Objavljeno 27. novembra 2022. godine
Ministri prezentоvali tokom
plenarnog zasedanja Кlimatskog
samita COP27 u Šarm el-Šeiku, Egipat, 20.11.2022. REUTERS/Mohamed Abd El Ghany
Dve nedelje rasprava o
klimi na COP27 u Šarm el-Šeiku, u Egiptu, završile su se
razočarenjem. Kao što je CNN napisao: „Svet nije uspeo da postigne dogovor da smanji
upotrebu fosilnih goriva do njihovog potpunog ukidanja… pokušaj da se
raspravlja o najvećem izvoru emitovanja toplotnih gasova na planeti koji
uzrokuju klimatsku krizu završio se fijaskom, jer je jedan broj nacija,
uključujući Kinu i Saudijsku Arabiju, blokirao ključne predloge da se postepeno
izbace sva fosilna goriva, a ne samo ugalj”. A činjenica da su
članovi postigli dogovor oko „uspostavljanja fonda za ‘sanaciju
gubitaka i šteta’ koji je namenjen za pomoć najugroženijim zemljama da bi mogle
da se nose sa klimatskim katastrofama”, neće promeniti klimatske promene niti
rešiti glavne probleme.
Ukoliko želimo da
izmenimo klimu, moramo da je izmenimo na svim nivoima, a prvo i osnovno jeste da
izmenimo društvenu klima koju smo stvorili. Sve dok ona bude negativna,
agresivna i uzavrela, i globalna klima će to reflektovati.
Mi možemo da pomognemo u
vezi sa lokalnim klimatskim krizama, ali globalnu klimu ne možemo da promenimo
uz naš sadašnji pristup. Ukoliko hoćemo da promenimo klimu, moramo da
je promenimo na svim nivoima, a prvo i osnovno je da promenimo društvenu klima
koju smo stvorili. Sve dok ona bude negativna, agresivna i uzavrela, i globalna
klima će to reflektovati.
Razlog za to što održavamo
klimatske konferencije je taj što je klima globalno pitanje. Sve što mi činimo,
u bilo kojoj zemlji, utiče na globalnu klimu. Zato, bez međusobnog uvažavanja
na globalnom nivou, čovečanstvo neće biti u mogućnosti da razreši klimatsku
krizu.
Da bismo radili u
međusobnom uvažavanju na globalnom nivou, mi moramo da razvijemo empatiju prema
čitavom čovečanstvu i uzdignemo se iznad uskih interesa svake zemlje. Nažalost,
mi nismo ni blizu takvom pristupu. Upravo suprotno, svaka zemlja pokušava da
ostatku sveta nametne odluke koje služe njenim interesima i rezultat je
klimatski svetski rat u kojem svi gube.
Kao i u svakom ratu,
bogate i moćne zemlje su te koje daju ton. One nastavljaju da koriste goriva
koja zagađuju, i u tome ih neće sprečiti ništa osim prirodnih katastrofa, koje će
postati toliko ekstremne da će naterati čitavo čovečanstvo da se promeni.
Kao i u svakom ratu,
bogate i moćne zemlje su te koje daju ton. One nastavljaju da koriste goriva
koja zagađuju, i u tome ih neće sprečiti ništa osim prirodnih katastrofa, koje
će postati toliko ekstremne da će naterati čitavo čovečanstvo da se promeni. U međuvremenu, da bi
„popravili“ štetu, oni uspostavljaju fondove za „gubitke i štete nastale kao
posledica klimatskih promena“, a to su samo prazna obećanja, ili možda prilika
da kupe globalnu saglasnost. Takvi fondovi ne rešavaju ništa, i to svi razumeju.
Pored ekstremnog
vremena i klimatskih katastrofa, klimatska kriza ima još jedan nepovoljan
efekat: lednici koji su bili zamrznuti hiljadama godina, a čak i duže, sada se tope.
A u tom ledu su pohranjeni bezbrojni virusi koji se ponovo pojavljuju i na koje
naša tela nisu imuna. Naučnici već upozoravaju da sledeća pandemija ne može da
dođe ni od divljih životinja ni ljudskom greškom, već odmrzavanjem lednika.
Dokument koji je objavljen pre dve godine, prikladno nazvan „permafrost pandemija”, upravo upozorava na „rizik od mogućnosti povratka smrtonosnih
bolesti iz daleke prošlosti”.
Uistinu, ukoliko
pogledate na sve krize koje muče svet danas, može se videti da nijedna od njih
nije lokalna. Kovid je globalno pitanje, klimatske promene utiču na čitavu
planetu, podizanje cena energenata i ometanje lanca snabdevanja utiču na čitavo
čovečanstvo, i čak i na lokalne krize, poput rata u Ukrajini, i sve to ima ozbiljne
posledice na čitav svet. Međusobna zavisnost, koja već utiče na čitavo
čovečanstvo, samo će se još više intenzivirati, sve dok ne dođemo do toga da ne
možemo da načinimo ni najmanji pokret – da udahnemo, a da to ne utiče na čitav
svet.
Sa pozitivne tačke
gledišta, nijedan od naših problema nije nerešiv. U svakoj krizi, ukoliko
radimo zajedno a ne jedni protiv drugih, sve ovo može da nestane kao da nije ni
postojalo.
Sve što nam treba da bismo
ispravili svaku našu nevolju jeste to da izmenimo naš pristup i čovečanstvo postavimo
na prvo mesto. Budući da je realnost globalna, takav treba da bude i redosled
naših prioriteta. Davanje prioriteta čovečanstvu ne samo da će pomoći čitavom
svetu već i svakom pojedincu, upravo zbog toga što smo neopozivo međusobno
zavisni. Ukoliko nastavimo da namećemo uske vizije na realnost koja se širi,
nastavićemo da se sudaramo jedni sa drugima i sa čitavom prirodom. Ali, ukoliko
promenimo naš pristup, promenićemo klimu i čitav svet.
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.