OPUSTITE SE I RAZUMITE JEDNO VAŽNO PITANJE

Opustite se i razumite jedno važno pitanje

Pitanje: Koji je pravi pristup neuspehu? 

Odgovor: Ono što mora da bude, biće. Ono što je predviđeno da se desi, desiće se. I moramo biti spremni na sve i razumeti da je život takav: bela pruga, crna pruga. 

Pitanje: Znači, nakon crne pruge, definitivno će doći bela? 

Odgovor: Možda će samo lagano proći, samo će vas dodirnuti, ali doći će. I, onda opet crna. 

Pitanje: Kako ću se onda ja promeniti? Zar neću da patim zbog ovoga, zar neću samog sebe da kritikujem? 

Odgovor: Ne, mi smo napravljeni tako da bežimo od svakog neuspeha. Ne možemo ispravno da ih analiziramo, razumemo, da ispravimo nešto i pripremimo se za nešto. Ne možemo. Mi jedino radimo na tome da pobegnemo od njih. I, ovo je generalno potpuno pogrešna akcija i filozofija. 

Ukoliko povežemo ova dva stanja – neuspeh i uspeh – postaćemo nezavisni od njih i nećemo biti slabi ni u vreme neuspeha ni u vreme uspeha. 

Pitanje: Znači, ja, na neki način, spajam crno i belo? 

Odgovor: Da. 

Pitanje: Ne percipiram to kao neuspeh? 

Odgovor: Vi se uzdižete iznad oba stanja i na taj način lako prolazite kroz njih. Jedino treba da razumete šta znači uzdići se iznad njih.  

OKUPILI SMO SE OVDE DA POSTANEMO ČOVEK

Okupili smo se ovde da postanemo čovek

Okupili smo se ovde da bismo uspostavili društvo za sve koji žele da slede put i metod Baal HaSulama, put kojim se uzdižu stepenima čoveka, i ne ostaju poput zveri (Rabaš, članak br. 1, deo 1, 1984, Svrha društva – 1). 

Iz ovog članka potrebno je da izdvojimo ključne principe: 

1. Šta znači okupljati se?

2. Koji je metod Baal HaSulama? 

3. Koji je stepen čoveka? 

4. Da li je čovek stvoren za (lično) zadovoljstvo ili za strah Stvoritelja? 

5. Uslov da se sve ovo postigne jeste sličnost kvaliteta sa Stvoriteljem.

6. Želja za primanjem sama po sebi nije zlo; ona je materija stvaranja. Ono što se naziva zla inklinacija (Yetzer Ra) je naš nedostatak želje da se ujedinimo, naše odbijanje da ispravimo dušu razbijenu na delove – naše pojedinačne duše. 

7. Mi ne uništavamo egoističnu želju, već jedino ispravljamo nameru: od primanja zarad sebe ka davanju drugima. 

8. To jeste, u želji za primanjem, mi smo uvek suprotni Stvoritelju, ali u nameri da dajemo mi se povezujemo s Njim. 

9. Prianjanje uz Stvoritelja je kroz sličnost kvaliteta s Njim. Namera davanja se postiže kroz rad u grupi. Ovo je zadatak koji čovek može da ostvari i potvrdi u praksi. Kolektivna želja za davanjem koju gradimo jeste zajednička duša, koju Stvoritelj ispunjava. 

MESTO GDE NAM SE OTKRIVA STVORITELJ

Mesto gde nam se otkriva Stvoritelj

Pitanje: Kažemo da sve zavisi od povezanosti između nas. Ali, kakva je to povezanost? 

Odgovor: Mi započinjemo svoj duhovni razvoj iz tačke koja je izvan duhovnog. I sve vreme ostajemo u ovoj tački izvan duhovnog, koja se naziva ovaj svet u kojem sada postojimo.

