POZIV U NEVESTINU ODAJU

 

Poziv u Nevestinu odaju 

Objavljeno 28. novembra 2010. u 12:51

Pitanje: Zašto se kaže da zarad ispravke, prethodno razbijene duše moraju da se uzdignu u svet Acilut, a da prvo moraju da prođu sve svetove BYA, korak po korak, počevši od Malhut de Malhut sveta Asija?

Gde sam: u Malhut sveta Acilut ili negde u svetu Asija, Jecira i Beria? Ako se zemlja Izrael nalazi u svetu Jecira, dok se najsvetije mesto Hrama u koje može ući samo prvosveštenik nalazi u svetu Beria, kako mogu da budem viši od njega?

Odgovor: Kada zatražimo ispravku, naše tačke u srcu uzdižu se do Malhut sveta Acilut, skupa duša Izrael. Naša ispravka se dešava u Malhut sveta Acilut; to je naša domovina (uzdignuta zemlja Izrael), naš Keter. Svi niži od svetova BYA, u stvari je rasturanje Malhut, njenih devet donjih Sefirot.

Svi svetovi, Parcufim i duše koje su ispod Parse (ispod granice sveta Acilut) pripadaju Malhut de Acilut. Drugim rečima, da bih se ispravio, moram se tamo podići i povezati sa Malhut sveta Acilut. Ali gde se dešava ispravka mene i moje duše?

Zajednička duša Adam HaRishon prisutna je u svetovima BYA (počevši od njegove „glave“ u GAR de Beria do „stopala“ sveta Asija). Ako uzdignem dušu u Malhut de Acilut i zatražim ispravku, ja od Gore primam Svetlost koja raformiše (ta Svetlost se spušta iz sveta beskonačnosti kroz sve svetove i „namenjena je“ posebno za mene). Ovom Svetlošću ispravljam vezu između Zeir Anpin i Malhut sveta Acilut, koja se odnosi na mene. Tako ispravljam prekinutu vezu između Malhut i Zeir Anpin (Šehina i Stvoritelj).

Ja predstavljam „prijatelje neveste“ koji podržavaju Toru, a koju knjiga Zohar opisuje u poglavlju pod nazivom „Noć neveste“. Pomažem joj da se poveže sa „Mladoženjom“ i zato me zovu „sin mlade“. Čineći to, ispravljam svoju dušu jer Zeir Anpin i Malhut su se odvojili samo zbog mene, tako da bi ih ja ponovo ujedinio i tako ponovo sastavio sve delove.

Kada ja reuspostavim prvu svoju vezu između Malhut i Zeir Anpin, ispravljam svoj prvi duhovni nivo, Malhut de Malhut sveta Asija (svetlost Nefeš) (vidi Baal HaSulamov „Uvod u knjigu Zohar“). Drugi put kad uspem da povežem Malhut sa Zeir Anpin, ispravim svoj Jesod de Malhut de Asija, i tako dalje. Svaki put podržavam Malhut i time iznudim njeno ujedinjenje sa Zeir Anpin. Ovako ispravljam svoju dušu.

Drugim rečima, svoj zahtev (MAN) uvek uzdižemo do Šehina, do Malhut sveta Acilut. Ali naša ispravka i oživljavanje se dešava u svetovima BYA pošto je Adam HaRišon rođen u svetovima BYA i ne oseća ništa izvan njih; ovi svetovi su njegovo okruženje. On se uzdiže i pada zajedno sa njima.

Pošto želim da se svidim Stvoritelju, moja namera se odnosi na Malhut de Acilut. Zato što to činim, ispravljam se u svetu BIA, u svom okruženju.

Nadajmo se da ćemo se podići do nivoa na kojem smo, poput Visokog sveštenika, ušli u „Sveti od Svetih“, što znači Bina sveta Beria. Ovako uzdižem Zivug ZON (Zeir Anpin i Nukva) na AVI (Aba ve Ima).

Link - Invitation to TheBride’s Chamber

 

KADA SKRIVENO POSTAJE OTKRIVENO

 

Kada skriveno postaje otkriveno 

Objavljeno 21. novembra 2010 

Pitanje: U knjizi Vizija dobrote napisano je: „I znajte da čovek mora da uči četiri nivoa PARDES: Pšat, Remez, Druš, Sod i da inkarnira dok ih sve ne ispuni“. Da li zaista treba da prođemo kroz toliko inkarnacija dok ne naučimo čitav PARDES (doslovno objašnjenje, kroz alegoriju, kroz nagoveštaj i kroz tajnu), da bismo došli do kraja ispravke? 

Odgovor: Moramo da dožemo do „Pšat“, što je doslovno objašnjenje Tore. Do sada smo učili „Sod“, što je skriveno, tajno značenje. „Sod“ znači da učim, ali ništa ne razumem; za mene je to tajna. Kada tajna postane malo jasnija, ona postaje „Remez“ (nagoveštaj), a zatim „Druš“ (alegorijsko objašnjenje, alegorija), i na kraju „Pšat“ (doslovno objašnjenje). 

Postoje četiri sveta: Asija, Jecira, Berija i Acilut. Trenutno proučavamo ulaz u Svet Asija; Još uvek ništa ne razumemo, a to znači da proučavam tajnu „Sod“. 

Jednom kada pređem iz sveta Asija u Viši svet, Svet Jecira, proučavaćemo „Druš“. U svetu Berija proučavaćemo „Remez“, a u svetu Acilut „Pšat“. 

„Pšat“ je najveće postignuće kada uopšte nema skrivenosti, i sve je jasno, otvoreno, doslovno i očigledno. Sve Svetlosti ispunjavaju sve Kelim (posude), sve znamo i razumemo! 

Svaka osoba to treba da postigne u svojoj duši, ali na svom nivou, do svoje potpune ispravke.

