BESMRTNE FRAZE AJNŠTAJNA, 1. DEO

Besmrtne fraze Ajnštajna, 1. deo 

Komentar: Ajnštajnovi citati su prilično jednostavni i istovremeno veoma duboki. Molimo vas da prokomentarišete šta tačno misli.  

Ne težite da budete uspešni, već da imate vrednost.  

Moj odgovor: Jedino u ovom slučaju možete da postignete istinski uspeh. To nije upoređivanjem sebe sa drugima, već upoređivanjem sebe sa prirodom: kako je možete istinski otkriti, upoznati i biti u harmoniji sa njom. Biti u harmoniji sa prirodom, to je smisao života. 

Ukoliko želite da živite srećan život, vežite ga za cilj, ne za ljude ili stvari.  

Moj odgovor: Ovde zaista nema šta da se doda; to je tako istinito. Ne za stvari, naravno. I ne za ljude, jer ljudi sebe vezuju za stvari.  

To znači da treba da se odvojite od svega, odredite svoj viši cilj i težite jedino ka njemu. Istovremeno, pokušajte na neki način da objasnite drugima, da ih usmerite ka istom cilju. To je ono što je Ajnštajn radio čitavog života.  

Jedino što me ometa u učenju je obrazovanje koje sam stekao.  

Moj odgovor: Svako obrazovanje, u principu, ograničava čoveka, ne dozvoljavajući mu da se oslobodi tih granica.  

KAKO NAS STVORITELJ UČI DA KORAČAMO

Kako nas Stvoritelj uči da koračamo  

Moje sumnje su toliko velike da ne znam gde da spustim nogu! U ovom životu ne postoji mesto gde mogu da spustim nogu; ne znam gde da kročim. Ovo je divno stanje! To je kada imate samo jedno što treba da uradite – mogućnost da se okrenete Stvoritelju i osetite da zavisite jedino od Njega!  

To je sve. To je najpouzdanije i najtačnije. 

Pitanje: Da li kažete da možemo da se  oslonimo jedino na Njega i ni na koga drugog? 

Odgovor: Naravno. Ukoliko nam On daje takva stanja gde osećamo da nema nikog drugog osim Njega, to je veliko spasenje.  

Komentar: Bilo bi lepo doći do ovog stanja. Tada rešenje oko stanova, patika, automobila, koga da sledimo…  

Moj odgovor: Neka se ova pitanja stalno pojavljuju, bilo kakva pitanja, i odgovore bih pronašao jedino ukoliko težim Stvoritelju. Tada se sve rešava usput.  

Komentar: Ali ovo nije lako!  

Moj odgovor: U suprotnom, ne možemo ništa da uradimo. Ove stalne sumnje su nam neophodne u ovom životu. Sve dolazi od Stvoritelja, i u mom egoizmu se pretvara u sumnje, u neodlučnost, u pitanja. 

PESMA NAD PESMAMA CARA SOLOMONA

 
Pesma nad pesmama cara Solomona – koje je njeno značenje  

Pesma nad pesmama je najveća pesma o ljubavi svih vremena. Osim što je duboko dirljiva, ispunjena je i skrivenim značenjima. U doba kada čak i filmovi retko prikazuju pravu ljubav, hajde da otkrijemo jedan sloj tajne skrivene u Pesmi nad pesmama.  

Pesme su obično napisane za nekoga. Onda, za koga je napisana Pesma nad pesmama? 

Prema mudrosti kabale, Pesma nad pesmama je napisana za osobu koja već oseća da sam život jeste ljubav. Da čitava priroda jeste ljubav. Da je opšta sila koja upravlja svetom okarakterisana ljubavlju. Takođe, gde god ne vidimo ljubav, to je zapravo poziv da dopunimo ono što nedostaje, kroz našu sopstvenu ljubav. 

Šta je ljubav? Kada volimo nekoga zato što radi nešto dobro za nas - to nije prava ljubav prema toj osobi, već ljubav prema zadovoljstvu koje nam oni pružaju. Prirodno, približavamo se svemu što nam koristi i udaljavamo se od svega što nam šteti. Postupamo u skladu sa našim instinktima, nagonima i željama. Zbog toga, naša ljubav prema svemu što je izvan nas je u suštini ljubav prema sebi. 

