BESKRAJNO ZADOVOLJSTVO - POSTOJI POTVRDA!

 

Beskrajno zadovoljstvo? – Postoji potvrda! 

Pitanje: Kako pojedinac može da zamisli Parcuf? Kako se on manifestuje u osobi? 

Odgovor: Parcuf je odmereno primanje Svetlosti zarad davanja. 

Ukoliko imam određenu želju i ispunjavam je zarad sebe, to je egoistična želja. Recimo da sada imam želju koja može da se ispuni zadovoljstvom – Svetlošću. Kada Svetlost uđe u želju, ona je odmah neutrališe. To je poput poništenja. Zadovoljstvo koje me ispunjava poništava čak i najjaču želju.

Želja ne može da opstane ukoliko dobije ono što želi. Otuda, nakon primanja zadovoljstva, želja nestaje. Želja nestaje i zadovoljstvo se više ne oseća. To jeste, primanje zadovoljstva uništava zadovoljstvo samo po sebi i na kraju ja ostajem prazan. Upravo se to dešava danas u svetu. 

Osećaj praznine nas tera napred u nepoznato. Iznenada mi osećamo da nam zadovoljstvo više ne daje osećaj uživanja. Kao rezultat toga, postajemo ispražnjeni. 

Pa šta je suština potvrde beskrajnog zadovoljstva?

Ukoliko postoje dva bića i ja primam od jednog i prenosim drugom, onda bilo koja Svetlost može da teče kroz mene. Ne primam je za sebe i prosleđujem je drugima da bih im udovoljio, i tako redom u krug. 

Zamislite ogroman prostor koji sadrži mnogo delova odvojenih jedan od drugog. Šta znači „udaljenost“? Svaki deo oseća svoj egoizam. I iznad tog egoizma oni počinju da grade povezanost među sobom gde svako prima zarad drugog.

Kao rezultat toga, stalno, beskrajno zadovoljstvo kruži između njih i nikada ne poništava nijednog od njih. Ono je savršeno i ispunjava svakoga u potpunosti zbog toga što niko od njih ne prima zarad sebe. Svaka osoba prima da bi prosledila drugoj. I, zadovoljstvo koje teče između njih i prenosi se od jedne osobe do druge, na kraju kruži među svima.

Otuda, osoba koja je primala zarad sebe – čak i ako bi mogla da zadrži, recimo, samo jedan kilogram zadovoljstva – „zagušila bi se“ i ne bi mogla više da primi jer bi već bila puna. Otuda, kada osoba prima zarad davanja drugima, kroz nju može da protiče beskonačna količina zadovoljstva, ne samo u kvanitetu, već i u kvalitetu. To jeste, sve što uopšte može da se zamisli, sve što se oseća kao zadovoljstvo u svim drugim željama, osoba počinje da oseća u sebi. Naposletku, svako od nas kao poseban mali egoista raste i doživljava ovu Svetlost kao Svetlost beskonačnosti.

Upravo takve mogućnosti su nam dostupne zahvaljujući našoj sposobnosti da se ujedinimo i počnemo da uključujemo sebe u jedinstven sistem. To je ono čemu danas počinjemo postepeno da se približavamo u našem razvoju.

Link - Endless Pleasure? – There Is a Patent!