Pitanje koje sam dobio: Šta se menja između jednog i drugog duhovnog sveta? 

Moj odgovor: Promena se dešava u želji ili u tome koja sila ima kontrolu, u sistemu vrednovanja Davaoca i koliko nam je važan. Ovo sve određuje. 

Jedino što postoji u celom univerzumu je želja za uživanjem, koja može da sledi dva principa: 1 – da li je to zarad lične koristi pojedinca ili 2 – da li je to zarad zadovoljenja Davaoca. To je kao u primeru sa gostom i domaćinom, gde se stanje gosta nazive Beria, Acilut, Jecira ili Asija u zavisnosti od reakcije gosta na domaćina. Na primer: 

• Ako je u gost svetu Asija, tada jede ceo obrok; 

• Ako je u gost svetu Jecira, onda sumnja da li treba da jede i koliko treba da jede; 

• Ako je gost u Svetu Berija, tada vrši proračun i zna da neće pogrešiti; moći će da pokaže Domaćinu da hoće Njemu da da zadovoljenje; 

• Ako je gost u svetu Acilut, tada konzumira sve kao u svetu Asija, ali je siguran da to čini samo zbog Domaćina! Napokon, ujedinili su se Domaćin i gost do mere da među njima ne postoji razlika. 

I sve ovo govori o unutrašnjem stanju osobe.

Link- When The Hidden Becomes Revealed

 

U SVETU ACILUT ZNAČI "U NJEGOVOJ KUĆI"

 

U svetu Acilut znači „U Njegovoj kući“ 

Objavljeno 21. avgusta 2011. u 20:49 

Naše razbijene duše nalaze se u svetovima BYA (Beria, Jecira, Asia), a kada se ujedinimo, uzdižemo se u svet Acilut, što znači „u Njegovoj kući“ (Eclo). Ako se tamo uzdignemo „odozdo prema gore“, sopstvenim snagama, tada postižemo konačnu ispravku. Na taj način ispravljamo razbijanje koje se dogodilo u svetu Nekudim.  

Međutim, ako nismo u stanju da se povežemo u jednu dušu, onda smo u drugoj realnosti, kao što kaže Stvoritelj - Zeir Anpin sveta Acilut, „Ne mogu da budem na istom mestu sa onim koji je ponosan“. Mi smo taj „ponosni čovek“ i nalazimo se ispod Parsa - granica sveta Acilut, u svetovima BYA, koji su „odvojeni od svetosti“.

Ali, i svetovi BYA su takođe duhovni nivo gde čovek oseća da je odvojen i udaljen od Stvoritelja. On ima neko razumevanje, znanje i osećaj svog neispravljenog, duhovnog stanja. Sa druge strane, kada čovek tek krene ovim putem, on je još niže, a da ne pominjemo one koji jednostavno žive uobičajenim životom na ovom svetu i nisu ni počeli da se kreću ka davanju, što znači da su to oni koji ni na koji način još nisu povezani sa duhovnim lestvama. 

Ipak, u meri u kojoj smo našim zajedničkim radom u stanju da privučemo Svetlost koja reformiše, to će nam omogućiti da se povežemo sa Malhut sveta Acilut, od dole prema Gore. I, ako načinimo napor zarad toga da se uključimo u Malhut, mi time njoj vraćamo njene odvojene organe nazad i ponovo ih spajamo.  

Malhut sveta Acilut je samo tačka, dok su sve duše ispod Parsa. A ako tražimo i želimo da pripadamo davanju, jedinstvu, uzajamnom garantovanju i ljubavi prema bližnjem, onda na sebe privlačimo Svetlost ispravke i uzdižemo se do Malhut sveta Acilut - skup svih duša. (Kneset Izrael)

Odatle počinjemo da radimo na tome da postanemo slični sa Zeir Anpin sveta Acilut, sa Stvoriteljem. A ujedinjenje Zeir Anpin i Malhut uzdiže nas još više, do stanja konačne ispravke.

Link - In The World OfAtzilut Means “At His House”

MALHUT SVETA ACILUT SI, ZAPRAVO, TI

 

Malhut sveta Acilut si, zapravo, ti

Objavljeno 4. januara 2010 u 17:34

Pitanje koje sam dobio: Zohar podstiče vrlo snažna unutrašnja iskustva otkrivajući mi celu sliku. Ali onog trenutka kada pokušam da razmišljam o ujedinjenju svih duša, sve odjednom nestaje i više nisam u stanju da zadržim pažnju na tekstu. Šta da radim?

Moj odgovor: Zamislite da na putu ka Stvoritelju prolazite kroz filter ili mehanizam koji se naziva skup svih duša, Malhut sveta Acilut. U suprotnom nećete moći da se ujedinite sa Stvoriteljem, sa Zeir Anpin. To možete učiniti samo prolazeći kroz ovaj sistem duša, a to znači apsolutno sve duše koje su stvorene, a zatim razbijene i koje sada postoje u Malhut Sveta beskonačnosti u njihovom neispravljenom obliku.

Ako želite da dođete do Zeir Anpin, do Stvoritelja, morate da prođete kroz ovaj filter, čitav ovaj mehanizam koji se naziva skup duša Izrael, a koji je jedinstvo svih onih koji „teže direktno Stvoritelju“. Pored toga, morate da poželite da ih ujedinite; moraš da želiš da budeš baš taj Malhut sveta Acilut koji se ujedinjuje sa Zeir Anpin.

Ne postojiš ako ne možeš povezati sve duše u sebi, osim ukoliko zamisliš kako je ceo svet u tebi i kako sve to odnosiš Stvoritelju kako bi sve duše prionule uz Njega. Ovo je slika koju morate videti u sebi.

