PREDANOST SUPROTNOJ PRIRODI

 

Predanost suprotnoj prirodi

Objavljeno 24. januara 2013.

Od nas se traži predanost na putu; od nas se traži da se poništimo, da „preuzmemo teret nebesa”, što znači predanost.

Slične osobine vidimo kod životinja: ukoliko se vlasniku psa dogodi nešto loše ili ukoliko ima problem, pas to oseća i veoma je posvećen svom vlasniku. Da li je to ista predanost o kojoj ovde govorimo ili nije? 

Koja je razlika između predanosti na nivoima nepokretne, vegetativne i životinjske prirode i nivoa koji je „govorni”? Rob se navikava na svog vlasnika, oseća da zavisi od njega i posvećen mu je, baš kao i pas. U čemu se razlikuje od sluge Stvoritelja? 

Biti sluga Stvoritelju je posvećenost prirodi koja je suprotna čovekovoj prirodi. Ja sam u stanju potčinjavanja i poništavanja sebe između dve polarne tačke koje su se razdvojile. U meni je moja želja da primim i u njoj osećam svoj ego, razne pritužbe, probleme i razočarenja. Sve to osećam i ne poništavam to, ono živi u meni, ali pre svega toga, postepeno stičem prepoznavanje, duhovnu predanost suprotnu svom egoističnom svojstvu. 

Jaz između ove dve forme prirode koje su u meni je jasan, razumljiv i poznat. Moja predanost se uzdiže iznad mog razuma, i što je veća želja, to se više uzdižem iznad njega. Suprotno tome, jaz, napetost, udaljenost između egoistične prirode i altruistične prirode, između namere zarad primanja i namere zarad davanja, za sebe ili za Stvoritelja, jaz između ova dva suprotna pola sve više raste. 

Kaže se: „Onaj ko je veći od svog prijatelja, njegova želja za primanjem je čak i veća” i „čovek ne može da ispuni Micva ukoliko prethodno nije uspeo da je drži”. To znači da mi moramo da padnemo i da osetimo veću dubinu svog ega, zle inklinacije, zmije, i samo odatle možemo da se uzdignemo na više nivoe nesebičnosti i potpune predanosti.

Ove dve tačke ne poništavaju jedna drugu. Umesto toga, razdvojenost između njih popunjavamo prepoznavanjem, razumevanjem i našom ljubavlju koja se uzdiže iznad mržnje: „Ljubav će pokriti sve grehe”. To je razlika između naše duhovne i religijske predanosti.

Religija od osobe zahteva da je sledi zatvorenih očiju, i što osoba manje razume, to je predaniji vernik. Čini sve što joj se kaže, ne pokušavajući da razume. Što osoba ima manje sumnji, to sigurnije napreduje sa zastavom u ruci i fanatičnim izrazom lica, i razmatra se uglednijom.

U mudrosti kabale, međutim, sumnje, zbunjenost, različiti problemi i unutrašnja pojašnjenja generišu bogata razabiranja, misli i unutrašnje ideje. Sve je to suprotno Stvoritelju i radu zarad davanja, ali iznad njih čovek gradi svoju predanost, jer zahvaljujući tome može da razume i oseća.

Na osnovu toga on gradi razumevanje i osećanje, percipira svet sa jednog na drugi kraj u dve forme, u svim mogućim osećajima i razumevanjima. Čovek nema usku perspektivu i ne napreduje zatvorenih očiju, već u potpunosti prepoznaje ego, i tako gradi svoj stav prema kvalitetu davanja, kroz razumevanje svojstva Stvoritelja.

On uzdiže kvalitet davanja iznad svojstva primanja; samostalno i svesno pristaje da se preda tome da služi i voli. To postaje njegov Stvoritelj.

Link - Devotion To The Opposite Nature