DVA JARCA U DUHOVNOM RADU

 

Dva jarca u duhovnom radu 

Tora, Levitski zakonik, 16:7-10: I neka uzme dva jarca i neka ih stavi pred Gospoda, na ulaz u šator sastanka. I neka Aron baci žrijeb na ta dva jarca: jedan žrijeb za Gospoda, a drugi žrijeb za Azazela. I neka Aron na žrtvu prinese jarca na kojeg je pao žrijeb za Gospoda i neka ga prinese kao žrtvu za grijeh. A jarca na kojeg padne žrijeb za Azazela neka metne živa pred Gospoda, da učini očišćenje na njemu, pa  neka ga pusti u pustinju, Azazelu. 

P: Na šta ovde ukazuju dva jarca?

Rav: Dva jarca ukazuju na unutrašnjii rad osobe, na to: da ona treba da razlikuje različite kvalitete u sebi, da razjasni šta može da ispravi, a šta ne, šta je to za šta ona ima dovoljno snage, a za šta nema. Međutim, ona uopšte nema snagu za to, već samo mogućnost da traži pomoć od Stvoritelja.

Ukoliko osoba jednostavno misli: „U redu, tražiću”, time neće uspjeti. Da li ona može da traži za to da se zaista oslobodi svojih osobina? Da bi to učinila, ona sve unutar sebe mora da procesuira na dubok i ozbiljan način, a iskustvo toga je nešto lično. 

Osoba ne može da kaže: „Želim da ispravim to i to”, već jedino može da traži da se to ispravi. Ona može da traži da se isprave one osobine koje su joj vrlo drage i od kojih ni na koji način ne može da se odvoji kao što, na primjer, majka ne može da se odvoji od svog djeteta. Da li možete da zamislite takvo stanje? 

Kada osoba razumije da od toga ona ne može da se oslobodi sama, ona traži pomoć Stvoritelja. I to nije zarad nje same, već da bi sebe u potpunosti posvetila drugima. Ona svoje osobine žrtvuje kao da žrtvuje svoje malo dijete. To je prava žrtva sa njene strane. Istovremeno, ona se podiže na vrlo visok nivo kada od Stvoritelja zatraži da to učini On, jer ona to ne može da učini sama.

Sve ovo nam se otkriva tokom dugog vremenskog perioda. I osoba prolazi kroz veoma ozbiljna unutrašnja stanja vagajući različite opcije. Ona pita da li radi ispravno, kako može da se odrekne jedne ili druge stvari i tako dalje. Govorimo o tome kao da je razumljivo, ali u stvari to nije samo teško, već je veoma teško. 

Na kraju, u čovjeku nastaje podjela  egoističnog svojstva. Dio tog svojstva on može dati Stvoritelju, ali drugi dio ne može. To su dva jarca, od kojih jednog žrtvuje, a drugog naizgled oslobađa. 

Vrlo je teško objasniti značenje riječi „i još jedan žrijeb za Azazela” za nečiste sile itd. To je ograničenje koje se postavlja na svakom stepenu. To je neophodno da bismo napredovali na način da smo kroz nečistog jarca odbijeni, a žrtvujemo čistog jarca. 

Naš pokret se uvijek temelji na dva elementa: na nečemu što me odbija i na nečemu što me privlači. Mnogo je teže da osjetimo odbojnost prema nečistim željama, da odbijemo da ih primimo, da ne radimo sa njima, da ne uživamo u njima niti da ih ispunjavamo, nego da žrtvujemo drugu polovinu.

Prvo, moram da prepoznam koje želje mi pomažu da napredujem, a kojih moram da se odreknem i da ih „pošaljem Azazelu, u pustinju”.

Te želje su toliko velike da sa njima još ne mogu ispravno da radim tako da to bude zarad davanja i da ih žrtvujem zarad Stvoritelja. Zbog toga moram da ih pošaljem u pustinju, što znači da se odvojim od njih.

Moram da razjasnim koje su od mojih želja čiste želje i da ih ispravim do kvaliteta ljubavi i davanja, što znači da ih žrtvujem. To je vrlo teška akcija, ali ona označava kontinuirano otkrivanje kretanja naprijed koje se u meni otkriva kao rezultat ozbiljnog i komplikovanog razjašnjenja.

U našem svijetu čovjek ne prolazi kroz ovakva stanja. On je satjeran u ugao i ne zna što da radi. Samo u takvim slučajevima, kada je pod pritiskom, on može da postigne otkrivanje svojih kvaliteta, svojih želja, kao i ozbiljno razjašnjenje i razdvajanje želja.

Kad se jarci potpuno odvoje, on će moći da utvrdi koji je jarac za žrtvu, a koji je jarac za Azazela – onaj koji će biti poslat u pustinju i više se neće koristiti.

Link - Two Goats In The Spiritual Work