Prava ljubav znači to da se uzdignemo iznad sopstvenih želja, osetimo druge, učestvujemo u njihovom iskustvu, osetimo šta žele i težimo da ispunimo ono što im nedostaje. 

Naposletku, tako treba da se odnosimo prema svima i svemu, to jeste prema nepokretnom, vegetativnom i životinjskom nivou prirode, kao i prema svim ljudskim bićima. Radeći tako, usklađujemo se sa svetom koji je u potpunosti ispunjen ljubavlju. Moramo da vidimo sebe da volimo svakoga, to jeste da delimo želje svih, patnje svih i osećamo šta je svakoj osobi potrebno. 

PRIVLAČI NAS BESMRTNOST

Privlači nas besmrtnost 

Komentar: Poznati fizičar Mičio Kaku piše: „Danas svi ostavljamo za sobom veliki digitalni otisak. Praćenjem vaše kreditne kartice, može se reći koje zemlje posećujete, koju hranu preferirate, koju odeću nosite, gde studirate. Tu su vaše blog stranice, dnevnici, elektronska pošta, video snimci, fotografije. Sa svim ovim informacijama, može da se napravi holografska slika koja bi govorila i ponašala se tačno kao vi, sa istim navikama i sećanjima. A šta će se dogoditi kada budemo mogli da reprodukujemo vaš mozak, neuron po neuron?“  

Drugim rečima, on kaže da osoba može naizgled da ode, ali ona i dalje ostaje, ostaju sve njene želje. On to naziva besmrtnošću.  

Moj odgovor: Besmrtnost već postoji, jer naše misli i želje lebde u vazduhu. To je uistinu tako. Duhovno srce i um, njihov sadržaj (želje i misli), sve ostaje. Oni ne umiru s telom. Nisu u srcu, već u drugom nosiocu. Možete da stavite pumpu umesto srca, računar umesto mozga — ništa se neće promeniti. 

Komentar: Mičio Kaku kaže da ljudsko biološko telo odlazi, ali sve informacije ostaju.  

Moj odgovor: A kako ćete se povezati s tim? Preko njegovih kreditnih kartica?! 

Komentar: Kao preko biblioteke podataka, „biblioteke duše“. 

Moj odgovor: Kako? Gde se to nalazi? Naposletku, ono što ste uradili nije zapisano negde u bibliotekama, pozorištima, na radnim mestima itd. Zabeleženo je u duhovnoj formi - u prostoru, ali ne u materijalnom svetu. Čini se da mi postojimo u materijalnom prostoru, ali u stvarnosti ovaj prostor je duhovan. Moglo bi da se kaže da je to digitalno polje, poput matrice, koje ima svoje jedinice mere  - desetice, stotine i hiljade.  

BEZIZLAZNA STANJA, STVORITELJ I SMISAO ŽIVOTA

Bezizlazna stanja, Stvoritelj i smisao života 

U prirodi ne postoje bezizlazna stanja. Bezizlazna stanja su nam data jedino da bismo se uzdigli iznad njih, nadilazili ovu prepreku i dalje se razvijali. 

Bezizlazna stanja su jedino na našem nivou, poput stepenica. Kako se malo dete penje uz stepenice? Ono se penje četvoronoške uz veliki napor. Zbog toga su nam data ova razočaranja i usponi. Oni čine da se razvijamo. 

Pitanje: Znači, razvoj čoveka se odvija upravo nadilaženjem tih bezizlaznih stanja na način da ih proživljavamo? 

Odgovor: Da ih proživljavamo? Osoba ne može da ustane; ona se uspinje uz veliki napor! 

Pitanje: Znači, treba li da osećam da bezizlazno stanje postoji ? 

Odgovor: Da, vi treba da razumete da su prepreke pred vama lestve na putu uzdizanja. 

Pitanje: Pa gde onda idem? Tu su lestve. Gde idem, iz jednog bezizlaznog stanja u drugo?  

Odgovor: Ka razumevanju smisla života. Ka postizanju smisla života. 

Pitanje: Šta je to? Uspinjem se ka cilju. Zašto se penjem iz jednog bezizlaznog stanja u drugo?

