BEZIZLAZNA STANJA, STVORITELJ I SMISAO ŽIVOTA

Bezizlazna stanja, Stvoritelj i smisao života 

U prirodi ne postoje bezizlazna stanja. Bezizlazna stanja su nam data jedino da bismo se uzdigli iznad njih, nadilazili ovu prepreku i dalje se razvijali. 

Bezizlazna stanja su jedino na našem nivou, poput stepenica. Kako se malo dete penje uz stepenice? Ono se penje četvoronoške uz veliki napor. Zbog toga su nam data ova razočaranja i usponi. Oni čine da se razvijamo. 

Pitanje: Znači, razvoj čoveka se odvija upravo nadilaženjem tih bezizlaznih stanja na način da ih proživljavamo? 

Odgovor: Da ih proživljavamo? Osoba ne može da ustane; ona se uspinje uz veliki napor! 

Pitanje: Znači, treba li da osećam da bezizlazno stanje postoji ? 

Odgovor: Da, vi treba da razumete da su prepreke pred vama lestve na putu uzdizanja. 

Pitanje: Pa gde onda idem? Tu su lestve. Gde idem, iz jednog bezizlaznog stanja u drugo?  

Odgovor: Ka razumevanju smisla života. Ka postizanju smisla života. 

Pitanje: Šta je to? Uspinjem se ka cilju. Zašto se penjem iz jednog bezizlaznog stanja u drugo?

Odgovor: Uspinjem se tako da bi ove lestve u meni izgradile takve želje, svojstva i kvalitete kroz koje mogu da otkrijem smisao života. On postoji! Ali ja ga ne vidim, ne osećam ga, ne mogu da ga formulišem niti da ga spoznam. 

ISTINSKA LJUBAV IZ PERSPEKTIVE KABALE

 

Istinska ljubav iz perspektive Kabale 

Pitanje: Prema Kabali, korporalna ljubav je ljubav prema sebi. Da li to znači da u njenoj osnovi uvek postoji neka kalkulacija? 

Odgovor: Apsolutno. Danas, budući da se životni vek povećao, i egoizam se veoma brzo obnavlja, prirodno je da tokom života pojedinac proživi nekoliko „života“. Ukoliko ja sada imam preko sedamdeset godina, verovatno sam već proživeo ekvivalent tri prošla života. A ipak i dalje živim sa istom porodicom. Vežu nas deca, dom, obaveze itd. Ali to nije ono što Kabala naziva ljubavlju. 

Ljubav u Kabali je stanje koje se postiže kao direktna, najbliža unutrašnja duhovna povezanost između sebe i drugih. Ovde se ne radi o hormonskoj privlačnosti, pa čak ni o vezi između muškarca i žene, već o odnosu prema drugoj duši, koju osećate kao srodnu dušu kada se uzajamno dopunjujete. Vi razumete kako da postignete stanje u kojem se spajate u jednu dušu. Tada postaje jasno da je ovo istinski neophodno.

Ovo se može postići između muškaraca, između žena i između muškaraca i žena bez obzira na pol ili godine. Zavisi jedino od svesnosti da se u određenoj unutrašnjoj, duhovnoj vezi može postići stanje u kojem, kroz same kontradiktornosti među njima, a istovremeno i kroz povezanost tih kontradiktornosti, oni grade ono što se naziva „duša“. 

Tada se u ovoj jedinstvenoj želji koja je sastavljena od suprotstavljenih stanja nepoverenja, odbacivanja, međusobnog nepoštovanja, pa čak i mržnje na različitim nivoima (svesnim ili nesvesnim), formira povezanost. Ja trebam da se povežem sa ovom osobom na unutrašnjem, iznad naših kontradiktornosti koje ne krijemo, jer jedino kroz povezanost možemo da otkrijemo sledeći, viši nivo našeg postojanja. Stvoritelj se otkriva između nas. 

OPUSTITE SE I RAZUMITE JEDNO VAŽNO PITANJE

Opustite se i razumite jedno važno pitanje

Pitanje: Koji je pravi pristup neuspehu? 

