уторак, 20. април 2021.

SISTEM UNIVERZUMA

 
Sistem univerzuma 

Objavljeno 14. septembra 2010. u 15:05

„Sišli smo“ iz Sveta beskonačnosti u ovaj svet, od svojstva davanja do svojstva primanja. Kako silazimo, svojstvo davanja se u nama smanjuje, a shodno tome, i ispunjenje (Svetlost, osećaj Stvoritelja) u nama se takođe smanjuje. To se nastavlja sve dok ne dostignemo stanje „našeg sveta“, gde svi tragovi Svetlosti i duhovne posude (želja za davanjem) potpuno nestaju, a mi se nalazimo potpuno odsečeni od duhovnosti.

Iznad našeg sveta, u svetovima Beria, Jecira i Asija, postoje razbijene duše, odnosno duše koje osećaju svoj egoizam. Moramo tamo „ući“ iz svog sveta, što znači otkriti da su naše duše razbijene i odvojene. Posle toga moramo da pređemo granicu koja deli Svetove BYA od Sveta Acilut (Parsa), odnosno da ispunimo zahtev za pridruživanje procesu ispravke: da želimo postići ljubav i potpuno ujedinjenje.

Čineći to, mi budimo naše razbijene duše tako da se uključe u Malhut sveta Acilut koji je u početku samo tačka koja postoji na Haze (prsa - rebro) Zeir Anpina. Iznad Zeir Anpina nalazi se GAR sveta Acilut: Atik, Arih Anpin, Aba ve Ima i Ješsut. Iznad nje nalazimo sledeću granicu: Tabur iz Galgalta, Svet Adam Kadmon i Svet beskonačnosti Ein Sof.

U našem svetu su naše duše tačke. Ovako čovek doživljava svoje duhovno stanje nazvano „ovaj svet“. Kasnije, privlačeći na sebe Svetlost koja ga razvija, čovek postiže osećaj sebe u svetovima BYA, odnosno osećaj razbijenih, egoističnih želja (stanje izgon iz Egipta).

Odatle treba da se uzdignemo ka Svetlosti, što znači iznad Parsa, jer je nemoguće izvršiti ispravku u svetovima BYA, gde ne postoji Svetlost ispravke, već Svetlost koja izlaže zlo. Svetovi BYA (mesto, stanje, senzacija) namenjeni su spoznaji zla, razbijenih duša, tako da otkrijemo koliko smo loši i koliko je snažan stisak zle inklinacije. Tada ćemo, po meri ovog otkrivenja, moći da se uzdignemo ka Gore i povežemo sa Malhut sveta Acilut.

Uključivanje sveta Acilut u Malhut naziva se uz dizanje MAN, naša molitva. Malhut iz sveta Acilut predaje našu molitvu Zeir Anpinu iz sveta Acilut, i, kao rezultat toga, ZON uzdiže MAN do Bina sveta Acilut. Tada Svetlost (Reflektovana svetlost ili Svetlost AB-SAG-a) dolazi odozgo, ispravlja vezu u ZON i ispunjava ih (ZON).

Odnosno, treba samo da uzdignemo Malhut sveta Acilut, Šehina, koji je sada u izgnanstvu. Sve što postoji u Svetovima BYA delovi su ovog Malhut, Šehina. Tamo treba da uzdignemo svoje želje. Malhut iz sveta Acilut je „Skup duša Izraela“ (Izrael su oni koji teže „direktno ka Stvoritelju“), odnosno povezanost razbijenih želja.

Koliko god smo u mogućnosti da se povežemo, uključujemo se u Malhut sveta Acilut. Sigurno to ne možemo sami postići; možemo samo pitati.

Malhut prosleđuje naš zahtev za udruživanjem Zeir Anpin i upravo na ovaj način otkriva da želi da se poveže sa Njim. U međuvremenu, ZA mora dobiti želju da se poveže sa Malhut iz Bina. A onda se ZA, i Malhut (ZON), uz svoju želju, uzdižu do Ima (Bina), koja ih ujedinjuje.

Posle se ZA spusti na svoje mesto, rodi Malhut i poveže je sa sobom. U meri u kojoj su ZON povezani, duše koje u njima postoje učestvuju u toj vezi i iz nje se pune. To je zato što ove duše čine telo Malhut.

