KLIMA JE STVAR PRISTUPA

„Klima je stvar pristupa” (Medium)

Objavljeno 27. novembra 2022. godine

Ministri prezentоvali tokom plenarnog zasedanja Кlimatskog samita COP27 u Šarm el-Šeiku, Egipat, 20.11.2022.     REUTERS/Mohamed Abd El Ghany

Dve nedelje rasprava o klimi na COP27 u Šarm el-Šeiku, u Egiptu, završile su se razočarenjem. Kao što je CNN napisao: „Svet nije uspeo da postigne dogovor da smanji upotrebu fosilnih goriva do njihovog potpunog ukidanja… pokušaj da se raspravlja o najvećem izvoru emitovanja toplotnih gasova na planeti koji uzrokuju klimatsku krizu završio se fijaskom, jer je jedan broj nacija, uključujući Kinu i Saudijsku Arabiju, blokirao ključne predloge da se postepeno izbace sva fosilna goriva, a ne samo ugalj”. A činjenica da su članovi postigli dogovor oko „uspostavljanja fonda za ‘sanaciju gubitaka i šteta’ koji je namenjen za pomoć najugroženijim zemljama da bi mogle da se nose sa klimatskim katastrofama”, neće promeniti klimatske promene niti rešiti glavne probleme. 

Ukoliko želimo da izmenimo klimu, moramo da je izmenimo na svim nivoima, a prvo i osnovno jeste da izmenimo društvenu klima koju smo stvorili. Sve dok ona bude negativna, agresivna i uzavrela, i globalna klima će to reflektovati. 

Mi možemo da pomognemo u vezi sa lokalnim klimatskim krizama, ali globalnu klimu ne možemo da promenimo uz naš sadašnji pristup. Ukoliko hoćemo da promenimo klimu, moramo da je promenimo na svim nivoima, a prvo i osnovno je da promenimo društvenu klima koju smo stvorili. Sve dok ona bude negativna, agresivna i uzavrela, i globalna klima će to reflektovati. 

Razlog za to što održavamo klimatske konferencije je taj što je klima globalno pitanje. Sve što mi činimo, u bilo kojoj zemlji, utiče na globalnu klimu. Zato, bez međusobnog uvažavanja na globalnom nivou, čovečanstvo neće biti u mogućnosti da razreši klimatsku krizu. 

Da bismo radili u međusobnom uvažavanju na globalnom nivou, mi moramo da razvijemo empatiju prema čitavom čovečanstvu i uzdignemo se iznad uskih interesa svake zemlje. Nažalost, mi nismo ni blizu takvom pristupu. Upravo suprotno, svaka zemlja pokušava da ostatku sveta nametne odluke koje služe njenim interesima i rezultat je klimatski svetski rat u kojem svi gube. 

Kao i u svakom ratu, bogate i moćne zemlje su te koje daju ton. One nastavljaju da koriste goriva koja zagađuju, i u tome ih neće sprečiti ništa osim prirodnih katastrofa, koje će postati toliko ekstremne da će naterati čitavo čovečanstvo da se promeni. 

Kao i u svakom ratu, bogate i moćne zemlje su te koje daju ton. One nastavljaju da koriste goriva koja zagađuju, i u tome ih neće sprečiti ništa osim prirodnih katastrofa, koje će postati toliko ekstremne da će naterati čitavo čovečanstvo da se promeni. U međuvremenu, da bi „popravili“ štetu, oni uspostavljaju fondove za „gubitke i štete nastale kao posledica klimatskih promena“, a to su samo prazna obećanja, ili možda prilika da kupe globalnu saglasnost. Takvi fondovi ne rešavaju ništa, i to svi razumeju.

Pored ekstremnog vremena i klimatskih katastrofa, klimatska kriza ima još jedan nepovoljan efekat: lednici koji su bili zamrznuti hiljadama godina, a čak i duže, sada se tope. A u tom ledu su pohranjeni bezbrojni virusi koji se ponovo pojavljuju i na koje naša tela nisu imuna. Naučnici već upozoravaju da sledeća pandemija ne može da dođe ni od divljih životinja ni ljudskom greškom, već odmrzavanjem lednika. Dokument koji je objavljen pre dve godine, prikladno nazvan „permafrost pandemija”, upravo upozorava na „rizik od mogućnosti povratka smrtonosnih bolesti iz daleke prošlosti”.

Uistinu, ukoliko pogledate na sve krize koje muče svet danas, može se videti da nijedna od njih nije lokalna. Kovid je globalno pitanje, klimatske promene utiču na čitavu planetu, podizanje cena energenata i ometanje lanca snabdevanja utiču na čitavo čovečanstvo, i čak i na lokalne krize, poput rata u Ukrajini, i sve to ima ozbiljne posledice na čitav svet. Međusobna zavisnost, koja već utiče na čitavo čovečanstvo, samo će se još više intenzivirati, sve dok ne dođemo do toga da ne možemo da načinimo ni najmanji pokret – da udahnemo, a da to ne utiče na čitav svet.   

Sa pozitivne tačke gledišta, nijedan od naših problema nije nerešiv. U svakoj krizi, ukoliko radimo zajedno a ne jedni protiv drugih, sve ovo može da nestane kao da nije ni postojalo. 

Sve što nam treba da bismo ispravili svaku našu nevolju jeste to da izmenimo naš pristup i čovečanstvo postavimo na prvo mesto. Budući da je realnost globalna, takav treba da bude i redosled naših prioriteta. Davanje prioriteta čovečanstvu ne samo da će pomoći čitavom svetu već i svakom pojedincu, upravo zbog toga što smo neopozivo međusobno zavisni. Ukoliko nastavimo da namećemo uske vizije na realnost koja se širi, nastavićemo da se sudaramo jedni sa drugima i sa čitavom prirodom. Ali, ukoliko promenimo naš pristup, promenićemo klimu i čitav svet.

Link - “The Climate Is a Matter of Attitude” (Medium)