Odgovor: Ono što mora da bude, biće. Ono što je predviđeno da se desi, desiće se. I moramo biti spremni na sve i razumeti da je život takav: bela pruga, crna pruga. 

Pitanje: Znači, nakon crne pruge, definitivno će doći bela? 

Odgovor: Možda će samo lagano proći, samo će vas dodirnuti, ali doći će. I, onda opet crna. 

Pitanje: Kako ću se onda ja promeniti? Zar neću da patim zbog ovoga, zar neću samog sebe da kritikujem? 

Odgovor: Ne, mi smo napravljeni tako da bežimo od svakog neuspeha. Ne možemo ispravno da ih analiziramo, razumemo, da ispravimo nešto i pripremimo se za nešto. Ne možemo. Mi jedino radimo na tome da pobegnemo od njih. I, ovo je generalno potpuno pogrešna akcija i filozofija. 

Ukoliko povežemo ova dva stanja – neuspeh i uspeh – postaćemo nezavisni od njih i nećemo biti slabi ni u vreme neuspeha ni u vreme uspeha. 

Pitanje: Znači, ja, na neki način, spajam crno i belo? 

Odgovor: Da. 

Pitanje: Ne percipiram to kao neuspeh? 

Odgovor: Vi se uzdižete iznad oba stanja i na taj način lako prolazite kroz njih. Jedino treba da razumete šta znači uzdići se iznad njih.  

OKUPILI SMO SE OVDE DA POSTANEMO ČOVEK

Okupili smo se ovde da postanemo čovek

Okupili smo se ovde da bismo uspostavili društvo za sve koji žele da slede put i metod Baal HaSulama, put kojim se uzdižu stepenima čoveka, i ne ostaju poput zveri (Rabaš, članak br. 1, deo 1, 1984, Svrha društva – 1). 

Iz ovog članka potrebno je da izdvojimo ključne principe: 

1. Šta znači okupljati se?

2. Koji je metod Baal HaSulama? 

3. Koji je stepen čoveka? 

4. Da li je čovek stvoren za (lično) zadovoljstvo ili za strah Stvoritelja? 

5. Uslov da se sve ovo postigne jeste sličnost kvaliteta sa Stvoriteljem.

6. Želja za primanjem sama po sebi nije zlo; ona je materija stvaranja. Ono što se naziva zla inklinacija (Yetzer Ra) je naš nedostatak želje da se ujedinimo, naše odbijanje da ispravimo dušu razbijenu na delove – naše pojedinačne duše. 

7. Mi ne uništavamo egoističnu želju, već jedino ispravljamo nameru: od primanja zarad sebe ka davanju drugima. 

8. To jeste, u želji za primanjem, mi smo uvek suprotni Stvoritelju, ali u nameri da dajemo mi se povezujemo s Njim. 

9. Prianjanje uz Stvoritelja je kroz sličnost kvaliteta s Njim. Namera davanja se postiže kroz rad u grupi. Ovo je zadatak koji čovek može da ostvari i potvrdi u praksi. Kolektivna želja za davanjem koju gradimo jeste zajednička duša, koju Stvoritelj ispunjava. 

MESTO GDE NAM SE OTKRIVA STVORITELJ

Mesto gde nam se otkriva Stvoritelj

Pitanje: Kažemo da sve zavisi od povezanosti između nas. Ali, kakva je to povezanost? 

Odgovor: Mi započinjemo svoj duhovni razvoj iz tačke koja je izvan duhovnog. I sve vreme ostajemo u ovoj tački izvan duhovnog, koja se naziva ovaj svet u kojem sada postojimo.

Zbog čega? Da bismo bili nezavisni od duhovnog sveta. Duhovni svet je poput ogromne sfere, i mi smo sada izvan nje, po strani. I, tada ja mogu da izaberem da uđem u nju, ili da ne uđem. Otuda, kao da postojim nezavisno.

Kada se u meni probudi tačka u srcu, ja počinjem da težim ka ovoj sferi iako sebe još ne zamišljam kao sićušnu tačku pored ogromne, impresivne, sfere u koju želim da uđem. Ali, ona me privlači.  

