USKLIKNIMO ZAJEDNO, BUDIMO ZADIVLJENI

Uskliknimo zajedno, budimo zadivljeni

Potrebno je da podsećamo jedni druge i budemo nadahnuti veličinom našeg duhovnog cilja, okruženjem koje mu teži i jedinstvenom prilikom slobode izbora koja nam je data. Koliko ljudi na svetu uistinu ima mogućnost da deluje slobodno? Ukoliko svi ljudi deluju u skladu s onim što njihova priroda diktira, onda ne postoji niko ko uistinu „deluje“.

Ukoliko uprava nada mnom dolazi od Gore, onda nema „mene“. Rečeno je: „Došao sam, i čoveka nije bilo“. 

Ima mnogo ljudi, a ipak kao da ne postoje, jer nijedan od njih nije slobodan u svom delovanju. Ukoliko ne postoji čovek koji poseduje slobodnu volju, onda nema svetova, i uopšte ne postoji ništa osim sveta beskonačnosti (Olam Ein Sof). 

U odnosu na Stvoritelja, ništa drugo ne postoji. Postoji jedino pojedinac koji izvršava slobodnu akciju. 

Zamislite ovakvu sliku stvarnosti: potpuna praznina! I, unutar nje vidljivo je samo nekoliko želja koje su se uzdigle i u stanju su da izvršavaju slobodne akcije. 

I, vi imate mogućnost da budete isto tako slobodni i da postanete Čovek (Adam)! Otuda, spoznajmo veličinu ove jedinstvene mogućnosti.

Link - Let Us Exclaim, Let Us Marvel

PRIJATELJI NAS OKRUŽUJU

Prijatelji nas okružuju 

Imamo pravilo da sve dolazi iz jednog izvora „osladiti stvorenja“. Da bismo to postigli, moramo da koristimo ono što nam je pred očima, ono što nas okružuje. 

I, ono što nas okružuje su prijatelji. Sve što radimo treba da bude usmereno na postizanje svrhe stvaranja, stepena „osladiti stvorenja“. Zbog toga treba da se približimo prijateljima kroz 125 stepeni. Ukoliko to uradite, uzdići ćete se ka Stvoritelju kroz tih istih 125 stepeni. 

Rečeno je da zapovesti između čoveka i njegovog prijatelja prethode zapovestima između čoveka i Stvoritelja. Stvoritelj je skriven, dok je prijatelj blizu. Ukoliko izvršavate akcije prema prijateljima, to vas približava Stvoritelju u istoj meri u kojoj ulažete napore u odnosu na prijatelje. 

Čovek ne oseća prema kome izvršava akciju ukoliko je ona izvan njegovog tela: „Želim da budem povezan sa Stvoriteljem jer imam neku nadu da ću dobiti nešto od Njega. Ali, šta prijatelj može da mi da?“ 

U vezi s mojom željom za primanjem, postoji razlika između Stvoritelja i prijatelja. Od Stvoritelja se nadam da ću primiti zadovoljstvo, ali kakvo zadovoljstvo mogu da primim od prijatelja? Najviše neka mala telesna uživanja. 

Međutim, ukoliko govorimo o davanju, o izlasku iz želje za primanjem, tada nema razlike u odnosu prema prijatelju i prema Stvoritelju – to je jedno isto.  

Jedino u odnosu na prijatelja ja mogu zaista da vidim da li sam izašao iz želje za primanjem i da li više ne mislim na sebe. U odnosu na Stvoritelja, mogu da imam iluzije. Tu mogu potpuno da zavaram sebe jer nemam stvarnu kontrolu. 

Ali, u odnosu na prijatelja, odmah se može videti da li sam u mogućnosti da nešto uradim ili ne.

Link - The Friends Surround Us

UZDIZANJE IDEJE DAVANJA

Uzdizanje ideje davanja 

Pitanje: Kada uzdižem duh prijatelja, zar time ne dodajem zadovoljstvo njegovoj želji za primanjem? I da li onda on treba na neki način da mi uzvrati taj trud? 

Odgovor: Suština je u tome da sve zavisi od toga u šta su vaše reči trenutno „odevene“, od vaše namere dok veličate prijatelja. Ja ne uzdižem njega lično. Ja uzdižem ideju davanja jednih prema drugima, koja postoji u našoj grupi. Radeći tako, ja čitavu grupu i sebe učim o tome koliko je poseban i duhovan čin davanja. 

S namerom da veličam prijatelja, time što mu zahvaljujem pred grupom, treba da pobudim određeni stav prema činu davanja, a ne prema njemu lično. To bi trebalo sve da nas uzdigne na nivo da cenimo važnost davanja. 

Ovo je problem koji možemo da primetimo u našem običnom svakodnevnom životu. Mogu nešto da vam dam, i vi ćete to prihvatiti s ljubavlju jer to čini da se osećate dobro. Ali, mogu da vam dam isti taj poklon na takav način ili sa takvim stavom da ćete želeti da ga se rešite po svaku cenu. Osećaćete se veoma loše. Drugim rečima, samim tim što vam nešto dajem, mogu u vama da izazovem svaku vrstu osećaja. 

Veličanje prijatelja treba da odenemo u takvu nameru da ne uzdižemo prijatelja, već Stvoritelja koji nam je dao snagu da delujemo. Jer da nismo primili tu snagu od Stvoritelja, ne bismo bili u mogućnosti da uradimo čak ni najmanje dobro zarad sebe. 

Proizlazi da se zarad dobrih odnosa među nama mi okrećemo ne jedni drugima, već Višoj sili koja nam daje sposobnost da tako radimo. 

PODRŠKA OD GORE

Podrška od Gore 

Pitanje: Ko čini duhovnu upravu?  

Odgovor: Okupio sam ljude u duhovnu upravu specifično iz razloga što imaju predispoziciju da pronađu zajednički jezik i niko od njih ne želi da se ističe. Jedino zbog toga! 

Oni razumeju da je zajednička odluka ispravna. I ne zbog toga što je sama po sebi ispravna, već zbog toga kada je zajednička, kolektivna, ona privlači blagoslov od Gore, od Stvoritelja. 

U stvari, to može da bude apsolutno pogrešno u odnosu na ono što bi neki naš pametni učenik mogao da smisli. Ali, on je sam i zbog toga neće dobiti duhovnu podršku od Gore. Međutim, oni koji su zajedno će dobiti duhovnu podršku. Na kraju će i pobediti. 

Rečeno je: „Što mladi grade, to vodi do rušenja, a što stariji ruše, to vodi do izgradnje“. I to je zaista tako. 

U poređenju sa svim pametnim ljudima našeg sveta, ja ne vredim ništa. Ali, ja kažem ono što mislim, na svom nivou, i to se ostvaruje. Zašto? Zbog toga što jedino postoji  podrška. Jedino ta podrška sve određuje i organizuje.

Po logici, može da se kaže: „Ovo ne bi trebalo da bude tako“. I dalje kod vas ništa neće uspeti, dok će kod mene uspeti. Otuda, kada duhovna uprava donosi kolektivne odluke, ostali mogu bezbedno da je prate zatvorenih očiju. Ni pod kojim uslovima usamljeni „pametnjakovići“ ne bi trebalo da budu deo toga!