Odgovor: Uspinjem se tako da bi ove lestve u meni izgradile takve želje, svojstva i kvalitete kroz koje mogu da otkrijem smisao života. On postoji! Ali ja ga ne vidim, ne osećam ga, ne mogu da ga formulišem niti da ga spoznam. 

ISTINSKA LJUBAV IZ PERSPEKTIVE KABALE

 

Istinska ljubav iz perspektive Kabale 

Pitanje: Prema Kabali, korporalna ljubav je ljubav prema sebi. Da li to znači da u njenoj osnovi uvek postoji neka kalkulacija? 

Odgovor: Apsolutno. Danas, budući da se životni vek povećao, i egoizam se veoma brzo obnavlja, prirodno je da tokom života pojedinac proživi nekoliko „života“. Ukoliko ja sada imam preko sedamdeset godina, verovatno sam već proživeo ekvivalent tri prošla života. A ipak i dalje živim sa istom porodicom. Vežu nas deca, dom, obaveze itd. Ali to nije ono što Kabala naziva ljubavlju. 

Ljubav u Kabali je stanje koje se postiže kao direktna, najbliža unutrašnja duhovna povezanost između sebe i drugih. Ovde se ne radi o hormonskoj privlačnosti, pa čak ni o vezi između muškarca i žene, već o odnosu prema drugoj duši, koju osećate kao srodnu dušu kada se uzajamno dopunjujete. Vi razumete kako da postignete stanje u kojem se spajate u jednu dušu. Tada postaje jasno da je ovo istinski neophodno.

Ovo se može postići između muškaraca, između žena i između muškaraca i žena bez obzira na pol ili godine. Zavisi jedino od svesnosti da se u određenoj unutrašnjoj, duhovnoj vezi može postići stanje u kojem, kroz same kontradiktornosti među njima, a istovremeno i kroz povezanost tih kontradiktornosti, oni grade ono što se naziva „duša“. 

Tada se u ovoj jedinstvenoj želji koja je sastavljena od suprotstavljenih stanja nepoverenja, odbacivanja, međusobnog nepoštovanja, pa čak i mržnje na različitim nivoima (svesnim ili nesvesnim), formira povezanost. Ja trebam da se povežem sa ovom osobom na unutrašnjem, iznad naših kontradiktornosti koje ne krijemo, jer jedino kroz povezanost možemo da otkrijemo sledeći, viši nivo našeg postojanja. Stvoritelj se otkriva između nas. 

OPUSTITE SE I RAZUMITE JEDNO VAŽNO PITANJE

Opustite se i razumite jedno važno pitanje

Pitanje: Koji je pravi pristup neuspehu? 

Odgovor: Ono što mora da bude, biće. Ono što je predviđeno da se desi, desiće se. I moramo biti spremni na sve i razumeti da je život takav: bela pruga, crna pruga. 

Pitanje: Znači, nakon crne pruge, definitivno će doći bela? 

Odgovor: Možda će samo lagano proći, samo će vas dodirnuti, ali doći će. I, onda opet crna. 

Pitanje: Kako ću se onda ja promeniti? Zar neću da patim zbog ovoga, zar neću samog sebe da kritikujem? 

Odgovor: Ne, mi smo napravljeni tako da bežimo od svakog neuspeha. Ne možemo ispravno da ih analiziramo, razumemo, da ispravimo nešto i pripremimo se za nešto. Ne možemo. Mi jedino radimo na tome da pobegnemo od njih. I, ovo je generalno potpuno pogrešna akcija i filozofija. 

Ukoliko povežemo ova dva stanja – neuspeh i uspeh – postaćemo nezavisni od njih i nećemo biti slabi ni u vreme neuspeha ni u vreme uspeha. 

Pitanje: Znači, ja, na neki način, spajam crno i belo? 

Odgovor: Da. 

Pitanje: Ne percipiram to kao neuspeh? 

Odgovor: Vi se uzdižete iznad oba stanja i na taj način lako prolazite kroz njih. Jedino treba da razumete šta znači uzdići se iznad njih.  