S ovom željom, ovom čežnjom za duhovnim, ja dolazim u grupu. Kakva je to grupa? Muškarci sede zajedno, uče, razgovaraju, inspirišu jedni druge, diskutuju, pevaju, jedu. Neka vrsta kluba – prilično čudno, ali postoji mnogo takvih mesta na svetu. 

Na ovu grupu gledam kao na obično okupljanje ljudi u ovom svetu. Onda mi oni kažu: „Treba da se povežeš s nama, pridružiš grupi, učestvuješ u svim aktivnostima, dužnostima, i preuzimaš određene odgovornosti, zbog toga što mi imamo zajednički rad“. Spreman sam, šta drugo mogu da uradim... Naposletku, ja vidim neku korist u tome. 

OTVORENE GRANICE ŽIVOTA

Otvorene granice života 

Pitanje: Ne razumem šta znači popustiti bez poništavanja sopstvene želje. Koja je razlika između ustupka u kojem poništavam sebe i toga da ne poništavam sebe? 

Odgovor: Ustupak u kojem poništavam sebe je kada neko stoji nada mnom sa štapom i posle nekoliko udaraca nemam drugog izbora nego da odustanem od svoje želje i uradim ono što onaj koji drži štap zahteva. 

Ali ustupak o kojem govorimo u integralnom obrazovanju je nešto što radim svojom voljom. Želim da popustim jer razumem šta time dobijam.

Razumem da nemam drugi način da rastem i širim svoje granice ukoliko ne poništim sebe. Ustupak znači da poništavam sopstvene granice i dozvoljavam stranim kvalitetima, željama i ciljevima da uđu unutar mene. I, prihvatam ih kao da su moji. U suprotnom neću rasti i neću moći da se povežem ni sa kim. Zauvek ću ostati u svom naduvanom egu, koje je u suštini prenaduvana nula zaključana sa svih strana. 

Apsorpcija, asimilacija i međusobno uključivanje su neophodni uslovi za razvoj; oni su forma života. Svi smo gledali filmove u kojima se dve ćelije susreću, spajaju u jednu, a zatim počinju da se množe i šire u novo telo. To je moguće jedino zbog toga što svaka ćelija popušta i otvara se drugoj da bi se ujedinile. Bez toga nema života - u tome je celokupna tajna. 

RELEVANTNOST DISEMINACIJE

Relevantnost diseminacije 

Pitanje: Kako treba da diseminiramo? Da li postoje određene granice koje ne možemo preći? 

Odgovor: Granice treba da budu ono što je prihvatljivo, pristojno, ali bez ikakvog straha, dvosmislenosti ili nagoveštaja. Jednostavno, direktno. Prijatelji, pogledajte šta danas imamo: na jednoj strani – put patnje, na drugoj strani – put ispravke. I, odmah ćete početi svet i sebe da osećate drugačije. 

Da, nije lako. Ali jednostavno je ukoliko smo zajedno. Šta to znači? To znači promenu društvenih odnosa. To znači nove društvene odnose koji su izgrađeni na bratstvu, prijateljstvu, uzajamnoj podršci, na činjenici da smo delovi jedinstvenog sistema. Počnimo da gradimo sebe tačno onako kako ovaj sistem postoji unutar nas. Ova mreža postoji među nama. 

Prvo prihvatimo kao cilj da ne nanosimo štetu jedni drugima. Svugde – kod kuće, na poslu, na putu, gde god da ste – razmatrajte sebe za članove jedne porodice. 

Komentar: Ovaj instinkt je karakterističan za mrave koji štite svoj mravinjak.

Moj odgovor: Kakva je razlika? Uz pomoć ovoga, dostižete nivo Stvoritelja! I zapravo, danas ste mrav.

Ispunjavajući zakone Kabale, ne unižavamo sebe, već se uzdižemo, jer u ispravnoj vezi među nama otkrivamo Višu silu prirode.

Link - The Relevance of Dissemination