KAKO NAS STVORITELJ UČI DA KORAČAMO

Kako nas Stvoritelj uči da koračamo  

Moje sumnje su toliko velike da ne znam gde da spustim nogu! U ovom životu ne postoji mesto gde mogu da spustim nogu; ne znam gde da kročim. Ovo je divno stanje! To je kada imate samo jedno što treba da uradite – mogućnost da se okrenete Stvoritelju i osetite da zavisite jedino od Njega!  

To je sve. To je najpouzdanije i najtačnije. 

Pitanje: Da li kažete da možemo da se  oslonimo jedino na Njega i ni na koga drugog? 

Odgovor: Naravno. Ukoliko nam On daje takva stanja gde osećamo da nema nikog drugog osim Njega, to je veliko spasenje.  

Komentar: Bilo bi lepo doći do ovog stanja. Tada rešenje oko stanova, patika, automobila, koga da sledimo…  

Moj odgovor: Neka se ova pitanja stalno pojavljuju, bilo kakva pitanja, i odgovore bih pronašao jedino ukoliko težim Stvoritelju. Tada se sve rešava usput.  

Komentar: Ali ovo nije lako!  

Moj odgovor: U suprotnom, ne možemo ništa da uradimo. Ove stalne sumnje su nam neophodne u ovom životu. Sve dolazi od Stvoritelja, i u mom egoizmu se pretvara u sumnje, u neodlučnost, u pitanja. 

PESMA NAD PESMAMA CARA SOLOMONA

 
Pesma nad pesmama cara Solomona – koje je njeno značenje  

Pesma nad pesmama je najveća pesma o ljubavi svih vremena. Osim što je duboko dirljiva, ispunjena je i skrivenim značenjima. U doba kada čak i filmovi retko prikazuju pravu ljubav, hajde da otkrijemo jedan sloj tajne skrivene u Pesmi nad pesmama.  

Pesme su obično napisane za nekoga. Onda, za koga je napisana Pesma nad pesmama? 

Prema mudrosti kabale, Pesma nad pesmama je napisana za osobu koja već oseća da sam život jeste ljubav. Da čitava priroda jeste ljubav. Da je opšta sila koja upravlja svetom okarakterisana ljubavlju. Takođe, gde god ne vidimo ljubav, to je zapravo poziv da dopunimo ono što nedostaje, kroz našu sopstvenu ljubav. 

Šta je ljubav? Kada volimo nekoga zato što radi nešto dobro za nas - to nije prava ljubav prema toj osobi, već ljubav prema zadovoljstvu koje nam oni pružaju. Prirodno, približavamo se svemu što nam koristi i udaljavamo se od svega što nam šteti. Postupamo u skladu sa našim instinktima, nagonima i željama. Zbog toga, naša ljubav prema svemu što je izvan nas je u suštini ljubav prema sebi. 

Prava ljubav znači to da se uzdignemo iznad sopstvenih želja, osetimo druge, učestvujemo u njihovom iskustvu, osetimo šta žele i težimo da ispunimo ono što im nedostaje. 

Naposletku, tako treba da se odnosimo prema svima i svemu, to jeste prema nepokretnom, vegetativnom i životinjskom nivou prirode, kao i prema svim ljudskim bićima. Radeći tako, usklađujemo se sa svetom koji je u potpunosti ispunjen ljubavlju. Moramo da vidimo sebe da volimo svakoga, to jeste da delimo želje svih, patnje svih i osećamo šta je svakoj osobi potrebno. 

PRIVLAČI NAS BESMRTNOST

Privlači nas besmrtnost 

Komentar: Poznati fizičar Mičio Kaku piše: „Danas svi ostavljamo za sobom veliki digitalni otisak. Praćenjem vaše kreditne kartice, može se reći koje zemlje posećujete, koju hranu preferirate, koju odeću nosite, gde studirate. Tu su vaše blog stranice, dnevnici, elektronska pošta, video snimci, fotografije. Sa svim ovim informacijama, može da se napravi holografska slika koja bi govorila i ponašala se tačno kao vi, sa istim navikama i sećanjima. A šta će se dogoditi kada budemo mogli da reprodukujemo vaš mozak, neuron po neuron?“  

Drugim rečima, on kaže da osoba može naizgled da ode, ali ona i dalje ostaje, ostaju sve njene želje. On to naziva besmrtnošću.  

