MESTO GDE NAM SE OTKRIVA STVORITELJ

Mesto gde nam se otkriva Stvoritelj

Pitanje: Kažemo da sve zavisi od povezanosti između nas. Ali, kakva je to povezanost? 

Odgovor: Mi započinjemo svoj duhovni razvoj iz tačke koja je izvan duhovnog. I sve vreme ostajemo u ovoj tački izvan duhovnog, koja se naziva ovaj svet u kojem sada postojimo.

Zbog čega? Da bismo bili nezavisni od duhovnog sveta. Duhovni svet je poput ogromne sfere, i mi smo sada izvan nje, po strani. I, tada ja mogu da izaberem da uđem u nju, ili da ne uđem. Otuda, kao da postojim nezavisno.

Kada se u meni probudi tačka u srcu, ja počinjem da težim ka ovoj sferi iako sebe još ne zamišljam kao sićušnu tačku pored ogromne, impresivne, sfere u koju želim da uđem. Ali, ona me privlači.  

S ovom željom, ovom čežnjom za duhovnim, ja dolazim u grupu. Kakva je to grupa? Muškarci sede zajedno, uče, razgovaraju, inspirišu jedni druge, diskutuju, pevaju, jedu. Neka vrsta kluba – prilično čudno, ali postoji mnogo takvih mesta na svetu. 

Na ovu grupu gledam kao na obično okupljanje ljudi u ovom svetu. Onda mi oni kažu: „Treba da se povežeš s nama, pridružiš grupi, učestvuješ u svim aktivnostima, dužnostima, i preuzimaš određene odgovornosti, zbog toga što mi imamo zajednički rad“. Spreman sam, šta drugo mogu da uradim... Naposletku, ja vidim neku korist u tome. 

OTVORENE GRANICE ŽIVOTA

Otvorene granice života 

Pitanje: Ne razumem šta znači popustiti bez poništavanja sopstvene želje. Koja je razlika između ustupka u kojem poništavam sebe i toga da ne poništavam sebe? 

Odgovor: Ustupak u kojem poništavam sebe je kada neko stoji nada mnom sa štapom i posle nekoliko udaraca nemam drugog izbora nego da odustanem od svoje želje i uradim ono što onaj koji drži štap zahteva. 

Ali ustupak o kojem govorimo u integralnom obrazovanju je nešto što radim svojom voljom. Želim da popustim jer razumem šta time dobijam.

Razumem da nemam drugi način da rastem i širim svoje granice ukoliko ne poništim sebe. Ustupak znači da poništavam sopstvene granice i dozvoljavam stranim kvalitetima, željama i ciljevima da uđu unutar mene. I, prihvatam ih kao da su moji. U suprotnom neću rasti i neću moći da se povežem ni sa kim. Zauvek ću ostati u svom naduvanom egu, koje je u suštini prenaduvana nula zaključana sa svih strana. 

Apsorpcija, asimilacija i međusobno uključivanje su neophodni uslovi za razvoj; oni su forma života. Svi smo gledali filmove u kojima se dve ćelije susreću, spajaju u jednu, a zatim počinju da se množe i šire u novo telo. To je moguće jedino zbog toga što svaka ćelija popušta i otvara se drugoj da bi se ujedinile. Bez toga nema života - u tome je celokupna tajna. 

RELEVANTNOST DISEMINACIJE

Relevantnost diseminacije 

Pitanje: Kako treba da diseminiramo? Da li postoje određene granice koje ne možemo preći? 

Odgovor: Granice treba da budu ono što je prihvatljivo, pristojno, ali bez ikakvog straha, dvosmislenosti ili nagoveštaja. Jednostavno, direktno. Prijatelji, pogledajte šta danas imamo: na jednoj strani – put patnje, na drugoj strani – put ispravke. I, odmah ćete početi svet i sebe da osećate drugačije. 