OKUPILI SMO SE OVDE DA POSTANEMO ČOVEK

Okupili smo se ovde da postanemo čovek

Okupili smo se ovde da bismo uspostavili društvo za sve koji žele da slede put i metod Baal HaSulama, put kojim se uzdižu stepenima čoveka, i ne ostaju poput zveri (Rabaš, članak br. 1, deo 1, 1984, Svrha društva – 1). 

Iz ovog članka potrebno je da izdvojimo ključne principe: 

1. Šta znači okupljati se?

2. Koji je metod Baal HaSulama? 

3. Koji je stepen čoveka? 

4. Da li je čovek stvoren za (lično) zadovoljstvo ili za strah Stvoritelja? 

5. Uslov da se sve ovo postigne jeste sličnost kvaliteta sa Stvoriteljem.

6. Želja za primanjem sama po sebi nije zlo; ona je materija stvaranja. Ono što se naziva zla inklinacija (Yetzer Ra) je naš nedostatak želje da se ujedinimo, naše odbijanje da ispravimo dušu razbijenu na delove – naše pojedinačne duše. 

7. Mi ne uništavamo egoističnu želju, već jedino ispravljamo nameru: od primanja zarad sebe ka davanju drugima. 

8. To jeste, u želji za primanjem, mi smo uvek suprotni Stvoritelju, ali u nameri da dajemo mi se povezujemo s Njim. 

9. Prianjanje uz Stvoritelja je kroz sličnost kvaliteta s Njim. Namera davanja se postiže kroz rad u grupi. Ovo je zadatak koji čovek može da ostvari i potvrdi u praksi. Kolektivna želja za davanjem koju gradimo jeste zajednička duša, koju Stvoritelj ispunjava. 

MESTO GDE NAM SE OTKRIVA STVORITELJ

Mesto gde nam se otkriva Stvoritelj

Pitanje: Kažemo da sve zavisi od povezanosti između nas. Ali, kakva je to povezanost? 

Odgovor: Mi započinjemo svoj duhovni razvoj iz tačke koja je izvan duhovnog. I sve vreme ostajemo u ovoj tački izvan duhovnog, koja se naziva ovaj svet u kojem sada postojimo.

Zbog čega? Da bismo bili nezavisni od duhovnog sveta. Duhovni svet je poput ogromne sfere, i mi smo sada izvan nje, po strani. I, tada ja mogu da izaberem da uđem u nju, ili da ne uđem. Otuda, kao da postojim nezavisno.

Kada se u meni probudi tačka u srcu, ja počinjem da težim ka ovoj sferi iako sebe još ne zamišljam kao sićušnu tačku pored ogromne, impresivne, sfere u koju želim da uđem. Ali, ona me privlači.  

S ovom željom, ovom čežnjom za duhovnim, ja dolazim u grupu. Kakva je to grupa? Muškarci sede zajedno, uče, razgovaraju, inspirišu jedni druge, diskutuju, pevaju, jedu. Neka vrsta kluba – prilično čudno, ali postoji mnogo takvih mesta na svetu. 

Na ovu grupu gledam kao na obično okupljanje ljudi u ovom svetu. Onda mi oni kažu: „Treba da se povežeš s nama, pridružiš grupi, učestvuješ u svim aktivnostima, dužnostima, i preuzimaš određene odgovornosti, zbog toga što mi imamo zajednički rad“. Spreman sam, šta drugo mogu da uradim... Naposletku, ja vidim neku korist u tome. 

OTVORENE GRANICE ŽIVOTA

Otvorene granice života 

Pitanje: Ne razumem šta znači popustiti bez poništavanja sopstvene želje. Koja je razlika između ustupka u kojem poništavam sebe i toga da ne poništavam sebe? 

Odgovor: Ustupak u kojem poništavam sebe je kada neko stoji nada mnom sa štapom i posle nekoliko udaraca nemam drugog izbora nego da odustanem od svoje želje i uradim ono što onaj koji drži štap zahteva. 

Ali ustupak o kojem govorimo u integralnom obrazovanju je nešto što radim svojom voljom. Želim da popustim jer razumem šta time dobijam.

