петак, 21. мај 2021.

ZDRAV RAST EGA

 
Zdrav rast ega

Objavljeno 18. decembra 2020.

Pitanje: Koji su znaci zdravog rasta ega u korporalnom i duhovnom?

Odgovor: Zdrav rast ega se dešava kada se uzdignem iznad njega i izvršim duhovne akcije. Čineći to, primoravam ego da naraste na moj nivo.

Pretpostavimo da izvršim određenu duhovnu akciju. Čim se popnem na njen nivo, i moj ego se podiže na taj nivo. Ja žudim da napredujem, da izvršim sledeću duhovnu akciju i popnem se na sledeći nivo, i moj ego se takođe uzdiže sa tog nivoa. To znači da u meri u kojoj rastem u duhovnom, raste i moj ego.

To je način na koji akcije slede jedna drugu, kao što se kaže: „Ko je veći od svog prijatelja, njegova je želja veća“. Proizlazi da kada odrastete u dobrog kabalistu, postajete veliki egoista.

Ali, tada je ego kontrolisan duhovnim atributom koji ste stekli, što znači da radite sa namerom da dajete, i vi gurate svoj duh, svoje duhovno stanje, koje zauzvrat vaš ego gura prema gore.

Otuda, naš duhovni nivo zapravo raste zahvaljujući egu, jer sve što je Stvoritelj stvorio u osnovi je ego, a sve ostalo su njegovi derivati.

Link - A Healthy Growth Of The Ego

 

среда, 19. мај 2021.

NEZAVISNO OD DOBRA I ZLA

 
Nezavisno od dobra i zla

Objavljeno 3. januara 2021.

Zašto je Stvoritelj stvorio egoizam, zlu inklinaciju? Zar nije mogao da nas stvori takvima da smo slični Njemu, sa svojstvom davanja? Ali, ukoliko bismo postojali jedino u kvalitetu davanja, mi ne bismo bili stvorena bića.

Čak i sada, kada postojimo samo u primanju, mi se takođe ne razmatramo za stvorena bića. Nije moguće postojati kao nezavisno stvorenje u jednoj želji.

Stvorenje je nešto što je izvan Stvoritelja, suprotno od Njega. Otuda, ono mora da se gradi iz suprotnosti: tama i svetlost, ponos i potčinjavanje. 

Napisano je da „Svako ko je veći od svog prijatelja, njegova inklinacija je veća od inklinacije prijatelja” i nadilazeći je, on nad njom gradi dobru inklinaciju. Trenutak kasnije, zla inklinacija se ponovo budi, i on mora da zatraži pomoć od Gore da bi je nadišao, i da bi izgradio dobru inklinaciju. Tako se čovek gradi neprestanim otkrivanjem i nadilaženjem svog egoizma. 

Ukoliko čovek nema dve inklinacije, i zlu i dobru, onda još nije duhovna osoba. Duhovno započinje onda kada čovek otkrije zlo u sebi, i otkrije da je to priroda stvorenja koje je stvorio Stvoritelj, i da mu nedostaje samo dobra sila, koju traži od Stvoritelja, tako da „ljubav pokriva sve grehe”.

Da nema zla, ne bi bilo ničega iznad čega bi se gradilo dobro, i da bi se Stvoritelj uspostavio kao vladar nad svim stvorenjima. Prema tome, u prirodi postoji unutrašnji motor koji neprestano otkriva nevolje, zlo, naš egoizam, našu suprotnost Stvoritelju, odvojenost i mržnju prema svakome od nas. Mi se, iznad toga, okrećemo Stvoritelju, tražimo silu potčinjavanja, povezanosti, ljubavi, i tako se krećemo između ove dve sile.

Tama ne može da postoji bez Svetlosti, ni Svetlost bez tame. Duhovno stanje mora da uključuje obe sile, tamu i Svetlost, tako da bismo mogli da prianjanje i povezanost, što se naziva Svetlost, više volimo u odnosu na odvajanje i udaljavanje, što se naziva tama.

Otuda, dobro je ukoliko vidimo da smo zlovoljni – to znači da smo to dobili od Stvoritelja da bismo to ispravili i pretvorili u dobro. Ukoliko nemamo želju za duhovnim, to takođe nije loše – to znači da moramo da tražimo da primimo snagu za povezivanje od Gore. Moramo neprestano da brinemo za kompletiranje suprotnosti, podjednako percipirajućii dobro i loše i ostajući na srednjoj liniji.

недеља, 16. мај 2021.

