Objavljeno 17. septembra 2010
Duhovni rad neprestano počinje iznova. Potrebno je da ovo razumemo, da prihvatimo i budemo zahvalni na novom početku. Čovek uvek počne kao da ranije nije imao ništa. Sve je izbrisano.
„Nukva se uvek vraća u svoje devičansko stanje.“ To znači da na svom putu do Njega ne zadržavam nikakvo životno iskustvo; sav kontakt sa „Mladoženjom“ ili Stvoriteljem nestaje. Pojedinac ne treba da ponese ništa sa sobom iz prošlosti. Upravo je suprotno: treba da moli da dobije mogućnost da sve zaboravi. Bolje je ako ništa ne znam.
Bivajući u egoističnoj želji, mi nismo u stanju da zamislimo kako neko može da odbaci svoje iskustvo. Međutim, nama nije potrebno nikakvo znanje. Um nam je potreban jedino u svrhu da svaki put počnemo od nule poput praznog lista papira. Ukoliko smo u stanju da to uradimo, onda se stvarno približavamo veri i davanju.
Za davanje mi nije potreban nikakav um. Sve što mi je potrebno jeste čist stav koji ništa ne vezuje za prošlo stanje koje je sigurno bilo korumpirano, jer nisam postigao Beskonačnost i kraj ispravke. Zato se Nukva i Zeir Anpin svaki put vraćaju u svoje malo stanje, tačku i šest Sefirot.
Pojedinac treba to da nauči kao neophodan uslov za napredovanje i pokuša da prihvati sa razumevanjem, ljubavlju i radošću kada svaki put počinje od nule.
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.