Razumem da nemam drugi način da rastem i širim svoje granice ukoliko ne poništim sebe. Ustupak znači da poništavam sopstvene granice i dozvoljavam stranim kvalitetima, željama i ciljevima da uđu unutar mene. I, prihvatam ih kao da su moji. U suprotnom neću rasti i neću moći da se povežem ni sa kim. Zauvek ću ostati u svom naduvanom egu, koje je u suštini prenaduvana nula zaključana sa svih strana. 

Apsorpcija, asimilacija i međusobno uključivanje su neophodni uslovi za razvoj; oni su forma života. Svi smo gledali filmove u kojima se dve ćelije susreću, spajaju u jednu, a zatim počinju da se množe i šire u novo telo. To je moguće jedino zbog toga što svaka ćelija popušta i otvara se drugoj da bi se ujedinile. Bez toga nema života - u tome je celokupna tajna. 

RELEVANTNOST DISEMINACIJE

Relevantnost diseminacije 

Pitanje: Kako treba da diseminiramo? Da li postoje određene granice koje ne možemo preći? 

Odgovor: Granice treba da budu ono što je prihvatljivo, pristojno, ali bez ikakvog straha, dvosmislenosti ili nagoveštaja. Jednostavno, direktno. Prijatelji, pogledajte šta danas imamo: na jednoj strani – put patnje, na drugoj strani – put ispravke. I, odmah ćete početi svet i sebe da osećate drugačije. 

Da, nije lako. Ali jednostavno je ukoliko smo zajedno. Šta to znači? To znači promenu društvenih odnosa. To znači nove društvene odnose koji su izgrađeni na bratstvu, prijateljstvu, uzajamnoj podršci, na činjenici da smo delovi jedinstvenog sistema. Počnimo da gradimo sebe tačno onako kako ovaj sistem postoji unutar nas. Ova mreža postoji među nama. 

Prvo prihvatimo kao cilj da ne nanosimo štetu jedni drugima. Svugde – kod kuće, na poslu, na putu, gde god da ste – razmatrajte sebe za članove jedne porodice. 

Komentar: Ovaj instinkt je karakterističan za mrave koji štite svoj mravinjak.

Moj odgovor: Kakva je razlika? Uz pomoć ovoga, dostižete nivo Stvoritelja! I zapravo, danas ste mrav.

Ispunjavajući zakone Kabale, ne unižavamo sebe, već se uzdižemo, jer u ispravnoj vezi među nama otkrivamo Višu silu prirode.

Link - The Relevance of Dissemination

SVE JE POVERENO ČOVEKU

Sve je povereno čoveku

 

Mi treba da damo prioritet veličini prijatelja i veličini grupe, kao Jedno. „Jedno“ označava celovitost. To nije broj (jedan) za kojim slede dva, tri i četiri, već je to kolektiv svih. Sebe percipiram kao nulu. Tada, u skladu sa  brojem nula koje u mom osećaju čine razliku između mene i Jedno, uzdižem se na viši stepen.

 

Naposletku, ja mogu da budem sastavljen od 613 ispravljenih želja usmerenih ka Stvoritelju, i to bi bio najmanji potpuni stepen. Suština je u tome da ovde imam mogućnost ne samo da ispravim svoje želje, već da ih neizmerno uvećam. Tada se čoveku otvara posuda koja je bez ograničenja.

 

To je ono što daje zapovest „Voli bližnjeg svog kao sebe sama“.

 

Tako, kroz uspostavljanje takvih odnosa u grupi, mi primamo duhovne sile (u posude) od prve do poslednje posude. Sve je povereno pojedincu u meri njegove slobode izbora. I, ono što je zanimljivo jeste to da proizlazi da veličina posude koju osoba razvija ne zavisi od veličine grupe ili veličine prijatelja, već jedino od toga koliko nula osoba postavi između sebe i Jedno - to jeste, između sebe i celovite slike grupe u njenim očima.

 

Ovde ima mnogo detalja koje treba da razaberemo, ali ključna tačka je u tome kako se osoba poništava i kako veliča grupu. Veličina društva u njenim očima i celokupno pitanje samoponištenja (kada osoba kao da se potčinjava snazi grupe) treba da budu određena jedino povezanošću sa Stvoriteljem i ničim drugim.

 

Ukoliko osoba udruži sve ove faktore zajedno, tada se oni (grupa) usmeravaju ka cilju.

