SVE DOK SVI PRIJATELJI NE BUDU U MOM SRCU

Sve dok svi prijatelji ne budu u mom srcu

Objavljeno 19. marta 2019. u 09:01

Tranzicija je kratak i težak period jer zahteva da napustimo prethodno mesto, posebne uslove u kojima se nalazimo, naša posedovanja i pokrenemo se do novih kvaliteta. To jeste, dužni smo da napustimo prethodne, poznate i nama razumljive uslove pod kojima smo već uspostavili kontakt jedni sa drugima i stvorili zajedničku Kli u određenoj formi. Odjednom, mi se nalazimo u nekom međustanju, koje je nerazumljivo, nepoznato, nestabilno i zbunjujuće, i sadrži nekoliko novih, promenljivih uslova, i to je tako sve dok ne dostignemo novo stanje.

Ovo novo stanje je takođe nepoznato, nerazumljivo i potrebno je vreme da se ono stabilizuje. Postoje ljudi koji se lako prilagođavaju na takve promene, dok drugi imaju velike poteškoće. Ali, u svakom slučaju, period tranzicije nikome nije lak. Naš osnovni nivo je “životinjski nivo”. Životinja ne voli promene. Ona postoji u skladu sa svojom prirodom. Međutim, sada se u nama pomalja ljudski nivo i to dovodi do toga da neprestano iskušavamo nova osećanja, zbunjenost i nerešive kontradikcije. 

Pre svega, treba da razumemo da i period tranzicije pripada ljudskom nivou i da bez ovakvih promena nije moguće postati čovek. Iako to nije lako, kabalisti moraju da prođu kroz ovo. Tokom tranzicije, osoba gubi samokontrolu i ne razume tačno šta i kako da kontroliše, jer se unutrašnji parametri menjaju i u skladu s tim menja se i percepcija. 

A, uz to, osoba ne razume gde se dešava promena, i šta je ispravno, a šta je pogrešno. Postoje uslovi koje je veoma teško nadići. Jedini savet u ovoj situaciji je da se više usredsredimo na akciju nego na misli: da se jače povežemo sa grupom i prijateljima. Tada ćemo se naći u novom stanju. Nema sumnje da sledeće, novo stanje od nas zahteva da imamo veću povezanost sa grupom. 

UNUTRAŠNJI RAD KABALISTA: "U VEZI SA LJUBAVLJU PRIJATELJA"

Unutrašnji rad kabalista: „U vezi sa ljubavlju prijatelja“

Objavljeno 24. maja 2010. u 13:13

Članak, „U vezi sa ljubavlju prijatelja:“

1. Zašto mi je potrebna ljubav prijatelja? 

Ljubav prijatelja je povezanost između duša.

„Ja“, to je moja duša, „prijatelj“ je druga duša, ali ljubav je ona vrsta povezanosti između nas kojom prijatelj postaje za mene važniji od mene samog, i isto tako, i za njega, ja sam njemu važniji od njega samog. Ja moram da osetim da su želje prijatelja meni bliže nego moje sopstvene. To se naziva „voleti drugog kao sebe samog“. 

Međutim, voleti drugog ne znači osetiti korporalne želje našeg sveta i služiti im; već je to ujedinjenje naših želja zarad postizanja Stvoritelja. Kada se naše želje ujedine u jednu jedinstvenu, veliku želju, koja bi i po snazi i po kvalitetu davanja bila dovoljna (time što je slična Stvoriteljevoj), tada ona postaje sila za otkrivanje Stvoritelja, kao treća strana, ona koja boravi u povezanosti između nas.

Otuda, postoje pitanja: 

a) Zašto je meni potrebna ljubav prijatelja? Da li je to zarad postizanja Stvoritelja? 

b) Da li sam ja svestan da taj cilj ne mogu da postignem sam, već jedino zahvaljujući prijateljima?

c) O  prijateljima brinem više nego o sebi. U povezanosti sa njima otkrivam svojstvo davanja tamo gde Stvoritelj meni otkriva Sebe. To jeste, ja gradim potpuno novu duhovnu strukturu, zajedničku dušu Adam HaRišon, koja ranije nije postojala i koja je iznad svega što je korporalno.

2. Zašto sam izabrao baš ove prijatelje i zašto su oni izabrali mene?

Da li sam zaista ja izabrao ove prijatelje? Sila od Gore dovela me je do ove grupe. Tako, gde počinje moja slobodna volja? 

NAPRAVITE PROSTOR ZA STVORITELJA U SKUPU PRIJATELJA

Napravite prostor za Stvoritelja u skupu prijatelja

Objavljeno 26. januara 2019 u 20:06

Skup prijatelja (Ješivat Haverim) je najvažnija akcija. I, to nije samo kada se fizički okupimo i sedimo zajedno. Okupljanje (zajedničko sedenje) u duhovnosti znači to da mi ne koristimo svoje želje za primanjem, već jedino želje za davanjem (sedeti). Mi ograničavamo svoje želje za primanjem i međusobno se odnosimo jedino kroz davanje.

Pripremajući se za okupljanje prijatelja, trebalo bi da zamislim da ću okupiti i ujediniti delove svoje duše u jednu dušu, u jedan duhovni Parcuf, uprkos svim njihovim razlikama. I, što više ovaj Parcuf raste, poboljšavajući svoj kvalitet, time će unutrašnje razlike između prijatelja postati primetnije, čak nepodnošljive. Ali u isto vreme, trebalo bi da se ujedinimo da bismo načinili jednu duhovnu Kli, Parcuf u kojem postoje sva suprotstavljena svojstva i jedinstvo iznad svih razlika.