Link - The System Of The Universe


субота, 17. април 2021.

ŽELJA I PRIANJANJE

 
Želja i prianjanje

Objavljeno 1. jul 2012. u 11:26

Pitanje: U Uvodu u Knjigu Zohar , Baal HaSulam kaže da duše "postaju dostojne da prime svu Njegovu dobrotu, užitak i zadovoljstvo koje postoje u Misli stvaranja, čime će zajedno sa svim tim njima biti dato snažno prianjanje ." Zašto su nam potrebni dobrota i užitak ako je prianjanje uz  Stvoritelja puno kvalitetnije i uzvišenije?

Odgovor: Ja imam posude, što znači da imam želje u srcu. U te posude ja primam zarad davanja i time ja izvršavam akciju davanja. Isto tako kao što Stvoritelj daje meni, i ja dajem Njemu.

Ali, zašto ja izvršavam akciju primanja zarad davanja? To je zato što ja osjećam sram, zbog jaza između Njega i mene. To me je pobudilo da ja dajem zarad davanja, a zatim da primam zarad davanja da bih postao sličan Njemu. Radeći tako da nalikujem Njemu, ja ispunjavam svoje posude užitkom iz davanja Njemu i u isto vrijeme time nestaje sram, nastao zbog jaza između nas i tako postižem prianjanje.

U ovom procesu postoje dva nedostatka:

1. Stvoritelj je stvorio nedostatak u meni da bih ja mogao da primim i uživam. Ja želim da ispunim taj nedostatak zarad toga da bi On uživao.

2. Drugi nedostatak jeste rezultat srama. Ja ograničavam sebe i i želim da svoju želju ispunim postizanjem Samog Stvoritelja. Ja time postajem jednak Njemu i postižem prianjanje uz Njega.

Ja oslikavam Stvoritelja kao duhovni Parcuf koji je načinjen iz "tijela" i "glave". U donjem dijelu u “tijelima”(želje) mi postajemo jednaki u tome da Njegova želja da dā dobro stvorenim bićima bude jednaka našim željam da primimo zadovoljstvo. A, iznad mi se izjednačavamo sa Njim u "glavama", što znači u namjerama.Tako, prianjanje se zapravo formira iznad (vidi sliku).


Link - Desire And Adhesion


PRIMANJE U DAR

Primanje u dar

Objavljeno 26. Januara 2011. u 8:37

Pred nama uvijek mora da posoji jedan cilj: da se dođe do jednakosti forme, do prianjanja uz Stvoritelja. Prianjanje je potpuna jednakost svojstava, kada u nama vlada sila davanja.

Naša se materija, što je želja za užitkom ne mijenja, već se mijenja način na koji se ona koristi: želja za užitkom mora da se koristi zarad davanja. Da bismo to postigli, mi moramo da osjetimo želje drugih. Jedino tada otkrivamo da, dok primamo, možemo da dajemo.

Duhovne akcije izgledaju vrlo čudno i nisu poput korporalnih akcija. Ukoliko otkrijemo duboku, snažnu, međusobnu vezu među nama, otkrivajući među nama privrženost, drugarstvo, garanciju, ljubav i uzajamnost, možemo da komuniciramo kao zupčanici u jedinstvenom sistemu: Primanjem onoga što drugi hoće meni da da, ja time postižem to da dajem njemu.

Sledi da stvorena bića jedino primaju, ali ona moraju prvo da otkriju međusobno davanje i da to izraze tačno na taj način. Kako mi to postižemo?

Stvoritelj, kao integralna sila davanja, prisutan je i između i unutar svih. Zato, ako se svako od nas poništi i mi svi zajedno počnemo da želimo da dajemo Njemu, tada ćemo, primajući jedni od drugih, biti u mogućnosti da zaista dajemo. U tom slučaju, niko ne prima od drugih, već svi primaju od Stvoritelja. Međutim, ovde postoji jedan uslov:  da bismo primali od Njega mi moramo da budemo - Jedno.

To je poput toga kada majka koja ima mnogo djece želi svima da pruži  ljubav. Kad su djeca spremna da održe uzajamno jamstvo i jedinstvo kako bi, zauzvrat, i oni nju voljeli, kada su spremni da prime njenu ljubav  jedino zajedno jer su oni povezani jedni s drugima, time oni njoj daju užitak, a ona im rado pruža ljubav, i oni su srećni što primaju njene darove. Takvo primanje razmatra se za apsolutno davanje.