PRINCIPI DUHOVNE IZGRADNJE


Principi duhovne izgradnje

Objavljeno 30. aprila 2013.

Na duhovnom putu postoje kontinuirani problemi, ali mi ih prihvatamo kao pomoć na tom putu, kao konstruktivne probleme, a ne kao destruktivne. 

Pretpostavimo da gradim drugi sprat na svojoj kući. To znači da sav materijal moram da odnesem na drugi sprat, što je svakako mnogo teže od izgradnje prvog sprata. Tako, šta možemo reći o 15. spratu ili o 125. spratu duhovne građevine? 

Što se osoba više uzdiže, to više raste njena zla inklinacija, i osoba postaje sve teža i okrutnija, kao što je napisano: „Ko je veći od svog prijatelja, njegova želja je veća od želje prijatelja”. Međutim, ukoliko je moja težnja ispravna, ja u ovom većem teretu vidim veliku korist za svoju građevinu. Zlo vidim kao dobro, budući da vidim da će to dovesti do pozitivnih rezultata.

Ukoliko mi je, na primer, dato deset kilograma zlata, da li će mi biti žao što tih deset kilograma moram da nosim kući? Međutim, ukoliko treba da nosim betonske blokove, ja ću se odnositi prema tome drugačije i drugačije ću to vrednovati. Tako, sve zavisi od vrednosti koju pripisujem određenim stvarima, a vrednost i procena zavise od prethodne pripreme.

Link - The Principles Of Spiritual Construction

 

субота, 15. мај 2021.

PREDANOST SUPROTNOJ PRIRODI

 
Predanost suprotnoj prirodi

Objavljeno 24. januara 2013.

Od nas se traži predanost na putu; od nas se traži da se poništimo, da „preuzmemo teret nebesa”, što znači predanost.

Slične osobine vidimo kod životinja: ukoliko se vlasniku psa dogodi nešto loše ili ukoliko ima problem, pas to oseća i veoma je posvećen svom vlasniku. Da li je to ista predanost o kojoj ovde govorimo ili nije? 

Koja je razlika između predanosti na nivoima nepokretne, vegetativne i životinjske prirode i nivoa koji je „govorni”? Rob se navikava na svog vlasnika, oseća da zavisi od njega i posvećen mu je, baš kao i pas. U čemu se razlikuje od sluge Stvoritelja? 

Biti sluga Stvoritelju je posvećenost prirodi koja je suprotna čovekovoj prirodi. Ja sam u stanju potčinjavanja i poništavanja sebe između dve polarne tačke koje su se razdvojile. U meni je moja želja da primim i u njoj osećam svoj ego, razne pritužbe, probleme i razočarenja. Sve to osećam i ne poništavam to, ono živi u meni, ali pre svega toga, postepeno stičem prepoznavanje, duhovnu predanost suprotnu svom egoističnom svojstvu. 

Jaz između ove dve forme prirode koje su u meni je jasan, razumljiv i poznat. Moja predanost se uzdiže iznad mog razuma, i što je veća želja, to se više uzdižem iznad njega. Suprotno tome, jaz, napetost, udaljenost između egoistične prirode i altruistične prirode, između namere zarad primanja i namere zarad davanja, za sebe ili za Stvoritelja, jaz između ova dva suprotna pola sve više raste. 

Kaže se: „Onaj ko je veći od svog prijatelja, njegova želja za primanjem je čak i veća” i „čovek ne može da ispuni Micva ukoliko prethodno nije uspeo da je drži”. To znači da mi moramo da padnemo i da osetimo veću dubinu svog ega, zle inklinacije, zmije, i samo odatle možemo da se uzdignemo na više nivoe nesebičnosti i potpune predanosti.

Ove dve tačke ne poništavaju jedna drugu. Umesto toga, razdvojenost između njih popunjavamo prepoznavanjem, razumevanjem i našom ljubavlju koja se uzdiže iznad mržnje: „Ljubav će pokriti sve grehe”. To je razlika između naše duhovne i religijske predanosti.

Religija od osobe zahteva da je sledi zatvorenih očiju, i što osoba manje razume, to je predaniji vernik. Čini sve što joj se kaže, ne pokušavajući da razume. Što osoba ima manje sumnji, to sigurnije napreduje sa zastavom u ruci i fanatičnim izrazom lica, i razmatra se uglednijom.