Da, nije lako. Ali jednostavno je ukoliko smo zajedno. Šta to znači? To znači promenu društvenih odnosa. To znači nove društvene odnose koji su izgrađeni na bratstvu, prijateljstvu, uzajamnoj podršci, na činjenici da smo delovi jedinstvenog sistema. Počnimo da gradimo sebe tačno onako kako ovaj sistem postoji unutar nas. Ova mreža postoji među nama. 

Prvo prihvatimo kao cilj da ne nanosimo štetu jedni drugima. Svugde – kod kuće, na poslu, na putu, gde god da ste – razmatrajte sebe za članove jedne porodice. 

Komentar: Ovaj instinkt je karakterističan za mrave koji štite svoj mravinjak.

Moj odgovor: Kakva je razlika? Uz pomoć ovoga, dostižete nivo Stvoritelja! I zapravo, danas ste mrav.

Ispunjavajući zakone Kabale, ne unižavamo sebe, već se uzdižemo, jer u ispravnoj vezi među nama otkrivamo Višu silu prirode.

Link - The Relevance of Dissemination

SVE JE POVERENO ČOVEKU

Sve je povereno čoveku

 

Mi treba da damo prioritet veličini prijatelja i veličini grupe, kao Jedno. „Jedno“ označava celovitost. To nije broj (jedan) za kojim slede dva, tri i četiri, već je to kolektiv svih. Sebe percipiram kao nulu. Tada, u skladu sa  brojem nula koje u mom osećaju čine razliku između mene i Jedno, uzdižem se na viši stepen.

 

Naposletku, ja mogu da budem sastavljen od 613 ispravljenih želja usmerenih ka Stvoritelju, i to bi bio najmanji potpuni stepen. Suština je u tome da ovde imam mogućnost ne samo da ispravim svoje želje, već da ih neizmerno uvećam. Tada se čoveku otvara posuda koja je bez ograničenja.

 

To je ono što daje zapovest „Voli bližnjeg svog kao sebe sama“.

 

Tako, kroz uspostavljanje takvih odnosa u grupi, mi primamo duhovne sile (u posude) od prve do poslednje posude. Sve je povereno pojedincu u meri njegove slobode izbora. I, ono što je zanimljivo jeste to da proizlazi da veličina posude koju osoba razvija ne zavisi od veličine grupe ili veličine prijatelja, već jedino od toga koliko nula osoba postavi između sebe i Jedno - to jeste, između sebe i celovite slike grupe u njenim očima.

 

Ovde ima mnogo detalja koje treba da razaberemo, ali ključna tačka je u tome kako se osoba poništava i kako veliča grupu. Veličina društva u njenim očima i celokupno pitanje samoponištenja (kada osoba kao da se potčinjava snazi grupe) treba da budu određena jedino povezanošću sa Stvoriteljem i ničim drugim.

 

Ukoliko osoba udruži sve ove faktore zajedno, tada se oni (grupa) usmeravaju ka cilju.

 

Link - Everything Is Entrusted to Man

BUDITE DOSTOJNI PRIMANJA TORE

 

Budite dostojni primanja Tore

Pitanje: Kako da se uverimo da smo dostojni primanja Tore, da smo spremni da budemo jemci jedni drugima?
 
Odgovor: Ukoliko je osoba spremna da deluje kao jemac za druge (i znamo da je uslov za primanje Tore biti „kao jedan čovek u jednom srcu“) otuda, naravno, ono što ona zapravo želi da primi nije Tora!
 
Ukoliko osoba želi da bude spremna da postane „kao jedan čovek u jednom srcu“, a nije u stanju da to uradi, taj zadatak se nadvija nad osobom poput planine. To znači da je impuls za delovanjem „zarad primanja“ odbojan i osoba želi da deluje „zarad davanja“ – tada se to definiše „kao jedan čovek u jednom srcu“.
 
To znači ujedinjenje tačaka u srcu. To je jedina ispravka koju Tora donosi, ništa više.  
 