Ne postojiš u Malhut (de Acilut) osim kad želiš da se ujediniš sa svim ostalim dušama. Malhut (de Acilut) nije vaša želja za ispunjenjem, već želja za ujedinjenjem sa ostalim dušama, koje trenutno osećate kao udaljene od sebe i razdvojene. Međutim, što više osećate ove duše uprkos svemu i što više želite da se ujedinite sa njima, time vaše postojanje u Malhut postaje stvarnije.

Malhut sveta Acilut je rezultat vaših napora da se ujedinite sa drugim dušama; to je vaša zajednička želja sa svima. Kada su primili Toru, svi ljudi su morali da se ujedine kao „jedan čovek sa jednim srcem“ da bi se ujedinili sa Stvoriteljem. Ta zajednička, centralna tačka za sve nas, tačka u kojoj se ujedinjujemo sa Stvoriteljem, naziva se Malhut sveta Acilut. Inače vas nigde nema u ovoj slici.

Link - Malchut Of The WorldOf Atzilut Is, In Fact, You

 

VELIKA VRIJEDNOST LO LIŠMA

 

Velika vrijednost Lo Lišma

Objavljeno 26. svibnja 2014. u 9:25

Stanje Lo Lišma nije samo običan korporalni ego. Biti u stanju Lo Lišma (ne) znači da pokušavam da dođem u stanje Lišma (za Njeno ime) i da vršim akcije davanja i da stalno iznova otkrivam da ih i dalje vršim u svoju sopstvenu korist.

Vrijeme tokom kojeg ja vršim napore da bih se uzdigao iznad svog ega i postigao akciju davanja, ali još uvijek nisam u mogućnosti da to uradim, se naziva razdoblje Lo Lišma.

Pitanje: Da li  se naša priroda može preokrenuti iz Lo Lišma u Lišma odjednom?

Odgovor: Naravno da se sve to ne događa odjednom. Postoji 125 stepena i svaki od njih je podijeljen je na još mnogo stanja. Baal HaSulam kaže da mi ne razumijemo koliko je stanje Lo Lišma veliko. Ono je čak mnogo veće od onoga kako mi možemo i da zamislimo stanje Lišma.

To je zato što stvarno stanje Lo Lišma znači da ja dajem sve od sebe da uradim akciju davanja svom svojom snagom, ali na kraju ja otkrivam da ja i dalje radim kao rezultat želje za primanjem, da bih primio egoistični profit.

Pitanje: Da li postoji određena struktura ili okolina u koju pojedinac može ući da bi sproveo neophodni preokret?

Odgovor: Da, i to je uloga grupe.

Link- The Great Value Of Lo Lishma

UZDIZANJE STEPENIMA BINA

 

Uzdizanje stepenima Bina

Objavljeno 7. oktobra 2010. u 10:32

Kada se uzdignemo iznad svog ega i povežemo sa drugima kroz povezanost u ljubavi i davanju, uzastopno prolazimo kroz sve stepene Bina. 

Prva faza Bina je GAR de Bina. Označava to da ne želimo da koristimo svoj egoizam, strah da ga koristimo i da nanosimo štetu drugima, čak iako imamo priliku da sve radimo bez ikakve kazne. To je način na koji se postepeno uzdižemo iznad svog egoizma.

Druga faza Bina je ZAT de Bina. Dat mi je osećaj da svako zavisi od mene i počinjem da patim jer nisam u stanju da ispunim druge, kao što je rečeno: „Više nego što tele želi da sisa, krava želi da daje“. Počinjem da osećam želje drugih i upijam ih u sebe. Čitav svet osećam kao deo sebe.

Međutim, ovo nije egoizam majke koja uživa kada hrani svoje dete. Ja idem iznad mržnje, a mržnja ostaje ispod. Svaki put ispravim to što odbijam svog bližnjeg. Osećam želje drugih kao tuđe za mene i mrzim ih. U isto vreme, počinjem da ih osećam kao svoje zahvaljujući Svetlosti i sili ispravke. Sve povezanosti nastaju usled antiegoističnog ekrana.

Kad počnem da dajem drugima, uvek osećam koliko uzimam od sebe i prenosim na njih, kako me to prazni i kako postajem ispunjen samo zato što ih ispunjavam. Ove ispravke nad ispravkama su put prema gore, nazad u Svet beskonačnosti.

Link - Ascending The Rungs Of Bina

ŠAVUOT JE PUN SVJETLOSTI

 

Šavuot je pun Svjetlosti

Objavljeno 28. maja  2012. u 9:48

Rabaš, Pismo 52: I, izlaskom iz Egipta primili su stepen vjere... i nakon Pesaha započinje pročišćenje kao priprema za primanje Tore. A kada se Tore odjene u čovjekovu dušu, to je vrijeme Šavuot, vrijeme davanja naše Tore.

Sve do Pesaha se nastavlja period „ropstvo u Egiptu“, što znači da osoba osjeća nevolje i udare zbog svog ega, tako da bi željela da se od njega odvoji i uzdigne iznad njega do kvaliteta davanja. Osoba svaki put ulaže nove napore kroz grupu u želji da se uzdigne iznad svog ega i uključi u povezanost. To je rad u Egiptu koji traje dok se ne postigne puna mjera, a tada Svjetlost čovjeku daje snagu ispravke.

Ali to je samo uzdizanje iznad ega, što simbolizuje praznik Pesah. Tada počinjemo da odbrojavamo 49 dana do praznika Šavuot, kada se odvajamo od ega i uzdižemo na nivo Bina. Mliječna hrana koju jedemo na Šavuot simbolizuje davanje - praznik pun Svjetlosti.

Otuda, na Pesah mi napuštamo "lijevu liniju", i na Šavuotu primamo početak "desne linije". Tada mi primamo Toru, to jeste "srednju liniju". Tada možemo da povežemo svoj ego sa snagom Tore, sa Svjetlošću koja reformiše koju primamo od Bina, i nastavljamo da gradimo sebe. 

