Komentar: Poznati fizičar Mičio Kaku piše: „Danas svi ostavljamo za sobom veliki digitalni otisak. Praćenjem vaše kreditne kartice, može se reći koje zemlje posećujete, koju hranu preferirate, koju odeću nosite, gde studirate. Tu su vaše blog stranice, dnevnici, elektronska pošta, video snimci, fotografije. Sa svim ovim informacijama, može da se napravi holografska slika koja bi govorila i ponašala se tačno kao vi, sa istim navikama i sećanjima. A šta će se dogoditi kada budemo mogli da reprodukujemo vaš mozak, neuron po neuron?“
Drugim rečima, on kaže da osoba može naizgled da ode, ali ona i dalje ostaje, ostaju sve njene želje. On to naziva besmrtnošću.
Moj odgovor: Besmrtnost već postoji, jer naše misli i želje lebde u vazduhu. To je uistinu tako. Duhovno srce i um, njihov sadržaj (želje i misli), sve ostaje. Oni ne umiru s telom. Nisu u srcu, već u drugom nosiocu. Možete da stavite pumpu umesto srca, računar umesto mozga — ništa se neće promeniti.
Komentar: Mičio Kaku kaže da ljudsko biološko telo odlazi, ali sve informacije ostaju.
Moj odgovor: A kako ćete se povezati s tim? Preko njegovih kreditnih kartica?!
Komentar: Kao preko biblioteke podataka, „biblioteke duše“.
Moj odgovor: Kako? Gde se to nalazi? Naposletku, ono što ste uradili nije zapisano negde u bibliotekama, pozorištima, na radnim mestima itd. Zabeleženo je u duhovnoj formi - u prostoru, ali ne u materijalnom svetu. Čini se da mi postojimo u materijalnom prostoru, ali u stvarnosti ovaj prostor je duhovan. Moglo bi da se kaže da je to digitalno polje, poput matrice, koje ima svoje jedinice mere - desetice, stotine i hiljade.
Komentar: Znači, ne mogu da stvorim drugo biološko telo i da ga napunim svim informacijama od preminule osobe — šta je mislila, sanjala, šta je pisala na svom blogu.
Moj odgovor: Ne, neće biti podudarnosti sa unutrašnjim sadržajem. To fizičko telo je potpuno odgovaralo svom unutrašnjem sadržaju. Ne možete da stvorite isto. Nemate način da ga stvorite jer, u principu, ono je već ispunilo svoju svrhu i dalje nema potrebe za njim.
Komentar: Znači, ne možete dva puta da uđete u istu reku.
Moj odgovor: Ne, nema potrebe!
Pitanje: Šta je onda besmrtnost?
Odgovor: Besmrtnost je postojanje sveukupnih želja i misli koje su međusobno pravilno usklađene i povezane sa svima ostalim jer ih tela više ne razdvajaju, i one zajedno formiraju jedinstveno čulno-informaciono polje.
To nije telo, već ono što postoji pre nego što se telo rodi i nakon što umre: čulno-informaciono polje, naše želje i naše misli.
Ukoliko tokom svog života uđem u to čulno-informaciono polje i počnem da se povezujem s njim, da budem u međusobnom dejstvu s njim, da svesno živim u njemu – a moje telo se u to ne meša, već mi čak pomaže svojim otporom usmeravajući me – onda na taj način ulazim u besmrtnost.
Tamo susrećem informaciona i čulna svojstva svih onih koji postoje, svih koji su ikada postojali, pa čak i onoga što ne prolazi kroz naš svet, budući da postoje daleko veća informaciona i čulna polja.
Pitanje: Možemo li ovu sliku malo da približimo čoveku? Da li bih mogao tamo da sretnem bivše vođe ili nekog drugog?
Odgovor: Ne, nije tako materijalno kao što nam se čini. Ne možemo tamo da sretnemo svoje majke, bake i dede. Tako deca razmišljaju. Ali stvarnost nije takva.
Sve se to nalazi na sledećem, višem stepenu. Sve mala čulno-informaciona polja koja se nazivaju čovekovim zapisom (na hebrejskom „Rešimot“) sadržana su u jedanom zajedničkom sistemu i u njemu postoje neprekidno. I naše telo, dok u njemu živimo, samo nas ometa u opažanju tog sistema. Na nama je da se pobrinemo da nas tokom života naše telo ne ometa u povezanosti sa tim sistemom, već da se ujedinimo zajedno u jedinstveni čulno-informacioni sistem, koji se naziva „duša“.
A naše telo (moramo da razumemo da je ono samo posebna vrsta ometanja) postoji jedino da bi 620 puta ojačalo svoju povezanost sa svim tim razbijenim bićima, sa tim čulno-informacionim zapisima.
Nama se čini da naše telo postoji, ali zapravo nije tako. Ono je samo sila otpora našem povezivanju sa ostalim informacionim česticama. Rešimo (čulno-informacioni zapis) čezne za povezivanjem sa drugim česticama i teži ka tome. Telo me vuče ka smrti, a moj Rešimo me vuče ka besmrtnosti! Poslušajmo ga!
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.