четвртак, 29. јул 2021.

SVE DOK SVI PRIJATELJI NE BUDU U MOM SRCU


Sve dok svi prijatelji ne budu u mom srcu

Objavljeno 19. marta 2019. u 09:01

Tranzicija je kratak i težak period jer zahteva da napustimo prethodno mesto, posebne uslove u kojima se nalazimo, naša posedovanja i pokrenemo se do novih kvaliteta. To jeste, dužni smo da napustimo prethodne, poznate i nama razumljive uslove pod kojima smo već uspostavili kontakt jedni sa drugima i stvorili zajedničku Kli u određenoj formi. Odjednom, mi se nalazimo u nekom međustanju, koje je nerazumljivo, nepoznato, nestabilno i zbunjujuće, i sadrži nekoliko novih, promenljivih uslova, i to je tako sve dok ne dostignemo novo stanje.

Ovo novo stanje je takođe nepoznato, nerazumljivo i potrebno je vreme da se ono stabilizuje. Postoje ljudi koji se lako prilagođavaju na takve promene, dok drugi imaju velike poteškoće. Ali, u svakom slučaju, period tranzicije nikome nije lak. Naš osnovni nivo je “životinjski nivo”. Životinja ne voli promene. Ona postoji u skladu sa svojom prirodom. Međutim, sada se u nama pomalja ljudski nivo i to dovodi do toga da neprestano iskušavamo nova osećanja, zbunjenost i nerešive kontradikcije. 

Pre svega, treba da razumemo da i period tranzicije pripada ljudskom nivou i da bez ovakvih promena nije moguće postati čovek. Iako to nije lako, kabalisti moraju da prođu kroz ovo. Tokom tranzicije, osoba gubi samokontrolu i ne razume tačno šta i kako da kontroliše, jer se unutrašnji parametri menjaju i u skladu s tim menja se i percepcija. 

A, uz to, osoba ne razume gde se dešava promena, i šta je ispravno, a šta je pogrešno. Postoje uslovi koje je veoma teško nadići. Jedini savet u ovoj situaciji je da se više usredsredimo na akciju nego na misli: da se jače povežemo sa grupom i prijateljima. Tada ćemo se naći u novom stanju. Nema sumnje da sledeće, novo stanje od nas zahteva da imamo veću povezanost sa grupom. 

U korporalnom svetu periodi tranzicije traju milijardama godina, dok na duhovnom nivou takva tranzicija traje nekoliko godina, kada se adaptiramo na mnoge ogromne promene. Mi se krećemo iz jednog u drugi svet, I to čak ne jednom, već nekoliko puta. Nadajmo se da ćemo ovu tranziciju izvršiti uz razumevanje i da ćemo podržavati jedni druge jer je ova tranzicija zapravo prelazak na duhovni nivo.

Osoba treba čitav svet da percipira kao  sopstvenu duhovnu Kli. Postoje prijatelji u ovom svetu koji razmišljaju isto kao i ja i teže istom cilju. Ovo su moja podrška i moja posedovanja, koja su uz mene. Ali, postoje i oni koji još nisu ispravljeni, i ja moram da pokušam da ih približim sebi, ispravim ih i uključim unutar sebe. I, najfleksibilniji deo koji može da se izmešta sam ja sam, i otuda mogu da se spustim do drugih, da ih apsorbujem, zagrlim, uzdignem i njima dam ispravnu formu za našu povezanost.

Mi čitav svet treba da razmatramo za svoju dušu uz koju postepeno prianjamo, kroz krug za krugom: prvi krug je moje „ja“, a za tim su i ostali krugovi: prijatelji, svetska zajednica Bnei Baruh, i na kraju čitav svet. 

Period tranzicije je vreme kada osoba uči o sopstvenoj duši, o Kli. Čitav svet je moja duša i ja moram da počnem da postepeno prianjam uz nju, da brinem o njoj i da se uključujem u nju. Ovo nije baš ono što ja razmatram za spoljašnji svet: mnogo različitih nacija, neživa priroda, biljke, životinje, kao i druge galaksije. Ovakva slika spoljašnjeg sveta pojavljuje se jedino u mojoj mašti. Zapravo, sva stvarnost je unutar mene –  ja uključujem čitav svet.

Svaka osoba mora da kaže: „Čitav svet je stvoren za mene“, i zato moram stalno da brinem o ispravci sveta i ispunjavanju njegovih potreba. Zapravo, nedostatke ne vidim u drugima, već u sebi, i molim za ispravku sve dok se čitava ova stvarnost ne uključi u mene, i tada ću je videti kao deset Sefirot svoje duhovne Kli. 

Time što ja menjam svoja svojstva, vidim da se svet menja. Svet je projekcija mojih svojstava. Jedino, meni izgleda tako da čitav svet postoji izvan mene, ali zapravo, sve je jedino unutar mene, I, to je kao da u meni postoji nekakav projektor koji projektuje ka spolja moja sopstvena svojstva u formi slike sveta. Otuda, time što menjam svoja svojstva mogu da promenim i svet tako što projektujem film koji gledam ispred sebe.

Grupa mi je data tako da mogu u njoj da formiram svoj unutrašnji svet, kao da je to moja spoljašnja stvarnost, i počinjem da upravljam sa oba sveta. I time, sada, dok gledam spoljašnju stvarnost, ja menjam sebe iznutra, a kada gledam svoju unutrašnju stvarnost, znam šta je to što treba da promenim spolja.

Spoljašnji svet mi je dat tako da svoja unutrašnja svojstva mogu da vidim u većoj rezoluciji, sa više detalja. Moramo da budemo zahvalni na prilici da vidimo svet izvan nas, jer nam to daje veoma tačno, široko, duboko i obilno znanje. Da smo ta svojstva gledali jedino unutar sebe, ne bismo videli ništa.

Mi menjamo svojstva unutar sebe, a zapravo i ne razumemo kako to utiče na sve drugo. Jedino kroz promene u spoljašnjem svetu osoba može da sudi o suštini sopstvenih unutrašnjih promena. Ispravkom odnosa sa prijateljima ja ispravljam svoje unutrašnje kvalitete. To se događa sve dok mi svi prijatelji ne uđu u srce i ne postanu deset Sefirot, koji mi se svaki put iznova daju da sebe dovedem u sklad sa percepcijom više duhovne stvarnosti 

Link - Until All The Friends Are In MyHeart


Нема коментара:

Постави коментар