RELEVANTNOST DISEMINACIJE

Relevantnost diseminacije 

Pitanje: Kako treba da diseminiramo? Da li postoje određene granice koje ne možemo preći? 

Odgovor: Granice treba da budu ono što je prihvatljivo, pristojno, ali bez ikakvog straha, dvosmislenosti ili nagoveštaja. Jednostavno, direktno. Prijatelji, pogledajte šta danas imamo: na jednoj strani – put patnje, na drugoj strani – put ispravke. I, odmah ćete početi svet i sebe da osećate drugačije. 

Da, nije lako. Ali jednostavno je ukoliko smo zajedno. Šta to znači? To znači promenu društvenih odnosa. To znači nove društvene odnose koji su izgrađeni na bratstvu, prijateljstvu, uzajamnoj podršci, na činjenici da smo delovi jedinstvenog sistema. Počnimo da gradimo sebe tačno onako kako ovaj sistem postoji unutar nas. Ova mreža postoji među nama. 

Prvo prihvatimo kao cilj da ne nanosimo štetu jedni drugima. Svugde – kod kuće, na poslu, na putu, gde god da ste – razmatrajte sebe za članove jedne porodice. 

Komentar: Ovaj instinkt je karakterističan za mrave koji štite svoj mravinjak.

Moj odgovor: Kakva je razlika? Uz pomoć ovoga, dostižete nivo Stvoritelja! I zapravo, danas ste mrav.

Ispunjavajući zakone Kabale, ne unižavamo sebe, već se uzdižemo, jer u ispravnoj vezi među nama otkrivamo Višu silu prirode.

Link - The Relevance of Dissemination

SVE JE POVERENO ČOVEKU

Sve je povereno čoveku

 

Mi treba da damo prioritet veličini prijatelja i veličini grupe, kao Jedno. „Jedno“ označava celovitost. To nije broj (jedan) za kojim slede dva, tri i četiri, već je to kolektiv svih. Sebe percipiram kao nulu. Tada, u skladu sa  brojem nula koje u mom osećaju čine razliku između mene i Jedno, uzdižem se na viši stepen.

 

Naposletku, ja mogu da budem sastavljen od 613 ispravljenih želja usmerenih ka Stvoritelju, i to bi bio najmanji potpuni stepen. Suština je u tome da ovde imam mogućnost ne samo da ispravim svoje želje, već da ih neizmerno uvećam. Tada se čoveku otvara posuda koja je bez ograničenja.

 

To je ono što daje zapovest „Voli bližnjeg svog kao sebe sama“.

 

Tako, kroz uspostavljanje takvih odnosa u grupi, mi primamo duhovne sile (u posude) od prve do poslednje posude. Sve je povereno pojedincu u meri njegove slobode izbora. I, ono što je zanimljivo jeste to da proizlazi da veličina posude koju osoba razvija ne zavisi od veličine grupe ili veličine prijatelja, već jedino od toga koliko nula osoba postavi između sebe i Jedno - to jeste, između sebe i celovite slike grupe u njenim očima.

 

Ovde ima mnogo detalja koje treba da razaberemo, ali ključna tačka je u tome kako se osoba poništava i kako veliča grupu. Veličina društva u njenim očima i celokupno pitanje samoponištenja (kada osoba kao da se potčinjava snazi grupe) treba da budu određena jedino povezanošću sa Stvoriteljem i ničim drugim.

 

Ukoliko osoba udruži sve ove faktore zajedno, tada se oni (grupa) usmeravaju ka cilju.

 

Link - Everything Is Entrusted to Man

BUDITE DOSTOJNI PRIMANJA TORE

 

Budite dostojni primanja Tore

Pitanje: Kako da se uverimo da smo dostojni primanja Tore, da smo spremni da budemo jemci jedni drugima?
 
Odgovor: Ukoliko je osoba spremna da deluje kao jemac za druge (i znamo da je uslov za primanje Tore biti „kao jedan čovek u jednom srcu“) otuda, naravno, ono što ona zapravo želi da primi nije Tora!
 