Zbog čega? Da bismo bili nezavisni od duhovnog sveta. Duhovni svet je poput ogromne sfere, i mi smo sada izvan nje, po strani. I, tada ja mogu da izaberem da uđem u nju, ili da ne uđem. Otuda, kao da postojim nezavisno.

Kada se u meni probudi tačka u srcu, ja počinjem da težim ka ovoj sferi iako sebe još ne zamišljam kao sićušnu tačku pored ogromne, impresivne, sfere u koju želim da uđem. Ali, ona me privlači.  

S ovom željom, ovom čežnjom za duhovnim, ja dolazim u grupu. Kakva je to grupa? Muškarci sede zajedno, uče, razgovaraju, inspirišu jedni druge, diskutuju, pevaju, jedu. Neka vrsta kluba – prilično čudno, ali postoji mnogo takvih mesta na svetu. 

Na ovu grupu gledam kao na obično okupljanje ljudi u ovom svetu. Onda mi oni kažu: „Treba da se povežeš s nama, pridružiš grupi, učestvuješ u svim aktivnostima, dužnostima, i preuzimaš određene odgovornosti, zbog toga što mi imamo zajednički rad“. Spreman sam, šta drugo mogu da uradim... Naposletku, ja vidim neku korist u tome. 

OTVORENE GRANICE ŽIVOTA

Otvorene granice života 

Pitanje: Ne razumem šta znači popustiti bez poništavanja sopstvene želje. Koja je razlika između ustupka u kojem poništavam sebe i toga da ne poništavam sebe? 

Odgovor: Ustupak u kojem poništavam sebe je kada neko stoji nada mnom sa štapom i posle nekoliko udaraca nemam drugog izbora nego da odustanem od svoje želje i uradim ono što onaj koji drži štap zahteva. 

Ali ustupak o kojem govorimo u integralnom obrazovanju je nešto što radim svojom voljom. Želim da popustim jer razumem šta time dobijam.

Razumem da nemam drugi način da rastem i širim svoje granice ukoliko ne poništim sebe. Ustupak znači da poništavam sopstvene granice i dozvoljavam stranim kvalitetima, željama i ciljevima da uđu unutar mene. I, prihvatam ih kao da su moji. U suprotnom neću rasti i neću moći da se povežem ni sa kim. Zauvek ću ostati u svom naduvanom egu, koje je u suštini prenaduvana nula zaključana sa svih strana. 

Apsorpcija, asimilacija i međusobno uključivanje su neophodni uslovi za razvoj; oni su forma života. Svi smo gledali filmove u kojima se dve ćelije susreću, spajaju u jednu, a zatim počinju da se množe i šire u novo telo. To je moguće jedino zbog toga što svaka ćelija popušta i otvara se drugoj da bi se ujedinile. Bez toga nema života - u tome je celokupna tajna. 

RELEVANTNOST DISEMINACIJE

Relevantnost diseminacije 

Pitanje: Kako treba da diseminiramo? Da li postoje određene granice koje ne možemo preći? 

Odgovor: Granice treba da budu ono što je prihvatljivo, pristojno, ali bez ikakvog straha, dvosmislenosti ili nagoveštaja. Jednostavno, direktno. Prijatelji, pogledajte šta danas imamo: na jednoj strani – put patnje, na drugoj strani – put ispravke. I, odmah ćete početi svet i sebe da osećate drugačije. 

Da, nije lako. Ali jednostavno je ukoliko smo zajedno. Šta to znači? To znači promenu društvenih odnosa. To znači nove društvene odnose koji su izgrađeni na bratstvu, prijateljstvu, uzajamnoj podršci, na činjenici da smo delovi jedinstvenog sistema. Počnimo da gradimo sebe tačno onako kako ovaj sistem postoji unutar nas. Ova mreža postoji među nama. 

Prvo prihvatimo kao cilj da ne nanosimo štetu jedni drugima. Svugde – kod kuće, na poslu, na putu, gde god da ste – razmatrajte sebe za članove jedne porodice. 

