петак, 23. април 2021.

SNIMAK UNUTRAŠNJIH ODNOSA

 
Snimak unutrašnjih odnosa

Objavljeno 22. oktobra 2012. u 11:51

Duhovni Parcuf je manifestacija stava (ili želje) pojedinca koji je fokusiran na svog bližnjeg. „Bližnji“ je ili neko koga pojedinac oseti unutar sebe, nakon što ispravi svoj stav, ili je to sam Stvoritelj. 

Parcuf odražava stepen davanja pojedinca i „formu“ tog davanja. Svi Parcufim (ABA, IMA, JEŠSUT, Tvuna, Zeir Anpin, Nukva, Atik, Arih Anpin) označavaju različite forme odnosa i različite sisteme povezivanja.

Parcuf je sistem veza između Stvoritelja i stvorenja. Stvoritelj se naziva Keter, a stvorenje Malhut. Ostatak Sefirot označava svojstva davanja koja potiču od Stvoritelja; zadatak stvorenja je sticanje (kopiranje) ovih svojstava. Posebna forma povezanosti koja je utisnuta u snimak naziva se Parcuf. To je jedinstveni tip odnosa između davajuće sile i primaoca, znači između dvoje ljudi, ili između osobe i Stvoritelja.

Stvoritelj iz Njegove generalne volje za davanjem, prenosi nam osam efekata: Hohma, Bina, Hesed, Gevura, Tiferet, Necah, Hod i Jesod. Naša lična svojstva i želja za primanjem omogućavaju nam da percipiramo Njegovo davanje na nivou poslednje Sefire (Jesod), koja je mesto okupljanja svih svojstava davanja; nakon što ih postignemo, ponašamo se u skladu s tim. 

Mi osećamo sebe i svoje želje da primimo zadovoljstvo kao nešto što je prijatno ili neprijatno. Kada se osećamo loše vidimo da tada čitav sistem deluje na način koji nam i ne dozvoljava da uđemo u trag tome ko je posebno odgovoran za naš bol. Čini nam se da su za sve naše patnje krivi drugi i odjednom mi otkrivamo čitav svet oko sebe.

Ako neko počne da se ispravlja nastojeći da opravda Stvoritelja ili pokuša da zavoli svog bližnjeg i time postigne Stvoritelja (znači da on tada uspostavlja ispravne odnose sa spoljnim svetom), tada otkriva da je sve preuređeno isključivo za njegovu vlastitu korist. Čovek počinje da se menja na način što u svakom trenutku svog života može svakoga da vidi kao divnog, ljubaznog i pozitivnog.

Zbog toga, pojedinac treba stalno da menja sebe; i na kraju će ga to ispraviti. Ako želimo da svet vidimo kao savršeno mesto, moramo neprestano da se menjamo i ispravljamo svoj egoizam da bi bio adekvatan za novu percepciju sveta. To se naziva „voleti svoje prijatelje“: Neprestano se trudimo da održavamo skladne, ljubavne i brižne odnose sa drugima, što će nas na kraju dovesti do Stvoritelja. Ovaj mehanizam nas neprestano menja. Pojedinac se unutar sebe neprestano menja, ali u isto vreme on treba da u sebi održi sliku da su njegovi prijatelji veliki. Ako uspe da tako postupi, on će se sigurno ispraviti.

To je način na koji čovek radi na strukturi, na svom Parcuf, koji ga povezuje sa Stvoriteljem. To još uvek nije savršeno, i pojedinac ne oseća uzajamne veze unutar ove strukture kao što je to između dve osobe koje su zaljubljene jedna u drugu: „Ja za mog voljenog, i moj voljeni za mene“. Međutim, čovek mora da se uzdiže unutar ovog uslova.

Pogledajte koje nam velike mogućnosti za rad pružaju grupa i okolina. Potpuno je dovoljno ako se neprestano testiramo pitajući: „Šta ja mislim o njima? Kako da podržim svoje prijatelje? Kako da se povežem sa njima? Da li smo stvarno zajedno ili ne?“

Sve je upravo ispred nas; nema sumnje, ovo je usmereno direktno ka Stvoritelju. To se događa automatski, budući da On stoji iza svega. Pojedinac može da bude potpuno uveren u ovu činjenicu; nema potrebe da to proverava. Naravno, pojedinac treba da zadrži ispravnu nameru prema Stvoritelju, budući da je konačna akcija već uključena u početnu misao, zbog toga prvenstveno moramo da se usmerimo ka Stvoritelju. Međutim, na raspolaganju imamo divan alat za merenje koji nam jasno pokazuje šta treba da radimo u našem trenutnom stanju.

Link - A Snapshot Of Internal Relationships


Нема коментара:

Постави коментар