U mudrosti kabale, međutim, sumnje, zbunjenost, različiti problemi i unutrašnja pojašnjenja generišu bogata razabiranja, misli i unutrašnje ideje. Sve je to suprotno Stvoritelju i radu zarad davanja, ali iznad njih čovek gradi svoju predanost, jer zahvaljujući tome može da razume i oseća.

Na osnovu toga on gradi razumevanje i osećanje, percipira svet sa jednog na drugi kraj u dve forme, u svim mogućim osećajima i razumevanjima. Čovek nema usku perspektivu i ne napreduje zatvorenih očiju, već u potpunosti prepoznaje ego, i tako gradi svoj stav prema kvalitetu davanja, kroz razumevanje svojstva Stvoritelja.

On uzdiže kvalitet davanja iznad svojstva primanja; samostalno i svesno pristaje da se preda tome da služi i voli. To postaje njegov Stvoritelj.

Link - Devotion To The Opposite Nature

 

понедељак, 10. мај 2021.

DUHOVNA DIZALICA

 
Duhovna dizalica

Objavljeno 23. marta 2013.

Pitanje: Što je više osoba privržena Ravu, grupi i učenju, njegova želja za primanjem će rasti sve više?

Odgovor: Naravno, kako biste inače rasli? Zbog toga se kaže: „Onaj ko je veći od svog prijatelja, njegova inklinacija je veća od prijateljeve”.

Pitanje: I, kako da ograničimo svoju želju?

Odgovor: Ja ne ograničavam samu želju, već umesto toga, ograničavam to da rabim želju. Ja neću da moja želja postane manja ili da potpuno nestane. Ne, odnosim se prema njoj sa svim poštovanjem koje zaslužuje, s ljubavlju, a ne mržnjom, jer to je pomoć protiv mene. Ja namerno radim na sebi na ovakav način prepoznavanja, i trudim se da čuvam granice svoje želje u svemu što razabiram. To za mene postaje pravo bogatstvo i to izuzetno poštujem.

Tada sav moj život postaje nešto veoma važno, dragoceno. I kao u igri, ispred mene prolaze delovi ovog vrlo složenog mehanizma i ja ih ne neutrališem, ne ograničavam; ja hoću da se uzdignem iznad njih. Ovo je uspon, uspon na duhovnoj lestvici. Sama ograničenja vrši Svetlost, i ja ne radim rad Svetlosti. To bi bilo poput askeze, u čemu nema ničeg dobrog. Moramo da primimo stvari onako kako dolaze, uzdignemo se iznad njih, a zatim ih koristimo u ispravnoj formi.

Pitanje: Kako se to događa? Veoma je lako utopiti se u želji.

Odgovor: Sve vreme tražim da budem u veri iznad razuma, na srednjoj liniji. Moja želja da se uzdignem iznad je leva linija; davanje koje postižem je desna linija. A redosled međusobnih odnosa između davanja i primanja naziva se srednja linija. Ovaj mehanizam uzdiže sve više i više kao dizalica.

Link - Spiritual Jack


петак, 7. мај 2021.

NAKON VEČERI DOLAZI NOVI DAN

 
Nakon večeri dolazi novi dan

Objavljeno 18. septembra 2013.

Pitanje: Zašto čovek svaki put padne dublje? Kako može da postigne večno prianjanje?

Odgovor: Svaki put padamo sve dublje i dublje jer nam se otkrivaju sve jače i grublje egoistične želje. Kao što je napisano: „Ko je veći od svog prijatelja, njegova je želja veća od želje prijatelja”. Moramo da budemo uronjeni u veći egoizam da bismo, radeći na njemu, postigli veću Reflektujuću Svetlost. Što se niže spuštamo unutar svojih želja, to se više uzdižemo usled ispravke, to je jedno nasuprot drugom.

Na drugi način nije moguće. Takvi su zakoni čak i u materijalnoj fizici, ne samo u duhovnoj.

Pad sadrži sve informacije o sledećem koraku. Problem je samo u tome što, kada smo u padu, gubimo osetljivost i ne možemo da ga osetimo. Da smo osetili šta dobijamo iz pada, razumeli bismo kakve moćne alate dobijamo.

Jedini problem je što svi organi za oset prestaju da rade u padu i mi ne možemo ništa da otkrijemo. U suštini, razlika između pada i uspona je u tome što Svetlost dolazi, daje nam novi stav prema našem egoizmu i prema Stvoritelju, i ovo treba povezati samo u jedno – Izrael (naša žudnja za Stvoriteljem), Tora, i Stvoritelj – i tada ćemo koristiti egoizam koji nam se ispravno otkriva.