Moj odgovor: Besmrtnost već postoji, jer naše misli i želje lebde u vazduhu. To je uistinu tako. Duhovno srce i um, njihov sadržaj (želje i misli), sve ostaje. Oni ne umiru s telom. Nisu u srcu, već u drugom nosiocu. Možete da stavite pumpu umesto srca, računar umesto mozga — ništa se neće promeniti. 

Komentar: Mičio Kaku kaže da ljudsko biološko telo odlazi, ali sve informacije ostaju.  

Moj odgovor: A kako ćete se povezati s tim? Preko njegovih kreditnih kartica?! 

Komentar: Kao preko biblioteke podataka, „biblioteke duše“. 

Moj odgovor: Kako? Gde se to nalazi? Naposletku, ono što ste uradili nije zapisano negde u bibliotekama, pozorištima, na radnim mestima itd. Zabeleženo je u duhovnoj formi - u prostoru, ali ne u materijalnom svetu. Čini se da mi postojimo u materijalnom prostoru, ali u stvarnosti ovaj prostor je duhovan. Moglo bi da se kaže da je to digitalno polje, poput matrice, koje ima svoje jedinice mere  - desetice, stotine i hiljade.  

BEZIZLAZNA STANJA, STVORITELJ I SMISAO ŽIVOTA

Bezizlazna stanja, Stvoritelj i smisao života 

U prirodi ne postoje bezizlazna stanja. Bezizlazna stanja su nam data jedino da bismo se uzdigli iznad njih, nadilazili ovu prepreku i dalje se razvijali. 

Bezizlazna stanja su jedino na našem nivou, poput stepenica. Kako se malo dete penje uz stepenice? Ono se penje četvoronoške uz veliki napor. Zbog toga su nam data ova razočaranja i usponi. Oni čine da se razvijamo. 

Pitanje: Znači, razvoj čoveka se odvija upravo nadilaženjem tih bezizlaznih stanja na način da ih proživljavamo? 

Odgovor: Da ih proživljavamo? Osoba ne može da ustane; ona se uspinje uz veliki napor! 

Pitanje: Znači, treba li da osećam da bezizlazno stanje postoji ? 

Odgovor: Da, vi treba da razumete da su prepreke pred vama lestve na putu uzdizanja. 

Pitanje: Pa gde onda idem? Tu su lestve. Gde idem, iz jednog bezizlaznog stanja u drugo?  

Odgovor: Ka razumevanju smisla života. Ka postizanju smisla života. 

Pitanje: Šta je to? Uspinjem se ka cilju. Zašto se penjem iz jednog bezizlaznog stanja u drugo?

Odgovor: Uspinjem se tako da bi ove lestve u meni izgradile takve želje, svojstva i kvalitete kroz koje mogu da otkrijem smisao života. On postoji! Ali ja ga ne vidim, ne osećam ga, ne mogu da ga formulišem niti da ga spoznam. 

ISTINSKA LJUBAV IZ PERSPEKTIVE KABALE

 

Istinska ljubav iz perspektive Kabale 

Pitanje: Prema Kabali, korporalna ljubav je ljubav prema sebi. Da li to znači da u njenoj osnovi uvek postoji neka kalkulacija? 

Odgovor: Apsolutno. Danas, budući da se životni vek povećao, i egoizam se veoma brzo obnavlja, prirodno je da tokom života pojedinac proživi nekoliko „života“. Ukoliko ja sada imam preko sedamdeset godina, verovatno sam već proživeo ekvivalent tri prošla života. A ipak i dalje živim sa istom porodicom. Vežu nas deca, dom, obaveze itd. Ali to nije ono što Kabala naziva ljubavlju. 

Ljubav u Kabali je stanje koje se postiže kao direktna, najbliža unutrašnja duhovna povezanost između sebe i drugih. Ovde se ne radi o hormonskoj privlačnosti, pa čak ni o vezi između muškarca i žene, već o odnosu prema drugoj duši, koju osećate kao srodnu dušu kada se uzajamno dopunjujete. Vi razumete kako da postignete stanje u kojem se spajate u jednu dušu. Tada postaje jasno da je ovo istinski neophodno.