 

Link - Everything Is Entrusted to Man

BUDITE DOSTOJNI PRIMANJA TORE

 

Budite dostojni primanja Tore

Pitanje: Kako da se uverimo da smo dostojni primanja Tore, da smo spremni da budemo jemci jedni drugima?
 
Odgovor: Ukoliko je osoba spremna da deluje kao jemac za druge (i znamo da je uslov za primanje Tore biti „kao jedan čovek u jednom srcu“) otuda, naravno, ono što ona zapravo želi da primi nije Tora!
 
Ukoliko osoba želi da bude spremna da postane „kao jedan čovek u jednom srcu“, a nije u stanju da to uradi, taj zadatak se nadvija nad osobom poput planine. To znači da je impuls za delovanjem „zarad primanja“ odbojan i osoba želi da deluje „zarad davanja“ – tada se to definiše „kao jedan čovek u jednom srcu“.
 
To znači ujedinjenje tačaka u srcu. To je jedina ispravka koju Tora donosi, ništa više.  
 
Naše stajanje u podnožju planine Sinaj, zajedno sa svim sumnjama i svom mržnjom, služi jednoj svrsi: da ostvari transformaciju iz delovanja „zarad primanja“ u delovanje „zarad davanja“. „Zarad davanja“ znači da ujedinjujete sva srca i formirate zajedničku posudu u koju primate Toru. Ali ukoliko to ne uradite, ono što primite unutar sebe neće biti Tora, već nešto drugo, neka nauka.
 
Link - Become Worthy of Receiving the Torah

USKLIKNIMO ZAJEDNO, BUDIMO ZADIVLJENI

Uskliknimo zajedno, budimo zadivljeni

Potrebno je da podsećamo jedni druge i budemo nadahnuti veličinom našeg duhovnog cilja, okruženjem koje mu teži i jedinstvenom prilikom slobode izbora koja nam je data. Koliko ljudi na svetu uistinu ima mogućnost da deluje slobodno? Ukoliko svi ljudi deluju u skladu s onim što njihova priroda diktira, onda ne postoji niko ko uistinu „deluje“.

Ukoliko uprava nada mnom dolazi od Gore, onda nema „mene“. Rečeno je: „Došao sam, i čoveka nije bilo“. 

Ima mnogo ljudi, a ipak kao da ne postoje, jer nijedan od njih nije slobodan u svom delovanju. Ukoliko ne postoji čovek koji poseduje slobodnu volju, onda nema svetova, i uopšte ne postoji ništa osim sveta beskonačnosti (Olam Ein Sof). 

U odnosu na Stvoritelja, ništa drugo ne postoji. Postoji jedino pojedinac koji izvršava slobodnu akciju. 

Zamislite ovakvu sliku stvarnosti: potpuna praznina! I, unutar nje vidljivo je samo nekoliko želja koje su se uzdigle i u stanju su da izvršavaju slobodne akcije. 

I, vi imate mogućnost da budete isto tako slobodni i da postanete Čovek (Adam)! Otuda, spoznajmo veličinu ove jedinstvene mogućnosti.

Link - Let Us Exclaim, Let Us Marvel

PRIJATELJI NAS OKRUŽUJU

Prijatelji nas okružuju 

Imamo pravilo da sve dolazi iz jednog izvora „osladiti stvorenja“. Da bismo to postigli, moramo da koristimo ono što nam je pred očima, ono što nas okružuje. 

I, ono što nas okružuje su prijatelji. Sve što radimo treba da bude usmereno na postizanje svrhe stvaranja, stepena „osladiti stvorenja“. Zbog toga treba da se približimo prijateljima kroz 125 stepeni. Ukoliko to uradite, uzdići ćete se ka Stvoritelju kroz tih istih 125 stepeni. 

Rečeno je da zapovesti između čoveka i njegovog prijatelja prethode zapovestima između čoveka i Stvoritelja. Stvoritelj je skriven, dok je prijatelj blizu. Ukoliko izvršavate akcije prema prijateljima, to vas približava Stvoritelju u istoj meri u kojoj ulažete napore u odnosu na prijatelje. 

