Objavljeno 23. marta 2013.
Pitanje: Što je više osoba privržena Ravu, grupi i učenju, njegova želja za primanjem će rasti sve više?
Odgovor: Naravno, kako biste inače rasli? Zbog toga se kaže: „Onaj ko je veći od svog prijatelja, njegova inklinacija je veća od prijateljeve”.
Pitanje: I, kako da ograničimo svoju želju?
Odgovor: Ja ne ograničavam samu želju, već umesto toga, ograničavam to da rabim želju. Ja neću da moja želja postane manja ili da potpuno nestane. Ne, odnosim se prema njoj sa svim poštovanjem koje zaslužuje, s ljubavlju, a ne mržnjom, jer to je pomoć protiv mene. Ja namerno radim na sebi na ovakav način prepoznavanja, i trudim se da čuvam granice svoje želje u svemu što razabiram. To za mene postaje pravo bogatstvo i to izuzetno poštujem.
Tada sav moj život postaje nešto veoma važno, dragoceno. I kao u igri, ispred mene prolaze delovi ovog vrlo složenog mehanizma i ja ih ne neutrališem, ne ograničavam; ja hoću da se uzdignem iznad njih. Ovo je uspon, uspon na duhovnoj lestvici. Sama ograničenja vrši Svetlost, i ja ne radim rad Svetlosti. To bi bilo poput askeze, u čemu nema ničeg dobrog. Moramo da primimo stvari onako kako dolaze, uzdignemo se iznad njih, a zatim ih koristimo u ispravnoj formi.
Pitanje: Kako se to događa? Veoma je lako utopiti se u želji.
Odgovor: Sve vreme tražim da budem u veri iznad razuma, na srednjoj liniji. Moja želja da se uzdignem iznad je leva linija; davanje koje postižem je desna linija. A redosled međusobnih odnosa između davanja i primanja naziva se srednja linija. Ovaj mehanizam uzdiže sve više i više kao dizalica.
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.