Ovo se može postići između muškaraca, između žena i između muškaraca i žena bez obzira na pol ili godine. Zavisi jedino od svesnosti da se u određenoj unutrašnjoj, duhovnoj vezi može postići stanje u kojem, kroz same kontradiktornosti među njima, a istovremeno i kroz povezanost tih kontradiktornosti, oni grade ono što se naziva „duša“. 

Tada se u ovoj jedinstvenoj želji koja je sastavljena od suprotstavljenih stanja nepoverenja, odbacivanja, međusobnog nepoštovanja, pa čak i mržnje na različitim nivoima (svesnim ili nesvesnim), formira povezanost. Ja trebam da se povežem sa ovom osobom na unutrašnjem, iznad naših kontradiktornosti koje ne krijemo, jer jedino kroz povezanost možemo da otkrijemo sledeći, viši nivo našeg postojanja. Stvoritelj se otkriva između nas. 

OPUSTITE SE I RAZUMITE JEDNO VAŽNO PITANJE

Opustite se i razumite jedno važno pitanje

Pitanje: Koji je pravi pristup neuspehu? 

Odgovor: Ono što mora da bude, biće. Ono što je predviđeno da se desi, desiće se. I moramo biti spremni na sve i razumeti da je život takav: bela pruga, crna pruga. 

Pitanje: Znači, nakon crne pruge, definitivno će doći bela? 

Odgovor: Možda će samo lagano proći, samo će vas dodirnuti, ali doći će. I, onda opet crna. 

Pitanje: Kako ću se onda ja promeniti? Zar neću da patim zbog ovoga, zar neću samog sebe da kritikujem? 

Odgovor: Ne, mi smo napravljeni tako da bežimo od svakog neuspeha. Ne možemo ispravno da ih analiziramo, razumemo, da ispravimo nešto i pripremimo se za nešto. Ne možemo. Mi jedino radimo na tome da pobegnemo od njih. I, ovo je generalno potpuno pogrešna akcija i filozofija. 

Ukoliko povežemo ova dva stanja – neuspeh i uspeh – postaćemo nezavisni od njih i nećemo biti slabi ni u vreme neuspeha ni u vreme uspeha. 

Pitanje: Znači, ja, na neki način, spajam crno i belo? 

Odgovor: Da. 

Pitanje: Ne percipiram to kao neuspeh? 

Odgovor: Vi se uzdižete iznad oba stanja i na taj način lako prolazite kroz njih. Jedino treba da razumete šta znači uzdići se iznad njih.  

OKUPILI SMO SE OVDE DA POSTANEMO ČOVEK

Okupili smo se ovde da postanemo čovek

Okupili smo se ovde da bismo uspostavili društvo za sve koji žele da slede put i metod Baal HaSulama, put kojim se uzdižu stepenima čoveka, i ne ostaju poput zveri (Rabaš, članak br. 1, deo 1, 1984, Svrha društva – 1). 

Iz ovog članka potrebno je da izdvojimo ključne principe: 

1. Šta znači okupljati se?

2. Koji je metod Baal HaSulama? 

3. Koji je stepen čoveka? 

4. Da li je čovek stvoren za (lično) zadovoljstvo ili za strah Stvoritelja? 

5. Uslov da se sve ovo postigne jeste sličnost kvaliteta sa Stvoriteljem.

6. Želja za primanjem sama po sebi nije zlo; ona je materija stvaranja. Ono što se naziva zla inklinacija (Yetzer Ra) je naš nedostatak želje da se ujedinimo, naše odbijanje da ispravimo dušu razbijenu na delove – naše pojedinačne duše. 

7. Mi ne uništavamo egoističnu želju, već jedino ispravljamo nameru: od primanja zarad sebe ka davanju drugima. 

8. To jeste, u želji za primanjem, mi smo uvek suprotni Stvoritelju, ali u nameri da dajemo mi se povezujemo s Njim. 

9. Prianjanje uz Stvoritelja je kroz sličnost kvaliteta s Njim. Namera davanja se postiže kroz rad u grupi. Ovo je zadatak koji čovek može da ostvari i potvrdi u praksi. Kolektivna želja za davanjem koju gradimo jeste zajednička duša, koju Stvoritelj ispunjava.