Promena našeg stava prema onome što se otkriva u padu naziva se uspon. Međutim, najvažniji je pad, jer je to otkrivanje novih želja u kojima tada kušamo novi svet – viši, uzvišen, širok – i to se uvek događa tokom otkrivanja tame. Kao što je napisano: „I bi veče, i bi  jutro, dan prvi”.

Link - Following The Evening Comes The New Day


понедељак, 3. мај 2021.

ZAŠTO SE SVET ACILUT NIJE RAZBIO?

 
Zašto se svet Atzilut nije razbio?

Objavljeno 30. oktobra 2013. u 08:47

Pitanje: Zašto se svet Atzilut nije razbio kao što je to bilo sa svetom Nekudim? Da li postoji odbrambeni mehanizam koji sprečava razbijanje?

Odgovor: Tačno! Ovaj mehanizam se naziva „ispravka tri linije“, kada se uzdizanje MAN, molitva i povezanostt onoga što je primanje i onoga što je davanje ostvaruje direktno, za razliku od sveta Nekudim, gde Svetlost silazi u Kli, želju i vodi ka razbijanju.

U svetu Acilut Kli se prvo priprema uspostavljanjem tri linije. To je kao da je ona prethodno već bila u kontaktu sa Višim i tako unapred zna šta će da primi.

U svetu Acilut Kli zna svu potpunu Svetlost koju Viši može da da, čitav nivo (GAR), ali se smanjuje do određenog stepena da bi primio jedino deo te Svetlosti, a prihvata je samo u posudama davanja (davajuće Kelim), u Malhut, i to takvu koja se uzdigla na nivo Bina, što iznad same Malhut. Na ovaj način Svetlost se otkriva i niži je prihvata 

Drugim rečima, za razliku od sveta Nekudim, svet Acilut ima odbrambeni mehanizam na obe strane: 1. Viši, koji daje nižem, oslobađa jedino VAK de Hohma - samo mali deo Svetlosti; 2. i tokom pripreme nižeg da primi ovu Svetlost, on prethodno kontaktira Višeg i on sam formira sistem koji se naziva „tri linije“ da bi bio spreman da primi čak i deo Svetlosti, i to ne direktno već kroz tri linije.

Link - Why Did The World OfAtzilut Not Break?

 

недеља, 2. мај 2021.

UZEO SAM OVU ŽENU

 
Uzeo sam ovu ženu

Objavljeno 3. maja 2017. u 08:56

Tora, Ponovljeni zakon 22:13 - 22:14: Ako muškarac uzme ženu, i blizak je sa njom, i prezre je, podnosi klevetničke optužbe protiv nje i naziva je ružnim imenima, govoreći: „Uzeo sam ovu ženu i kada sam došao k njoj, nisam našao nijedan dokaz o njenom devičanstvu“.

Među onima koji uče kabalu ima ljudi koji kažu: „Zašto smo došli ovde? Učimo već nekoliko godina, a gde su rezultati?“

Želja sa kojom je pojedinac došao je „žena“ sa kojom je počeo da radi. Međutim, on ostavlja sve jer ne vidi rezultate. Umesto da se poveže sa svojim snom i krene dalje, on nju počinje da mrzi i beži.

To znači „podići klevetničke optužbe“ protiv ove metode i reći da ona ne funkcioniše, i „nazvati je pogrdnim imenom“.

„Uzeo sam ovu ženu i kada sam došao k njoj, nisam našao nijedan dokaz o njenom devičanstvu“ znači da ona nije moja. Ne mogu da je upotrebim da bih zajedno sa njom stvorio svoj budući svet, takozvano potomstvo. Ova želja se ne odnosi na mene i ne mogu da je kontrolišem. 

Tora, Ponovljeni zakon 22:15: Tada će otac devojke i njena majka pribaviti dokaze o devičanstvu devojke i izneti ih starešinama grada na kapiji.

Ovo je otkrivanje na višem nivou, na kvalitetu Aba ve Ima. Odnosi se na one ljude koji počinju da se suočavaju sa pojašnjenjima i analizama na duhovnom putu. Oni ne beže od novonastalih problema, ali su za njih ipak kompleksni.

„Devojka“ je lična egoistična želja osobe, a ne ona koju je dobio od nekoga. To je ono što moramo da dokažemo.

„Pribaviti dokaze o devičanstvu devojke i izneti ih starešinama grada na kapiji“ znači podići želju iz Aba ve Ima na viši nivo.

Link - “I Took This Woman”