Praznik Šavuot izgleda svijetao i "prozračan": mi nosimo bijelu odjeću i jedemo mliječnu hranu; sve simbolizuje davanje, Svjetlost i "desnu liniju". Osoba još nije stekla posude davanja; još nije otkrila ego. Prvi kontakt s "desnom linijom", sa Svjetlošću, nije stvaran sve dok se mi ne ispunimo njom na "srednjoj liniji", koju moramo sami da izgradimo. Osoba uzima djelove "lijeve linije" koje može da prikači na "desnu liniju" i uz pomoć Svjetlosti ispunjava ovu vezu primanjem duše, posude koja će joj omogućiti davanje.

Svaki naš praznik simbolizuje određeni stepen na kojem, nakon što smo na jednoj liniji ispunili prethodnu fazu razvoja prelazimo na drugu liniju, da bismo formirali treću liniju. Tada mi odijevamo ove tri linije u našu percepciju stvarnosti .

Link – Shavuot Is Full Of Light

ŠAVUOT

 

Šavuot

Objavljeno 2. juna 2017. u 9:25

Šavuot je praznik davanja Tore. Ali šta je Tora? Što smo mi, zapravo, dobili na planini Sinaj?

Tora nije hronika prošlih događaja; naprotiv, ona opisuje trenutak kada odlučujemo o našoj budućnosti. Tora je instrukcija kako da međusobno garantujemo jedni za druge. Prihvatajući je, mi živimo zajedno na svojoj zemlji. Odbijajući je, mi smo rasuti među nacijama.

Šavuot, poput svih židovskih praznika, poziva na akciju. Pun je svjetlosti i bjeline, ali to nije lako. Zapravo mi polako, ali sigurno bivamo gurani prema planini, planini naše vlastite mržnje.

I, ukoliko mi  iznenada razumijemo to da nas naš egoizam razbija na djelove, ako pokušamo da se ujedinimo u nešto što je cjelovito, mi se suočavamo sa  nepremostivim unutrašnjim raskolom, i tada nam je potrebna pomoć, potrebna nam je Tora.

"I Izrael se ulogorio naspram planine". Nisu to neke izbjeglice iz drevnog Egipta koje su se ulogorile u pustinji. Svi, bez obzira gdje žive, kojim narodima pripadaju, koju god vjeru da ispovijedaju, stoje u podnožju. Postoji jedna nacionalnost: čovjek. I srce je jedno za sve.

Link - Shavuot

SNIMAK UNUTRAŠNJIH ODNOSA

 

Snimak unutrašnjih odnosa

Objavljeno 22. oktobra 2012. u 11:51

Duhovni Parcuf je manifestacija stava (ili želje) pojedinca koji je fokusiran na svog bližnjeg. „Bližnji“ je ili neko koga pojedinac oseti unutar sebe, nakon što ispravi svoj stav, ili je to sam Stvoritelj. 

Parcuf odražava stepen davanja pojedinca i „formu“ tog davanja. Svi Parcufim (ABA, IMA, JEŠSUT, Tvuna, Zeir Anpin, Nukva, Atik, Arih Anpin) označavaju različite forme odnosa i različite sisteme povezivanja.

Parcuf je sistem veza između Stvoritelja i stvorenja. Stvoritelj se naziva Keter, a stvorenje Malhut. Ostatak Sefirot označava svojstva davanja koja potiču od Stvoritelja; zadatak stvorenja je sticanje (kopiranje) ovih svojstava. Posebna forma povezanosti koja je utisnuta u snimak naziva se Parcuf. To je jedinstveni tip odnosa između davajuće sile i primaoca, znači između dvoje ljudi, ili između osobe i Stvoritelja.

Stvoritelj iz Njegove generalne volje za davanjem, prenosi nam osam efekata: Hohma, Bina, Hesed, Gevura, Tiferet, Necah, Hod i Jesod. Naša lična svojstva i želja za primanjem omogućavaju nam da percipiramo Njegovo davanje na nivou poslednje Sefire (Jesod), koja je mesto okupljanja svih svojstava davanja; nakon što ih postignemo, ponašamo se u skladu s tim. 

Mi osećamo sebe i svoje želje da primimo zadovoljstvo kao nešto što je prijatno ili neprijatno. Kada se osećamo loše vidimo da tada čitav sistem deluje na način koji nam i ne dozvoljava da uđemo u trag tome ko je posebno odgovoran za naš bol. Čini nam se da su za sve naše patnje krivi drugi i odjednom mi otkrivamo čitav svet oko sebe.

Ako neko počne da se ispravlja nastojeći da opravda Stvoritelja ili pokuša da zavoli svog bližnjeg i time postigne Stvoritelja (znači da on tada uspostavlja ispravne odnose sa spoljnim svetom), tada otkriva da je sve preuređeno isključivo za njegovu vlastitu korist. Čovek počinje da se menja na način što u svakom trenutku svog života može svakoga da vidi kao divnog, ljubaznog i pozitivnog.

Zbog toga, pojedinac treba stalno da menja sebe; i na kraju će ga to ispraviti. Ako želimo da svet vidimo kao savršeno mesto, moramo neprestano da se menjamo i ispravljamo svoj egoizam da bi bio adekvatan za novu percepciju sveta. To se naziva „voleti svoje prijatelje“: Neprestano se trudimo da održavamo skladne, ljubavne i brižne odnose sa drugima, što će nas na kraju dovesti do Stvoritelja. Ovaj mehanizam nas neprestano menja. Pojedinac se unutar sebe neprestano menja, ali u isto vreme on treba da u sebi održi sliku da su njegovi prijatelji veliki. Ako uspe da tako postupi, on će se sigurno ispraviti.