Ukoliko osoba želi da bude spremna da postane „kao jedan čovek u jednom srcu“, a nije u stanju da to uradi, taj zadatak se nadvija nad osobom poput planine. To znači da je impuls za delovanjem „zarad primanja“ odbojan i osoba želi da deluje „zarad davanja“ – tada se to definiše „kao jedan čovek u jednom srcu“.
 
To znači ujedinjenje tačaka u srcu. To je jedina ispravka koju Tora donosi, ništa više.  
 
Naše stajanje u podnožju planine Sinaj, zajedno sa svim sumnjama i svom mržnjom, služi jednoj svrsi: da ostvari transformaciju iz delovanja „zarad primanja“ u delovanje „zarad davanja“. „Zarad davanja“ znači da ujedinjujete sva srca i formirate zajedničku posudu u koju primate Toru. Ali ukoliko to ne uradite, ono što primite unutar sebe neće biti Tora, već nešto drugo, neka nauka.
 
Link - Become Worthy of Receiving the Torah

USKLIKNIMO ZAJEDNO, BUDIMO ZADIVLJENI

Uskliknimo zajedno, budimo zadivljeni

Potrebno je da podsećamo jedni druge i budemo nadahnuti veličinom našeg duhovnog cilja, okruženjem koje mu teži i jedinstvenom prilikom slobode izbora koja nam je data. Koliko ljudi na svetu uistinu ima mogućnost da deluje slobodno? Ukoliko svi ljudi deluju u skladu s onim što njihova priroda diktira, onda ne postoji niko ko uistinu „deluje“.

Ukoliko uprava nada mnom dolazi od Gore, onda nema „mene“. Rečeno je: „Došao sam, i čoveka nije bilo“. 

Ima mnogo ljudi, a ipak kao da ne postoje, jer nijedan od njih nije slobodan u svom delovanju. Ukoliko ne postoji čovek koji poseduje slobodnu volju, onda nema svetova, i uopšte ne postoji ništa osim sveta beskonačnosti (Olam Ein Sof). 

U odnosu na Stvoritelja, ništa drugo ne postoji. Postoji jedino pojedinac koji izvršava slobodnu akciju. 

Zamislite ovakvu sliku stvarnosti: potpuna praznina! I, unutar nje vidljivo je samo nekoliko želja koje su se uzdigle i u stanju su da izvršavaju slobodne akcije. 

I, vi imate mogućnost da budete isto tako slobodni i da postanete Čovek (Adam)! Otuda, spoznajmo veličinu ove jedinstvene mogućnosti.

Link - Let Us Exclaim, Let Us Marvel

PRIJATELJI NAS OKRUŽUJU

Prijatelji nas okružuju 

Imamo pravilo da sve dolazi iz jednog izvora „osladiti stvorenja“. Da bismo to postigli, moramo da koristimo ono što nam je pred očima, ono što nas okružuje. 

I, ono što nas okružuje su prijatelji. Sve što radimo treba da bude usmereno na postizanje svrhe stvaranja, stepena „osladiti stvorenja“. Zbog toga treba da se približimo prijateljima kroz 125 stepeni. Ukoliko to uradite, uzdići ćete se ka Stvoritelju kroz tih istih 125 stepeni. 

Rečeno je da zapovesti između čoveka i njegovog prijatelja prethode zapovestima između čoveka i Stvoritelja. Stvoritelj je skriven, dok je prijatelj blizu. Ukoliko izvršavate akcije prema prijateljima, to vas približava Stvoritelju u istoj meri u kojoj ulažete napore u odnosu na prijatelje. 

Čovek ne oseća prema kome izvršava akciju ukoliko je ona izvan njegovog tela: „Želim da budem povezan sa Stvoriteljem jer imam neku nadu da ću dobiti nešto od Njega. Ali, šta prijatelj može da mi da?“ 

U vezi s mojom željom za primanjem, postoji razlika između Stvoritelja i prijatelja. Od Stvoritelja se nadam da ću primiti zadovoljstvo, ali kakvo zadovoljstvo mogu da primim od prijatelja? Najviše neka mala telesna uživanja. 