Očigledno, stvorena bića ne mogu puno da urade, osim da urade pripremu, jer se od njih ne očekuje ništa više. Ona jedino treba da pripreme formu u koju će primiti obilje od Stvoritelja. Ona ne mogu da izvršavaju davanje kao takvo već je njihovo davanje namjera. Uređujući primanje na takav način, ona oslađuju njihovog Davaoca.

Link - Receiving To Bestow


петак, 16. април 2021.

DVE VRSTE UNUTRAŠNJIH ANALIZA

 
Dve vrste unutrašnjih analiza

Objavljeno 6. aprila, 2021.

Pitanje: Planina Sinaj simbolizuje svojstvo Hasadim, milost. Planina Hermon je svojstvo Hohma, mudrost. Zašto knjiga Zohar govori o planinama?

Odgovor: Reč planina potiče od reči „irurim” (sumnje).

Kada se kod čoveka pojave sumnje i problemi, ali on hoće da ide napred, a ne zna kako, tada se pred njim pojavljuje planina. Ukoliko odluči da se popne na planinu, tj. da se ​​uzdigne iznad svojih egoističnih problema, svojstava i sumnji, tada postiže izvor Svetlosti.

Knjiga Zohar govori o dve planine, jer postoje dve vrste analiza postojeće stvarnosti: slatka ili gorka, istina ili laž. Slatko ili gorko analiziramo uz pomoć Svetlosti milosti (dobro ili zlo), a istinu i laž uz pomoć Svetlosti mudrosti. Proizlazi da je čovek uvek između ove dve analize: ona može da bude slatka, ali da je laž, ili može da bude gorka, ali istinita.

Pitanje: Da li mi govorimo o slatkoći i gorčini u duhovnom?

Odgovor: To nije važno. Potrebne su nam ove dve vrste oseta da bismo omogućili da ono što nazivamo „čovek” raste u nama. Ukoliko posmatramo naš egoizam, mi nismo ljudi već samo životinje. Možda, na neki način, malo mudriji od majmuna, ali rekao bih mnogo nesrećniji od njih.

Činjenica je da je životinjski znak rasta, razvoja i postojanja izbor slatkog umesto gorkog. A, istina ili laž nisu bitni. Istina je uvek tamo gde je slatkoća. A ako je gorko, kažem sebi: ovo je laž.

Naš moral je izgrađen jedino na ovome. Vidimo šta se dešava u svetu: ono što je za mene korisno, dobro i slatko, to je istina.

U tome se ljudi neprestano sudaraju jedni s drugima, jer svako hoće svoju slatkoću. Štaviše, svako hoće da ubedi drugog da je u pravu i da ga nekako privuče na svoju stranu i pobedi.

Zato, ulaz u duhovni svet leži u činjenici da se čovek uzdiže iznad analize „gorko-slatko” i da počinje sebe da analizira jedino u odnosu na istinu i laž, i da se potpuno drži istine, otuđujući se od laži, iako se laž njemu čini slatkom, a istina gorkom.

Drugim rečima, ispravnu analizu istina-laž možete da načinite jedino ukoliko unesete i analizu gorko-slatko. Proizlazi, da ako pravilno savladamo ove analize, možemo da gradimo sebe iznad svoje prirode.

To je značenje dve planine ili dva pristupa: Ismail – Esav, svojstvo milosti – svojstvo mudrosti. A kada se dogodi kombinacija ove dve osobine, slatko će postati istina, jer ste ispravili sebe tako da se obe osobine podudaraju u vama. Reč je o unutrašnjem razvoju čoveka. Jedino o tome.

Link - Two Types Of InternalAnalysis

 

понедељак, 12. април 2021.

KAKO DUŠA UČI ČOVEKA

 
Kako duša uči čovjeka?

Objavljeno 02. travnja 2020. u 08:30

Pitanje: Kako se stanje "Čovjekova duša će ga naučiti" očituje u čovjeku?

Odgovor: Kaže se da duša podučava čovjeka jer svjetlost koja ulazi u dušu kao svojstvo davanja, ljubavi i komunikacije, koju razvijamo u sebi, djeluje na ovu tačku u nama. Počinjemo shvatati više o tome kako svijet juri naprijed i prema kojem stanju tačno.

