PESMA NAD PESMAMA CARA SOLOMONA

 
Pesma nad pesmama cara Solomona – koje je njeno značenje  

Pesma nad pesmama je najveća pesma o ljubavi svih vremena. Osim što je duboko dirljiva, ispunjena je i skrivenim značenjima. U doba kada čak i filmovi retko prikazuju pravu ljubav, hajde da otkrijemo jedan sloj tajne skrivene u Pesmi nad pesmama.  

Pesme su obično napisane za nekoga. Onda, za koga je napisana Pesma nad pesmama? 

Prema mudrosti kabale, Pesma nad pesmama je napisana za osobu koja već oseća da sam život jeste ljubav. Da čitava priroda jeste ljubav. Da je opšta sila koja upravlja svetom okarakterisana ljubavlju. Takođe, gde god ne vidimo ljubav, to je zapravo poziv da dopunimo ono što nedostaje, kroz našu sopstvenu ljubav. 

Šta je ljubav? Kada volimo nekoga zato što radi nešto dobro za nas - to nije prava ljubav prema toj osobi, već ljubav prema zadovoljstvu koje nam oni pružaju. Prirodno, približavamo se svemu što nam koristi i udaljavamo se od svega što nam šteti. Postupamo u skladu sa našim instinktima, nagonima i željama. Zbog toga, naša ljubav prema svemu što je izvan nas je u suštini ljubav prema sebi. 

Prava ljubav znači to da se uzdignemo iznad sopstvenih želja, osetimo druge, učestvujemo u njihovom iskustvu, osetimo šta žele i težimo da ispunimo ono što im nedostaje. 

Naposletku, tako treba da se odnosimo prema svima i svemu, to jeste prema nepokretnom, vegetativnom i životinjskom nivou prirode, kao i prema svim ljudskim bićima. Radeći tako, usklađujemo se sa svetom koji je u potpunosti ispunjen ljubavlju. Moramo da vidimo sebe da volimo svakoga, to jeste da delimo želje svih, patnje svih i osećamo šta je svakoj osobi potrebno. 

Kada se na takav način odnosimo prema svetu, počinjemo da otkrivamo da zaista postoji Viša sila ljubavi koja u svemu deluje. Pesma nad pesmama počinje iz ove uzvišene perspektive.

Kroz svoje istraživanje i razumevanje stvarnosti u celini, kralj Solomon, najmudriji od svih ljudi, sastavio je Pesmu nad pesmama. To nije romantična priča između dvoje ljubavnika, već razvoj ljubavnog odnosa između osobe i čitave stvarnosti.

„Pesma nad pesmama Solomonova.

Da me hoće poljubiti poljupcem usta svojih”. 

Ovo su njene uvodne reči.

U stanju koje je ovde opisano, sa čitavom stvarnošću smo povezani u ljubavi na veoma uzvišenom nivo i čeznemo „da poljubimo”, to jeste da damo, dajemo i sve ispunimo dobrotom. Odatle počinjemo da ispitujemo kako da produbimo i proširimo ove veze ljubavi. 

Ljubav opisana u Pesmi nad pesmama je poput stavljanja novih naočara. Umesto da gledam na stvarnost kroz prizmu „Kako mogu sve da iskoristim za sebe?”, sada gledam na stvarnost kroz pitanje: „Kako sve mogu da ispunim? Kako svakog mogu da dovedem u stanje da kroz mene oseća zadovoljstvo, i da dodam dobrotu u njihove živote?” 

To je ono što znači – voleti. U takvom stanju pred nama se otvaraju beskrajne mogućnosti da činimo dobro, svakog trenutka svog života. 

Leva i desna ruka 

Dva puta u Pesmi nad pesmama je rečeno:

„Leva je ruka njegova meni pod glavom, a desnom me grli”. 

Leva i desna ruka simbolizuju dve sile u nama: negativnu i pozitivnu silu. 

Naravno, kroz negativnu silu osećamo šta nam nedostaje, šta drugima nedostaje i kako to znanje možemo da iskoristimo za sopstvenu korist. Ali ukoliko je naša želja da istinski volimo, onda tu istu levu silu, koja nam omogućava da osećamo druge, moramo da upotrebljavamo na suprotan način - sa namerom da ih zagrlimo. 

Za zagrljaj su potrebne dve ruke. Levom silom prepoznajemo šta drugoj osobi nedostaje. Desnom silom je grlimo, to jeste koristimo našu svest o njenim potrebama, ne da bi je iskoristili za sopstvenu korist, već da bi otkrili kako možemo da doprinesemo njenom dobru. Bez leve sile, koja je ego, a naziva se i „zla inklinacija”, mi uopšte ne bismo osećali druge. 

U ovom smislu životinje nemaju ni zlu inklinaciju niti svest o drugima. Kada im je potrebna hrana, na primer, javlja se instinktivni nagon i oni ga zadovoljavaju. Ljudska bića, međutim, poseduju ego strukturiran na jedinstven način. On nas stalno podstiče da se uzdignemo iznad drugih, da budemo pametniji, uspešniji, jači i privlačniji. Nije bitno kako, samo da smo „iznad”. 