Iz ovoga je jasno da je okupljanje prijatelja najvažnija akcija kroz koju ispravljamo svoju dušu i stvaramo mesto da se Stvoritelj otkrije, i da realizujemo svrhu stvaranja.

Okupljanje prijatelja ne treba da vidimo kao neki uobičajen sastanak na sat ili dva; mi treba da razmišljamo u vezi sa suštinom ove akcije. Svrha čovekovog postojanja, njegova misija u ovom svetu, u duhovnom svetu i u njegovom životu, sve ovo mora da bude prisutno u skupu prijatelja tako da se okupljanje odvija jedino za tu svrhu. 

Skup prijatelja pomaže da se implementiraju sva stanja koja se otkrivaju u svakom od nas i u čitavom svetu. Ne smemo da zanemarimo nijedan parametar; i svakog treba da prikačimo za tu jednu Kli zarad toga da se postigne maksimalna celovitost na našem nivou, tako da bi  Stvoritelj mogao da se otkrije i uživa u nama.

Link - Make Space For The Creator In TheAssembly Of Friends

BUĐENJE PRIJATELJA I BUĐENJE SVOJE DUŠE

Buđenje prijatelja i buđenje svoje duše

Objavljeno 5. jula 2018. u 08:40

Ja budim svoju dušu jedino tako što budim svoje prijatelje. Ispravka se dešava kroz pokret od pojedinca ka spolja. Unutar sebe mi nemamo ništa da ispravimo. Moram da budem stalno u grupi sa prijateljima i da neprestano mislim o tome kako njih da približim cilju stvaranja. Moja ispravka se sastoji u tome. Počinjem sa namerom da ne želim da im načinim nikakvo zlo. Ukoliko ja ograničim sebe, zaustavim svoj egoizam i ne koristim ga, tada, time već ulazim u proces ispravke time što ne želim zlo drugima.

Od ove tačke na dalje, na svaku osobu gledam iz perspektive koja je drugačije od one kakva je bila pre. I, ne gledam na lica ili na tela. Ukoliko prođem kroz ograničenje u odnosu na njih tako što u njima ne vidim ništa negativno, tada počinjem da vidim duhovni svet, i to je kao da preskačem prag i ulazim u duhovno. Od ovog trenutka, ja na svet gledam izvan svog egoizma i jedino mi je važno to kako da svu nepokretnu, vegetativnu i životinjsku prirodu dovedem do prijanjanja uz Stvoritelja. Ja sam stvoren jedino za ovo i zbog toga primam buđenje. Moj cilj nije da uzdižem sebe na duhovnim nivoima, već da prijatelje dovedem do prianjanja uz Stvoritelja.

Link - Awaken The Friends And Awaken MySoul

KO MOŽE DA SE RAZMATRA ZA PRAVOG PRIJATELJA

Ko može da se razmatra za pravog prijatelja?

Objavljeno 6. jula 2013. u 20:59

Pitanje: Ko može da se razmatra za pravog prijatelja?

Odgovor: „Prijatelj - Haver“ potiče od reči „povezanost - hibur“. Ne mislim na prijatelje koji se povezuju kako bi zajedno proveli dobro vreme u nekom sportskom klubu ili kafiću. U kabalističkoj grupi prijateljem nazivaju onoga sa kojim se povezujemo tako da bi načinili zajednički nedostatak za to da jedni drugima dajemo. Odavde učimo šta je svojstvo davanja.

Nakon što znamo šta je svojstvo davanja, možemo da proširimo našu zajedničku Kli, posudu, da je produbimo, i da unutar svojstava međusobnog davanja koja smo otkrili tražimo Višu silu. Ovo napredovanje međusobno nas povezuje, dušu sa dušom! Otkrivamo da pripadamo jedinstvenom sistemu i da su nam duše blizu jedna drugoj. Ovo je veza između delova jedne duše, i zbog toga smo i okupljeni; iz tog razloga Viša Svetlost nas je i okupila u grupu.

Ne gledam lica, koja mi se sviđaju ili ne, prema kojima ću se distancirati ili prići nekome. Prihvatam sve! Ako je došao, očigledno je da je deo slagalice koji nam je najbliži. Bez njega ne možemo završiti slagalicu. I sa svakim prijateljem koji stiže, ovu slagalicu, strukturu kolektivne duše, upotpunjujemo sve više i više.

To je ono što se naziva – prijatelj, neko s kim povezujemo svoje duše i upotpunjujemo kolektivnu dušu između nas. Nakon što poništimo svoj ego koji nas razdvaja i ometa da spojimo delove naše slagalice, mi možemo da prionemo jedan uz drugog. To je ono što se naziva – istinski prijatelj.

I, dok se uzajamno pomažemo, svakako da prolazimo kroz uspone i padove. Razumem prijatelja, osećam kada padne i kada mu treba pomoć, a takođe i kada padnem, treba mi njegova pomoć i podrška. Sve je dozvoljeno, osim cinizma prema grupi i duhovnom putu. I, ukoliko dođe neka vrsta cinizma od nekoga, to je već problem. Ali poteškoće na putu su neizbežne i mi ih zajedno nadilazimo; otuda se nazivamo prijateljima.

Link - Who Can Be Considered A True Friend?