To je način na koji čovek radi na strukturi, na svom Parcuf, koji ga povezuje sa Stvoriteljem. To još uvek nije savršeno, i pojedinac ne oseća uzajamne veze unutar ove strukture kao što je to između dve osobe koje su zaljubljene jedna u drugu: „Ja za mog voljenog, i moj voljeni za mene“. Međutim, čovek mora da se uzdiže unutar ovog uslova.

Pogledajte koje nam velike mogućnosti za rad pružaju grupa i okolina. Potpuno je dovoljno ako se neprestano testiramo pitajući: „Šta ja mislim o njima? Kako da podržim svoje prijatelje? Kako da se povežem sa njima? Da li smo stvarno zajedno ili ne?“

Sve je upravo ispred nas; nema sumnje, ovo je usmereno direktno ka Stvoritelju. To se događa automatski, budući da On stoji iza svega. Pojedinac može da bude potpuno uveren u ovu činjenicu; nema potrebe da to proverava. Naravno, pojedinac treba da zadrži ispravnu nameru prema Stvoritelju, budući da je konačna akcija već uključena u početnu misao, zbog toga prvenstveno moramo da se usmerimo ka Stvoritelju. Međutim, na raspolaganju imamo divan alat za merenje koji nam jasno pokazuje šta treba da radimo u našem trenutnom stanju.

Link - A Snapshot Of Internal Relationships

"IZRAEL" I "RIM" - DVIJE SILE KOJE UPRAVLJAJU SVIJETOM

 

„Izrael” i „Rim” – dvije sile koje upravljaju svijetom

Objavljeno 23. marta, 2021.

U Knjizi Zohar je rečeno: „Moraju da postoje tri uprave nad ljudima koji u zemlji postoje u gradu Rimu, budući da se oni šire od HGT de ZA, i da je predodređeno da se od strane Rimljana proglase loši dekreti za Izrael. Drugim riječima, nedostatak koji je Izrael uzrokovao u HGT dao je Rimljanima snagu da unište Hram i proglase loše dekrete.

Zohar govori, kroz alegoriju, o dvijema silama koje upravljaju svijetom. Sila davanja naziva se „Izrael” (Jašar-El) – pravo prema Stvoritelju. To su ljudi, sile koje su usmjerene ka Stvoritelju, i nije važno koje su oni nacionalnosti, jer sve ovo potiče iz drevnog Vavilona i odnosi se apsolutno na čitavo čovječanstvo.

A sile koje teže tome da ispune svoj egoizam nazivaju se „Rim”. U principu, cjelokupna sadašnja evropska i uopšte svjetska civilizacija dolaze iz Rima.

Kroz istoriju su ove dvije potpuno suprotne sile bile u određenom međusobnom kontaktu, manje ili više u ravnoteži, dopunjavajući jedna drugu. Što je jača sila privlačenja Stvoritelju, to je slabiji Rim, egoistična sila svijeta. Ne samo naš svijet i ne samo zapadna civilizacija, već i njegova egoistična komponenta. Što je manja ova egoistična komponenta, što niže pada Rim, to se, u alegorijskom smislu, Izrael više uzdiže. 

Govorimo jedino o unutrašnjem stanju čovjeka, a nikako o našem svijetu. U našem svijetu se ništa neće promijeniti jer smo već u stanju konačne ispravke, koju svi moraju da postignu.

Treba istaći da Izrael nije ono što danas podrazumijevamo pod jednom nacijom svijeta, sa tipičnom sudbinom, kulturom i svime što je u njoj, što je poznato i drugima, a što nije poput neke druge isto tako male nacije.

Činjenica je da je ova nacija posebna. Svojim duhovnim kvalitetom bila je odvojena od čitavog čovječanstva u drevnom Vavilonu, kada je Avraam počeo da među Vaviloncima regrutuje kabalističku grupu, i kada je u jednu cijelinu ujedinio ljude koji su osjećali želju da dođu do Stvoritelja. Zato je on ovu grupu nazvao Izrael (Jašar-El), pravo prema Stvoritelju. I, ona još od tada postoji.

Tokom 1500 godina, prije nego što je uništen drugi Hram, grupa je postojala na duhovnom nivou koji je stvorio Avraam. A sada, u poslednja dva milenijuma, ova grupa je odvojena od svega duhovnog i u njoj nema apsolutno nikakvog razumijevanja toga zbog čega je ona tako nazvana, jer ona ne osjeća i ne zna svoju svrhu.

Danas, ukoliko razgovaramo sa Jevrejima, potomcima drevnih kabalista iz grupe Avraama, otkrićemo da oni uopšte ne razumiju i ne znaju svoju misiju. Oni samo žive, to je sve.

Link - “Israel” And“Rome”—Two Forces That Govern The World

 

DA LI MISLITE DA SE ZAISTA DOGODILO TO DA JE MOJSIJE PROŠAO KROZ CRVENO MORE?

 

Da li mislite da se zaista dogodilo to da je Mojsije prošao kroz Crveno more?

Objavljeno 5. aprila, 2021.

U skladu sa mudrošću kabale, prolazak kroz Crveno more opisuje unutrašnje duhovno stanje kada napuštamo naše egoistične želje i ulazimo u duhovne želje, što su želje za ljubavlju, davanjem i povezanošću. To je, u osnovi, prelazak iz ovog sveta u duhovni svet, i to je proces koji se odvija kod svake osobe koja primenjuje i koja je predana metodu duhovnog uzdizanja.

Kada izađemo iz egoističnih granica ovog sveta, to jest iz želje da uživamo jedino u svoju korist, mi tada moramo tu želju da potpuno napustimo. Granica koju tada prelazimo opisana je kao „prolazak kroz Crveno more”.

Proces izlaska iz ega izaziva snažan otpor ega, što se izražava kroz želju da se vratimo u Egipat (tj. da živimo pod kontrolom naših zahteva koji su usmereni prema nama samima) i budemo robovi ega kao i pre. Nacija, to jest želje koje hoće da napuste Egipat, još nemaju ideju o tome kako da napreduju ka tome da postanu više altruistične, više zarad davanja i ljubavi.