Činjenica je da to ne vidimo u korporalnom svijetu jer su naša svojstva potpuno nepovezana s neizmjernim, cjelovitim, jedinstvenim sistemom prirode. Mi to ne osjećamo. Kada proučavamo kabalu, počinjemo osjećati tu integralnost i kako to djeluje.

Postupno, tokom mnogih godina, a posebno od nedavno, priroda otkriva svoju integralnost, međusobnu zavisnost, savršenstvo i sposobnost uticaja na nas iz različitih uglova, i podržava nas itd.

Kad se bavi kabalom, osoba to osjeća. Ovo je nevjerojatna slika. Priroda ga podržava. On razumije da je u vječnom, savršenom stanju, ali još uvijek to ne razumije. On jedino osjeća to pomalo, poput bebe koja je već u našem svijetu, ali toga još nije svjesna.

Link - How Does The Soul Teach Man?


субота, 10. април 2021.

DUHOVNI KOREN PATNJE

 
Duhovni korijen patnje

Objavljeno 9. aprila 2019. u 08:51

Pitanje: Zašto nakon što ste prošli kroz patnje i vidjeli rezultate do kojih je došlo, razumijete da i nije moglo da bude drugačije i  opravdavate ih, ali dok kroz njih prolazite, ne možete da ih pravdate?

Odgovor: Zaista ne možete. Ako unaprijed mislite: „Sada sam spreman za sve vrste patnji i iskušenja, za sve što postoji, jer  će mi to otkriti čitav svijet, duhovne osjećaje!“ – onda je dobro. Ali, nakon iskustva nekoliko minuta patnje, spremni ste da sve napustite i pobjegnete samo da to više ne osjećate.

Kasnije, za sve to nalazite opravdanje. Osoba je takva stvorena.

Pitanje: Ima li ovo duhovni korijen?

Odgovor: Da, to su dvije linije koje mi još uvijek ne možemo da kombinujemo u nama.

Pitanje: Ja ne mogu da opravdam to dok patim, a da li mogu kasnije da razumijem da li je to bilo  korisno?

Odgovor: Ispravna patnja se osjeća samo u grupi. To je nedostatak komunikacije između prijatelja, nedostatak uzajamnog jemstva, uzajamnih obaveza, uzajamnog uzdizanja. Sve ostalo je potpuno nepotrebna patnja, i bolje je to izbjegavati.

Link - The Spiritual Root Of Suffering


NAHŠON JE SVOJSTVO POTPUNOG DAVANJA

 
Nahšon je svojstvo potpunog davanja

Objavljeno 2. februara, 2015.

Pitanje: Kakvo svojstvo u čoveku simbolizuje Nahšon ben Aminadab, koji je prvi skočio u Crveno more?

Odgovor: Gematrija (numerička vrednost) po imenu Nahšon ben Aminadab ukazuje na to da je visina njegovog duhovnog stanja svojstvo čiste Bina.

To mu daje priliku da ustane protiv vodenog zida. Sa jedne strane, voda je meko svojstvo, koje je osnova života, a sa druge strane, ona je tvrdo svojstvo koje se manifestuje kao Gevurot, sila suda.

Tvrde i meke sile, koje vrebaju u vodi, mogu da budu pokrenute samo uzdizanjem iznad egoizma. Nahšon je u stanju da to učini, jer pre nego što se čovek odvoji od egoizma, sve se razdvaja ukoliko on potpuno prione uz Stvoritelja.

Na svetu ne postoji prazan prostor: to je ili primanje, egoizam, ili davanje, svojstvo Stvoritelja. Jednom kada se uzdignete iznad ega, vi ne ulazite u vakuum, već u svojstvo Stvoritelja, kao što je to učinio Noje kada je ušao u kovčeg. Tako je i ovde, ulazite u svojstvo davanja, kao što osoba može da uđe u kapsulu, i da tamo postoji. To je efekat Nahšon. More nekom može da naškodi, kao u priči o potopu, a nekog drugog može da spase.

Zbog toga su akcije Noja i Nahšona iste akcije, ali se događaju na različitim stepenima egoizma, i osobu ponovo vraćaju na četiri faze razvoja. To se događa na svakom stepenu. To je duhovni napredak.

Link - Nachshon Is A Property Of FullBestowal