Ego nas primorava da crpimo zadovoljstvo iz toga što smo iznad drugih. Na primer, ako investiram na berzi, a drugi zarađuju 10.000 dolara, dok ja zarađujem 20.000 dolara, osećam se zadovoljno. Ali ako bi mi rekli da umesto da zarađujem 20.000 dolara, mogu da zaradim 40.000 dolara, pod uslovom da drugi zarađuju 100.000 dolara, verovatno bih se zbog toga osećao loše.

 Bez ega, ljubav ne može da se postigne.

Zbog toga je kralj Solomon rekao: „Ljubav pokriva sve grehe” (Mudre izreke, 10:12)*.

*Mržnja zameće svađu, a ljubav sve grehe pokriva.  

Savršenstvo našeg odnosa sa drugima, to jeste ravnoteža između leve i desne sile zajedno, jeste ono što se naziva „ljubav”. Iskazivanje ljubavi je u tome da prema sebi postupamo tako kao da smo sredstvo za ispunjenje drugih. Kada to postane naš izvor zadovoljstva, tada ćemo živeti u osećaju same ljubavi. 

Lepota realnosti 

Pesma nad pesmama kaže: „Lepa si, voljena moja, oči su ti kao u golubice”. 

I: „Potpuno si lepa, voljena moja, na tebi nema nijedne mane”.

Svi ovi detaljni opisi lepote svedoče o velikoj ljubavi.  

U svakodnevnom životu, majka koja voli svoju bebu vidi ovo dete kao najlepše na svetu. Koga god da volimo, nama je lep. Naša briga za njih, naša želja da zadovoljimo njihove potrebe, naše ulaganje u njihovu dobrobit, sve ih čini lepim u našim očima. 

Na dubljem nivou, kada Pesma nad pesmama opisuje voljenog kao lepog, ona nas uči da je samo stvaranje savršeno i bez mane. Jedino što zahteva ispravku je naš stav prema svetu. Žena, voljena, simbolizuje celokupno stvaranje, dok muškarac simbolizuje Stvoritelja. Kada razvijemo stav „Ljubi bližnjeg svog kao sebe samog”, i mi ćemo otkriti da je stvarnost lepa i da je svaki detalj u njoj savršen. 

Ljubav koja ne zavisi ni od čega 

Pesma nad pesmama napisana je sa nivoa bezuslovne ljubavi. 

U običnim pesmama, kada neko kaže: „Volim te”, skriveno značenje je najčešće: „Želim da te iskoristim za sopstvenu dobit”. Mogu da ponudim pažnju, naklonost, pa čak i poklone da bih te približio sebi i povećao svoje uživanje. 

U Pesmi nad pesmama je suprotno. Ja težim tvom dobru. Moja ljubav i davanje ne zavise od toga da išta primim zauzvrat. U takvom stanju, kao da ja sam više ne postojim. Živim unutar onoga koga volim. 

„Golubice moja, savršena moja, ti si jedinstvena”. 

Šta je to „savršena”? Čitavo stvaranje je jedinstveni kompletan sistem, izgrađen na rastućoj integraciji pozitivnih i negativnih sila. Lepota je savršenstvo, a savršenstvo osećamo kada vidimo kako se dobro i zlo dopunjuju, kako nijedno ne može da postoji bez drugog. Kada ono što izgleda kao zlo postane temelj na kojem se otkriva dobro, javlja se osećaj celine i radosti. 

Bolestan od ljubavi 

Nakon što u sebi izgradimo stav ljubavi prema svemu i svima oko nas, otkrivamo Višu silu u prirodi, silu koja je čista ljubav. Osećamo kao da od nje primamo talase topline, lepe i dobronamerne talase koji nas okružuju, grle i neprestano održavaju. 

„Ja sam bolestan od ljubavi” 

Ljubav nas potpuno obuzima, tako da više ne osećamo sebe. Osećamo jedino ljubav koja nas ispunjava. Izlazimo iz sebe, uzdižemo se iznad sopstvene prirode, kao da više ne postojimo, i ostaje jedino taj osećaj univerzalne ljubavi. 

To je naša tačka ujedinjenja sa Stvoriteljem, tačka spajanja, vrhovno duhovno ujedinjenje između nas i univerzalne sile ljubavi koja ispunjava čitavo stvaranje. Tako postižemo vrhunac svog razvoja i ostvarujemo puni potencijal koji leži u nama. 

Link - 𝗪𝗵𝗮𝘁 𝗜𝘀 𝘁𝗵𝗲 𝗠𝗲𝗮𝗻𝗶𝗻𝗴 𝗼𝗳 𝗞𝗶𝗻𝗴 𝗦𝗼𝗹𝗼𝗺𝗼𝗻’𝘀 𝗦𝗼𝗻𝗴 𝗼𝗳 𝗦𝗼𝗻𝗴𝘀?