Ovakva stanja se odigravaju kako u svakoj osobi tako i u grupi ljudi dok pokušavaju da se uzdignu iznad svog ega, a zarad toga da se povežu jedni sa drugima. Razdvajanje Crvenog mora odvija se postupkom koji kabalisti nazivaju „vera iznad razuma”, i to simbolizuje Mojsijev štap. Generalno, „vera iznad razuma” znači uzdizanje važnosti napredovanja na duhovnom putu – put ljubavi, davanja i pozitivne povezanosti – iznad važnosti toga da ostanemo sluge našim egoističnim i materijalnim željama. Po automatizmu je tako da duhovno ima manju važnost od važnosti koju mi uobičajeno dajemo našim egoističnim  težnjama, i otuda je za podizanje važnosti duhovnog potrebna podrška okruženja istomišljenika, čiji je cilj duhovno postignuće.

Crveno more se razdvaja za one koji su u stanju vere iznad razuma. Prolazak kroz Crveno more znači da iz korporalnog, prolaznog sveta, koji je pod kontrolom egoističnih želja, prelazimo u večni duhovni svet, kojim upravlja suprotan, altruistički operativni sistem. Vojske Faraona predstavljaju unutrašnje stanje koje se naziva „ispod razuma”. To da one budu potopljene predstavlja ego koji ostaje iza nas dok mi prelazimo u duhovno.

Ovu akciju simbolizuje Nahšonov skok u more. Zašto Nahšon skače u more prvi, a ne Mojsije? Zato što je Mojsije već izvan tog stanja, on je u kvalitetu Bina. Drugim rečima, duhovne osobine ljubav, davanje i povezanost već upravljaju Mojsijem. Njegova povezanost sa ovim duhovnim osobinama vodi naciju, tj. želje usmerene ka izlasku iz ega i ulasku u duhovnu povezanost, i postepeno ih oslobađa od ega i vodi ka duhovnoj povezanosti.

Želje koje ne žele da napreduju kroz veru iznad razuma, već hoće da ostanu u egu, bivaju ubijene kroz stanje „vera iznad razuma”. To znači da one ne mogu da prođu kroz Crveno more i da time dođu do duhovnog postignuća, jer ne mogu da iznad svog ega dobiju kvalitet ljubavi i davanja. Egoistične želje umiru u moru, i to uzrokuje da se želje podele na one egoistične i one altruistične.

More, ili voda u generalnom, predstavlja život – kvalitet Bina, davanje i ljubav. Mi smo rođeni u vodi. Voda je temelj života, ali postoje dobre i loše vode. Kada je voda i dalje unutar granica ega ona je štetna, utapa one koji su u njoj. 

Čitava priča o prolasku kroz Crveno more opisuje sticanje natprirodne sposobnosti – kvalitet brige o drugima bez interesa za sebe, i prelazak na potpuno drugačiji sistem postojanja u kojem dobrobit za druge postaje važnija od sopstvene dobrobiti. Mi prelazimo granicu, i odatle, gde smo ranije živeli samo za sebe kroz običan ego, premeštamo se u život ljubavi za druge i davanja drugima.

Otuda, prolazak kroz Crveno more opisuje potpunu inverziju našeg stava prema životu – od egoizma do altruizma, od korporalnog do duhovnog, od razdvojenosti do povezanosti, i od primanja do davanja – a vođen je isključivo težnjom da postanemo takvi da imamo ljubav i da možemo da dajemo isto tako kao i Stvoritelj: sila čistog davanja bez imalo interesa za sebe.

Link - “Do You Think CrossingThe Red Sea By Moses Really Happened?” (Quora)

SISTEM UNIVERZUMA

 

Sistem univerzuma 

Objavljeno 14. septembra 2010. u 15:05

„Sišli smo“ iz Sveta beskonačnosti u ovaj svet, od svojstva davanja do svojstva primanja. Kako silazimo, svojstvo davanja se u nama smanjuje, a shodno tome, i ispunjenje (Svetlost, osećaj Stvoritelja) u nama se takođe smanjuje. To se nastavlja sve dok ne dostignemo stanje „našeg sveta“, gde svi tragovi Svetlosti i duhovne posude (želja za davanjem) potpuno nestaju, a mi se nalazimo potpuno odsečeni od duhovnosti.

Iznad našeg sveta, u svetovima Beria, Jecira i Asija, postoje razbijene duše, odnosno duše koje osećaju svoj egoizam. Moramo tamo „ući“ iz svog sveta, što znači otkriti da su naše duše razbijene i odvojene. Posle toga moramo da pređemo granicu koja deli Svetove BYA od Sveta Acilut (Parsa), odnosno da ispunimo zahtev za pridruživanje procesu ispravke: da želimo postići ljubav i potpuno ujedinjenje.

Čineći to, mi budimo naše razbijene duše tako da se uključe u Malhut sveta Acilut koji je u početku samo tačka koja postoji na Haze (prsa - rebro) Zeir Anpina. Iznad Zeir Anpina nalazi se GAR sveta Acilut: Atik, Arih Anpin, Aba ve Ima i Ješsut. Iznad nje nalazimo sledeću granicu: Tabur iz Galgalta, Svet Adam Kadmon i Svet beskonačnosti Ein Sof.

U našem svetu su naše duše tačke. Ovako čovek doživljava svoje duhovno stanje nazvano „ovaj svet“. Kasnije, privlačeći na sebe Svetlost koja ga razvija, čovek postiže osećaj sebe u svetovima BYA, odnosno osećaj razbijenih, egoističnih želja (stanje izgon iz Egipta).