Čovek ne oseća prema kome izvršava akciju ukoliko je ona izvan njegovog tela: „Želim da budem povezan sa Stvoriteljem jer imam neku nadu da ću dobiti nešto od Njega. Ali, šta prijatelj može da mi da?“ 

U vezi s mojom željom za primanjem, postoji razlika između Stvoritelja i prijatelja. Od Stvoritelja se nadam da ću primiti zadovoljstvo, ali kakvo zadovoljstvo mogu da primim od prijatelja? Najviše neka mala telesna uživanja. 

Međutim, ukoliko govorimo o davanju, o izlasku iz želje za primanjem, tada nema razlike u odnosu prema prijatelju i prema Stvoritelju – to je jedno isto.  

Jedino u odnosu na prijatelja ja mogu zaista da vidim da li sam izašao iz želje za primanjem i da li više ne mislim na sebe. U odnosu na Stvoritelja, mogu da imam iluzije. Tu mogu potpuno da zavaram sebe jer nemam stvarnu kontrolu. 

Ali, u odnosu na prijatelja, odmah se može videti da li sam u mogućnosti da nešto uradim ili ne.

Link - The Friends Surround Us

UZDIZANJE IDEJE DAVANJA

Uzdizanje ideje davanja 

Pitanje: Kada uzdižem duh prijatelja, zar time ne dodajem zadovoljstvo njegovoj želji za primanjem? I da li onda on treba na neki način da mi uzvrati taj trud? 

Odgovor: Suština je u tome da sve zavisi od toga u šta su vaše reči trenutno „odevene“, od vaše namere dok veličate prijatelja. Ja ne uzdižem njega lično. Ja uzdižem ideju davanja jednih prema drugima, koja postoji u našoj grupi. Radeći tako, ja čitavu grupu i sebe učim o tome koliko je poseban i duhovan čin davanja. 

S namerom da veličam prijatelja, time što mu zahvaljujem pred grupom, treba da pobudim određeni stav prema činu davanja, a ne prema njemu lično. To bi trebalo sve da nas uzdigne na nivo da cenimo važnost davanja. 

Ovo je problem koji možemo da primetimo u našem običnom svakodnevnom životu. Mogu nešto da vam dam, i vi ćete to prihvatiti s ljubavlju jer to čini da se osećate dobro. Ali, mogu da vam dam isti taj poklon na takav način ili sa takvim stavom da ćete želeti da ga se rešite po svaku cenu. Osećaćete se veoma loše. Drugim rečima, samim tim što vam nešto dajem, mogu u vama da izazovem svaku vrstu osećaja. 

Veličanje prijatelja treba da odenemo u takvu nameru da ne uzdižemo prijatelja, već Stvoritelja koji nam je dao snagu da delujemo. Jer da nismo primili tu snagu od Stvoritelja, ne bismo bili u mogućnosti da uradimo čak ni najmanje dobro zarad sebe. 

Proizlazi da se zarad dobrih odnosa među nama mi okrećemo ne jedni drugima, već Višoj sili koja nam daje sposobnost da tako radimo. 

PODRŠKA OD GORE

Podrška od Gore 

Pitanje: Ko čini duhovnu upravu?  

Odgovor: Okupio sam ljude u duhovnu upravu specifično iz razloga što imaju predispoziciju da pronađu zajednički jezik i niko od njih ne želi da se ističe. Jedino zbog toga! 

Oni razumeju da je zajednička odluka ispravna. I ne zbog toga što je sama po sebi ispravna, već zbog toga kada je zajednička, kolektivna, ona privlači blagoslov od Gore, od Stvoritelja. 

U stvari, to može da bude apsolutno pogrešno u odnosu na ono što bi neki naš pametni učenik mogao da smisli. Ali, on je sam i zbog toga neće dobiti duhovnu podršku od Gore. Međutim, oni koji su zajedno će dobiti duhovnu podršku. Na kraju će i pobediti. 

Rečeno je: „Što mladi grade, to vodi do rušenja, a što stariji ruše, to vodi do izgradnje“. I to je zaista tako. 

U poređenju sa svim pametnim ljudima našeg sveta, ja ne vredim ništa. Ali, ja kažem ono što mislim, na svom nivou, i to se ostvaruje. Zašto? Zbog toga što jedino postoji  podrška. Jedino ta podrška sve određuje i organizuje.

