi, a trepet je rezultat uticaja Više Svetlosti, božanske svetiljke, od svesnosti veličine Stvoritelja. To jeste, glavna razlika je u tome da mi strah dolazi po prirodi, a trepet je iznad prirode, pod uticajem Svetlosti koja Reformiše.

Link - Fear And Trembling