Odatle treba da se uzdignemo ka Svetlosti, što znači iznad Parsa, jer je nemoguće izvršiti ispravku u svetovima BYA, gde ne postoji Svetlost ispravke, već Svetlost koja izlaže zlo. Svetovi BYA (mesto, stanje, senzacija) namenjeni su spoznaji zla, razbijenih duša, tako da otkrijemo koliko smo loši i koliko je snažan stisak zle inklinacije. Tada ćemo, po meri ovog otkrivenja, moći da se uzdignemo ka Gore i povežemo sa Malhut sveta Acilut.

Uključivanje sveta Acilut u Malhut naziva se uz dizanje MAN, naša molitva. Malhut iz sveta Acilut predaje našu molitvu Zeir Anpinu iz sveta Acilut, i, kao rezultat toga, ZON uzdiže MAN do Bina sveta Acilut. Tada Svetlost (Reflektovana svetlost ili Svetlost AB-SAG-a) dolazi odozgo, ispravlja vezu u ZON i ispunjava ih (ZON).

Odnosno, treba samo da uzdignemo Malhut sveta Acilut, Šehina, koji je sada u izgnanstvu. Sve što postoji u Svetovima BYA delovi su ovog Malhut, Šehina. Tamo treba da uzdignemo svoje želje. Malhut iz sveta Acilut je „Skup duša Izraela“ (Izrael su oni koji teže „direktno ka Stvoritelju“), odnosno povezanost razbijenih želja.

Koliko god smo u mogućnosti da se povežemo, uključujemo se u Malhut sveta Acilut. Sigurno to ne možemo sami postići; možemo samo pitati.

Malhut prosleđuje naš zahtev za udruživanjem Zeir Anpin i upravo na ovaj način otkriva da želi da se poveže sa Njim. U međuvremenu, ZA mora dobiti želju da se poveže sa Malhut iz Bina. A onda se ZA, i Malhut (ZON), uz svoju želju, uzdižu do Ima (Bina), koja ih ujedinjuje.

Posle se ZA spusti na svoje mesto, rodi Malhut i poveže je sa sobom. U meri u kojoj su ZON povezani, duše koje u njima postoje učestvuju u toj vezi i iz nje se pune. To je zato što ove duše čine telo Malhut.

Link - The System Of The Universe

ŽELJA I PRIANJANJE

 

Želja i prianjanje

Objavljeno 1. jul 2012. u 11:26

Pitanje: U Uvodu u Knjigu Zohar , Baal HaSulam kaže da duše "postaju dostojne da prime svu Njegovu dobrotu, užitak i zadovoljstvo koje postoje u Misli stvaranja, čime će zajedno sa svim tim njima biti dato snažno prianjanje ." Zašto su nam potrebni dobrota i užitak ako je prianjanje uz  Stvoritelja puno kvalitetnije i uzvišenije?

Odgovor: Ja imam posude, što znači da imam želje u srcu. U te posude ja primam zarad davanja i time ja izvršavam akciju davanja. Isto tako kao što Stvoritelj daje meni, i ja dajem Njemu.

Ali, zašto ja izvršavam akciju primanja zarad davanja? To je zato što ja osjećam sram, zbog jaza između Njega i mene. To me je pobudilo da ja dajem zarad davanja, a zatim da primam zarad davanja da bih postao sličan Njemu. Radeći tako da nalikujem Njemu, ja ispunjavam svoje posude užitkom iz davanja Njemu i u isto vrijeme time nestaje sram, nastao zbog jaza između nas i tako postižem prianjanje.

U ovom procesu postoje dva nedostatka:

1. Stvoritelj je stvorio nedostatak u meni da bih ja mogao da primim i uživam. Ja želim da ispunim taj nedostatak zarad toga da bi On uživao.

2. Drugi nedostatak jeste rezultat srama. Ja ograničavam sebe i i želim da svoju želju ispunim postizanjem Samog Stvoritelja. Ja time postajem jednak Njemu i postižem prianjanje uz Njega.

Ja oslikavam Stvoritelja kao duhovni Parcuf koji je načinjen iz "tijela" i "glave". U donjem dijelu u “tijelima”(želje) mi postajemo jednaki u tome da Njegova želja da dā dobro stvorenim bićima bude jednaka našim željam da primimo zadovoljstvo. A, iznad mi se izjednačavamo sa Njim u "glavama", što znači u namjerama.Tako, prianjanje se zapravo formira iznad (vidi sliku).

Link - Desire And Adhesion

PRIMANJE U DAR

Primanje u dar

Objavljeno 26. Januara 2011. u 8:37

Pred nama uvijek mora da posoji jedan cilj: da se dođe do jednakosti forme, do prianjanja uz Stvoritelja. Prianjanje je potpuna jednakost svojstava, kada u nama vlada sila davanja.

Naša se materija, što je želja za užitkom ne mijenja, već se mijenja način na koji se ona koristi: želja za užitkom mora da se koristi zarad davanja. Da bismo to postigli, mi moramo da osjetimo želje drugih. Jedino tada otkrivamo da, dok primamo, možemo da dajemo.

Duhovne akcije izgledaju vrlo čudno i nisu poput korporalnih akcija. Ukoliko otkrijemo duboku, snažnu, međusobnu vezu među nama, otkrivajući među nama privrženost, drugarstvo, garanciju, ljubav i uzajamnost, možemo da komuniciramo kao zupčanici u jedinstvenom sistemu: Primanjem onoga što drugi hoće meni da da, ja time postižem to da dajem njemu.

Sledi da stvorena bića jedino primaju, ali ona moraju prvo da otkriju međusobno davanje i da to izraze tačno na taj način. Kako mi to postižemo?