Naše stajanje u podnožju planine Sinaj, zajedno sa svim sumnjama i svom mržnjom, služi jednoj svrsi: da ostvari transformaciju iz delovanja „zarad primanja“ u delovanje „zarad davanja“. „Zarad davanja“ znači da ujedinjujete sva srca i formirate zajedničku posudu u koju primate Toru. Ali ukoliko to ne uradite, ono što primite unutar sebe neće biti Tora, već nešto drugo, neka nauka.
 
Link - Become Worthy of Receiving the Torah

USKLIKNIMO ZAJEDNO, BUDIMO ZADIVLJENI

Uskliknimo zajedno, budimo zadivljeni

Potrebno je da podsećamo jedni druge i budemo nadahnuti veličinom našeg duhovnog cilja, okruženjem koje mu teži i jedinstvenom prilikom slobode izbora koja nam je data. Koliko ljudi na svetu uistinu ima mogućnost da deluje slobodno? Ukoliko svi ljudi deluju u skladu s onim što njihova priroda diktira, onda ne postoji niko ko uistinu „deluje“.

Ukoliko uprava nada mnom dolazi od Gore, onda nema „mene“. Rečeno je: „Došao sam, i čoveka nije bilo“. 

Ima mnogo ljudi, a ipak kao da ne postoje, jer nijedan od njih nije slobodan u svom delovanju. Ukoliko ne postoji čovek koji poseduje slobodnu volju, onda nema svetova, i uopšte ne postoji ništa osim sveta beskonačnosti (Olam Ein Sof). 

U odnosu na Stvoritelja, ništa drugo ne postoji. Postoji jedino pojedinac koji izvršava slobodnu akciju. 

Zamislite ovakvu sliku stvarnosti: potpuna praznina! I, unutar nje vidljivo je samo nekoliko želja koje su se uzdigle i u stanju su da izvršavaju slobodne akcije. 

I, vi imate mogućnost da budete isto tako slobodni i da postanete Čovek (Adam)! Otuda, spoznajmo veličinu ove jedinstvene mogućnosti.

Link - Let Us Exclaim, Let Us Marvel

PRIJATELJI NAS OKRUŽUJU

Prijatelji nas okružuju 

Imamo pravilo da sve dolazi iz jednog izvora „osladiti stvorenja“. Da bismo to postigli, moramo da koristimo ono što nam je pred očima, ono što nas okružuje. 

I, ono što nas okružuje su prijatelji. Sve što radimo treba da bude usmereno na postizanje svrhe stvaranja, stepena „osladiti stvorenja“. Zbog toga treba da se približimo prijateljima kroz 125 stepeni. Ukoliko to uradite, uzdići ćete se ka Stvoritelju kroz tih istih 125 stepeni. 

Rečeno je da zapovesti između čoveka i njegovog prijatelja prethode zapovestima između čoveka i Stvoritelja. Stvoritelj je skriven, dok je prijatelj blizu. Ukoliko izvršavate akcije prema prijateljima, to vas približava Stvoritelju u istoj meri u kojoj ulažete napore u odnosu na prijatelje. 

Čovek ne oseća prema kome izvršava akciju ukoliko je ona izvan njegovog tela: „Želim da budem povezan sa Stvoriteljem jer imam neku nadu da ću dobiti nešto od Njega. Ali, šta prijatelj može da mi da?“ 

U vezi s mojom željom za primanjem, postoji razlika između Stvoritelja i prijatelja. Od Stvoritelja se nadam da ću primiti zadovoljstvo, ali kakvo zadovoljstvo mogu da primim od prijatelja? Najviše neka mala telesna uživanja. 

Međutim, ukoliko govorimo o davanju, o izlasku iz želje za primanjem, tada nema razlike u odnosu prema prijatelju i prema Stvoritelju – to je jedno isto.  

Jedino u odnosu na prijatelja ja mogu zaista da vidim da li sam izašao iz želje za primanjem i da li više ne mislim na sebe. U odnosu na Stvoritelja, mogu da imam iluzije. Tu mogu potpuno da zavaram sebe jer nemam stvarnu kontrolu. 

Ali, u odnosu na prijatelja, odmah se može videti da li sam u mogućnosti da nešto uradim ili ne.

Link - The Friends Surround Us