Međutim, ukoliko govorimo o davanju, o izlasku iz želje za primanjem, tada nema razlike u odnosu prema prijatelju i prema Stvoritelju – to je jedno isto.  

Jedino u odnosu na prijatelja ja mogu zaista da vidim da li sam izašao iz želje za primanjem i da li više ne mislim na sebe. U odnosu na Stvoritelja, mogu da imam iluzije. Tu mogu potpuno da zavaram sebe jer nemam stvarnu kontrolu. 

Ali, u odnosu na prijatelja, odmah se može videti da li sam u mogućnosti da nešto uradim ili ne.

Link - The Friends Surround Us

UZDIZANJE IDEJE DAVANJA

Uzdizanje ideje davanja 

Pitanje: Kada uzdižem duh prijatelja, zar time ne dodajem zadovoljstvo njegovoj želji za primanjem? I da li onda on treba na neki način da mi uzvrati taj trud? 

Odgovor: Suština je u tome da sve zavisi od toga u šta su vaše reči trenutno „odevene“, od vaše namere dok veličate prijatelja. Ja ne uzdižem njega lično. Ja uzdižem ideju davanja jednih prema drugima, koja postoji u našoj grupi. Radeći tako, ja čitavu grupu i sebe učim o tome koliko je poseban i duhovan čin davanja. 

S namerom da veličam prijatelja, time što mu zahvaljujem pred grupom, treba da pobudim određeni stav prema činu davanja, a ne prema njemu lično. To bi trebalo sve da nas uzdigne na nivo da cenimo važnost davanja. 

Ovo je problem koji možemo da primetimo u našem običnom svakodnevnom životu. Mogu nešto da vam dam, i vi ćete to prihvatiti s ljubavlju jer to čini da se osećate dobro. Ali, mogu da vam dam isti taj poklon na takav način ili sa takvim stavom da ćete želeti da ga se rešite po svaku cenu. Osećaćete se veoma loše. Drugim rečima, samim tim što vam nešto dajem, mogu u vama da izazovem svaku vrstu osećaja. 

Veličanje prijatelja treba da odenemo u takvu nameru da ne uzdižemo prijatelja, već Stvoritelja koji nam je dao snagu da delujemo. Jer da nismo primili tu snagu od Stvoritelja, ne bismo bili u mogućnosti da uradimo čak ni najmanje dobro zarad sebe. 

Proizlazi da se zarad dobrih odnosa među nama mi okrećemo ne jedni drugima, već Višoj sili koja nam daje sposobnost da tako radimo. 

PODRŠKA OD GORE

Podrška od Gore 

Pitanje: Ko čini duhovnu upravu?  

Odgovor: Okupio sam ljude u duhovnu upravu specifično iz razloga što imaju predispoziciju da pronađu zajednički jezik i niko od njih ne želi da se ističe. Jedino zbog toga! 

Oni razumeju da je zajednička odluka ispravna. I ne zbog toga što je sama po sebi ispravna, već zbog toga kada je zajednička, kolektivna, ona privlači blagoslov od Gore, od Stvoritelja. 

U stvari, to može da bude apsolutno pogrešno u odnosu na ono što bi neki naš pametni učenik mogao da smisli. Ali, on je sam i zbog toga neće dobiti duhovnu podršku od Gore. Međutim, oni koji su zajedno će dobiti duhovnu podršku. Na kraju će i pobediti. 

Rečeno je: „Što mladi grade, to vodi do rušenja, a što stariji ruše, to vodi do izgradnje“. I to je zaista tako. 

U poređenju sa svim pametnim ljudima našeg sveta, ja ne vredim ništa. Ali, ja kažem ono što mislim, na svom nivou, i to se ostvaruje. Zašto? Zbog toga što jedino postoji  podrška. Jedino ta podrška sve određuje i organizuje.

Po logici, može da se kaže: „Ovo ne bi trebalo da bude tako“. I dalje kod vas ništa neće uspeti, dok će kod mene uspeti. Otuda, kada duhovna uprava donosi kolektivne odluke, ostali mogu bezbedno da je prate zatvorenih očiju. Ni pod kojim uslovima usamljeni „pametnjakovići“ ne bi trebalo da budu deo toga!