Po logici, može da se kaže: „Ovo ne bi trebalo da bude tako“. I dalje kod vas ništa neće uspeti, dok će kod mene uspeti. Otuda, kada duhovna uprava donosi kolektivne odluke, ostali mogu bezbedno da je prate zatvorenih očiju. Ni pod kojim uslovima usamljeni „pametnjakovići“ ne bi trebalo da budu deo toga! 

DUHOVNI VOĐA - ZAJEDNIČKA IDEJA

 

Duhovni vođa – zajednička ideja 

Komentar: Kao što je znano, neko treba da stoji na čelu organizacije – nije moguće da se radi bez vođe. Ljudima je potrebno da veruju u nekoga. Neko im daje primer, kao što ste vi primer svojim učenicima.  

Moj odgovor: Mislim da će moji učenici razumeti da će jedino zajedno, u snažnoj grupi koja već obuhvata desetine hiljada ljudi, moći nešto da postignu. Naposletku, duhovni vođa nije neka individua, već zajednička sila, zajednička ideja. Njen nosilac je grupa koja može sve da ujedini i povede ih napred.  

U ovom slučaju, ne govorimo o egoističnom svetu, već o svetu jedinstva, altruističkom svetu, gde je vođa Stvoritelj. Mislim da sam ja poslednji koji je, u nekom smislu, duhovni vođa u Kabali – učitelj i diseminator koji ima puno učenika. 

Moja težnja je da svoje učenike dovedem  u stanje u kojem će ih jedino njihovo jedinstvo voditi napred. Jedino jedinstvo! 

I, kada svi postanu kao jedan i izgrade takvu formu koja će ih voditi napred, kada u svom jedinstvu osete Stvoritelja, onda će ih On voditi napred, a ne neka konkretna ličnost sa bradom i naočarima. Jedino tako! Zbog toga pokušavam da stvorim neku vrstu podsticaja unutar duhovnog vođstva.  

To jeste, sve treba da bude podešeno tako da to bude grupa! I, ukoliko je to jedna osoba, onda se pojavljuje druga, potom treća, i sve će se raspasti, kao što se dešavalo u hasidskim i drugim pokretima, u prošlosti. Sve je to dovelo do pogrešnog puta, i na kraju je sve nestalo.

STVORITELJ POMAŽE KROZ PREPREKE

 

Stvoritelj pomaže kroz prepreke 

Pitanje: Kako mogu da potvrdim da sam na pravom putu ukoliko i dalje ne osećam duhovni svet? 

Odgovor: Da li napredujete ispravno može da se utvrdi na osnovu toga koliko vam Stvoritelj pomaže time što vas ometa. Osoba vidi da je stalno sputavaju razne prepreke koje je odvajaju od osećaja da je pod kontrolom Više sile – Nema ništa osim Njega.  

Ja sam dole, Stvoritelj je Gore, i između nas je stvarnost ovog sveta. Proizlazi da ja treba da otkrijem Stvoritelja kroz ovaj svet, i isto tako, kroz ovaj svet Stvoritelj utiče na mene.

Sav naš rad jeste u tome da ovaj svet transformišemo iz prepreke u povezanost sa Stvoriteljem. U suprotnom, nije moguće da otkrijemo Stvoritelja. U našem egoizmu, mi smo u potpunom negativu, a Stvoritelj je u potpunosti pozitiv. Kako možemo da postignemo međusobnu otkrivenost?

Zbog toga je Stvoritelj stvorio ovaj svet (Olam), od reči „skrivenost“ (Alama), da bismo mogli da radimo uprkos svim preprekama koje On postavlja. Neko nas napada, viče, ometa, naše telo je bolesno, ali mi sve te spoljašnje i unutrašnje prepreke pripisujemo jedino Stvoritelju, govoreći da sve dolazi od Njega. Tada se okrećemo jedino Njemu, da ukloni te prepreke. Naposletku, ja želim da budem povezan jedino s Njim i da ne pridajem nikakav značaj preprekama koje On namerno šalje. Tada razumem da sve prepreke postaju prilika za povezivanje sa Stvoriteljem.