Komentar: Ovaj instinkt je karakterističan za mrave koji štite svoj mravinjak.

Moj odgovor: Kakva je razlika? Uz pomoć ovoga, dostižete nivo Stvoritelja! I zapravo, danas ste mrav.

Ispunjavajući zakone Kabale, ne unižavamo sebe, već se uzdižemo, jer u ispravnoj vezi među nama otkrivamo Višu silu prirode.

Link - The Relevance of Dissemination

SVE JE POVERENO ČOVEKU

Sve je povereno čoveku

 

Mi treba da damo prioritet veličini prijatelja i veličini grupe, kao Jedno. „Jedno“ označava celovitost. To nije broj (jedan) za kojim slede dva, tri i četiri, već je to kolektiv svih. Sebe percipiram kao nulu. Tada, u skladu sa  brojem nula koje u mom osećaju čine razliku između mene i Jedno, uzdižem se na viši stepen.

 

Naposletku, ja mogu da budem sastavljen od 613 ispravljenih želja usmerenih ka Stvoritelju, i to bi bio najmanji potpuni stepen. Suština je u tome da ovde imam mogućnost ne samo da ispravim svoje želje, već da ih neizmerno uvećam. Tada se čoveku otvara posuda koja je bez ograničenja.

 

To je ono što daje zapovest „Voli bližnjeg svog kao sebe sama“.

 

Tako, kroz uspostavljanje takvih odnosa u grupi, mi primamo duhovne sile (u posude) od prve do poslednje posude. Sve je povereno pojedincu u meri njegove slobode izbora. I, ono što je zanimljivo jeste to da proizlazi da veličina posude koju osoba razvija ne zavisi od veličine grupe ili veličine prijatelja, već jedino od toga koliko nula osoba postavi između sebe i Jedno - to jeste, između sebe i celovite slike grupe u njenim očima.

 

Ovde ima mnogo detalja koje treba da razaberemo, ali ključna tačka je u tome kako se osoba poništava i kako veliča grupu. Veličina društva u njenim očima i celokupno pitanje samoponištenja (kada osoba kao da se potčinjava snazi grupe) treba da budu određena jedino povezanošću sa Stvoriteljem i ničim drugim.

 

Ukoliko osoba udruži sve ove faktore zajedno, tada se oni (grupa) usmeravaju ka cilju.

 

Link - Everything Is Entrusted to Man

BUDITE DOSTOJNI PRIMANJA TORE

 

Budite dostojni primanja Tore

Pitanje: Kako da se uverimo da smo dostojni primanja Tore, da smo spremni da budemo jemci jedni drugima?
 
Odgovor: Ukoliko je osoba spremna da deluje kao jemac za druge (i znamo da je uslov za primanje Tore biti „kao jedan čovek u jednom srcu“) otuda, naravno, ono što ona zapravo želi da primi nije Tora!
 
Ukoliko osoba želi da bude spremna da postane „kao jedan čovek u jednom srcu“, a nije u stanju da to uradi, taj zadatak se nadvija nad osobom poput planine. To znači da je impuls za delovanjem „zarad primanja“ odbojan i osoba želi da deluje „zarad davanja“ – tada se to definiše „kao jedan čovek u jednom srcu“.
 
To znači ujedinjenje tačaka u srcu. To je jedina ispravka koju Tora donosi, ništa više.  
 
Naše stajanje u podnožju planine Sinaj, zajedno sa svim sumnjama i svom mržnjom, služi jednoj svrsi: da ostvari transformaciju iz delovanja „zarad primanja“ u delovanje „zarad davanja“. „Zarad davanja“ znači da ujedinjujete sva srca i formirate zajedničku posudu u koju primate Toru. Ali ukoliko to ne uradite, ono što primite unutar sebe neće biti Tora, već nešto drugo, neka nauka.
 
Link - Become Worthy of Receiving the Torah