Stvoritelj, kao integralna sila davanja, prisutan je i između i unutar svih. Zato, ako se svako od nas poništi i mi svi zajedno počnemo da želimo da dajemo Njemu, tada ćemo, primajući jedni od drugih, biti u mogućnosti da zaista dajemo. U tom slučaju, niko ne prima od drugih, već svi primaju od Stvoritelja. Međutim, ovde postoji jedan uslov:  da bismo primali od Njega mi moramo da budemo - Jedno.

To je poput toga kada majka koja ima mnogo djece želi svima da pruži  ljubav. Kad su djeca spremna da održe uzajamno jamstvo i jedinstvo kako bi, zauzvrat, i oni nju voljeli, kada su spremni da prime njenu ljubav  jedino zajedno jer su oni povezani jedni s drugima, time oni njoj daju užitak, a ona im rado pruža ljubav, i oni su srećni što primaju njene darove. Takvo primanje razmatra se za apsolutno davanje.

Očigledno, stvorena bića ne mogu puno da urade, osim da urade pripremu, jer se od njih ne očekuje ništa više. Ona jedino treba da pripreme formu u koju će primiti obilje od Stvoritelja. Ona ne mogu da izvršavaju davanje kao takvo već je njihovo davanje namjera. Uređujući primanje na takav način, ona oslađuju njihovog Davaoca.

Link - Receiving To Bestow

DVE VRSTE UNUTRAŠNJIH ANALIZA

 

Dve vrste unutrašnjih analiza

Objavljeno 6. aprila, 2021.

Pitanje: Planina Sinaj simbolizuje svojstvo Hasadim, milost. Planina Hermon je svojstvo Hohma, mudrost. Zašto knjiga Zohar govori o planinama?

Odgovor: Reč planina potiče od reči „irurim” (sumnje).

Kada se kod čoveka pojave sumnje i problemi, ali on hoće da ide napred, a ne zna kako, tada se pred njim pojavljuje planina. Ukoliko odluči da se popne na planinu, tj. da se ​​uzdigne iznad svojih egoističnih problema, svojstava i sumnji, tada postiže izvor Svetlosti.

Knjiga Zohar govori o dve planine, jer postoje dve vrste analiza postojeće stvarnosti: slatka ili gorka, istina ili laž. Slatko ili gorko analiziramo uz pomoć Svetlosti milosti (dobro ili zlo), a istinu i laž uz pomoć Svetlosti mudrosti. Proizlazi da je čovek uvek između ove dve analize: ona može da bude slatka, ali da je laž, ili može da bude gorka, ali istinita.

Pitanje: Da li mi govorimo o slatkoći i gorčini u duhovnom?

Odgovor: To nije važno. Potrebne su nam ove dve vrste oseta da bismo omogućili da ono što nazivamo „čovek” raste u nama. Ukoliko posmatramo naš egoizam, mi nismo ljudi već samo životinje. Možda, na neki način, malo mudriji od majmuna, ali rekao bih mnogo nesrećniji od njih.

Činjenica je da je životinjski znak rasta, razvoja i postojanja izbor slatkog umesto gorkog. A, istina ili laž nisu bitni. Istina je uvek tamo gde je slatkoća. A ako je gorko, kažem sebi: ovo je laž.

Naš moral je izgrađen jedino na ovome. Vidimo šta se dešava u svetu: ono što je za mene korisno, dobro i slatko, to je istina.

U tome se ljudi neprestano sudaraju jedni s drugima, jer svako hoće svoju slatkoću. Štaviše, svako hoće da ubedi drugog da je u pravu i da ga nekako privuče na svoju stranu i pobedi.

Zato, ulaz u duhovni svet leži u činjenici da se čovek uzdiže iznad analize „gorko-slatko” i da počinje sebe da analizira jedino u odnosu na istinu i laž, i da se potpuno drži istine, otuđujući se od laži, iako se laž njemu čini slatkom, a istina gorkom.

Drugim rečima, ispravnu analizu istina-laž možete da načinite jedino ukoliko unesete i analizu gorko-slatko. Proizlazi, da ako pravilno savladamo ove analize, možemo da gradimo sebe iznad svoje prirode.

To je značenje dve planine ili dva pristupa: Ismail – Esav, svojstvo milosti – svojstvo mudrosti. A kada se dogodi kombinacija ove dve osobine, slatko će postati istina, jer ste ispravili sebe tako da se obe osobine podudaraju u vama. Reč je o unutrašnjem razvoju čoveka. Jedino o tome.

Link - Two Types Of InternalAnalysis

 

KAKO DUŠA UČI ČOVEKA

 

Kako duša uči čovjeka?

Objavljeno 02. travnja 2020. u 08:30

Pitanje: Kako se stanje "Čovjekova duša će ga naučiti" očituje u čovjeku?

Odgovor: Kaže se da duša podučava čovjeka jer svjetlost koja ulazi u dušu kao svojstvo davanja, ljubavi i komunikacije, koju razvijamo u sebi, djeluje na ovu tačku u nama. Počinjemo shvatati više o tome kako svijet juri naprijed i prema kojem stanju tačno.

Činjenica je da to ne vidimo u korporalnom svijetu jer su naša svojstva potpuno nepovezana s neizmjernim, cjelovitim, jedinstvenim sistemom prirode. Mi to ne osjećamo. Kada proučavamo kabalu, počinjemo osjećati tu integralnost i kako to djeluje.

Postupno, tokom mnogih godina, a posebno od nedavno, priroda otkriva svoju integralnost, međusobnu zavisnost, savršenstvo i sposobnost uticaja na nas iz različitih uglova, i podržava nas itd.

Kad se bavi kabalom, osoba to osjeća. Ovo je nevjerojatna slika. Priroda ga podržava. On razumije da je u vječnom, savršenom stanju, ali još uvijek to ne razumije. On jedino osjeća to pomalo, poput bebe koja je već u našem svijetu, ali toga još nije svjesna.

Link - How Does The Soul Teach Man?