Objavljeno 19. decembra,
2009. u 21:08
Dva
pitanja koja sam dobio o prirodi duhovnog zadovoljstva:
Pitanje: Ako istinsko ispunjenje dolazi iz davanja, da
li to znači da u ovom trenutku nisam u stanju da budem ispunjen?
Moj
odgovor: Trenutno
jedini način za koji znam kako da budem ispunjen jeste kroz ispunjavanje samog
sebe. U meni postoje želje ili prazni prostori i njihovim ispunjenjem primam
zadovoljstvo, privremeno zadovoljavajući svoj neumoljivi „apetit“.
Međutim,
postoji druga vrsta ispunjenja koja nastaje kada se povežem sa drugim ljudima i
osećam da ja njih ispunjavam. U zavisnosti od nivoa naše povezanosti,
postajemo jedinstvena celina, baš kao i roditelji i njihova deca.
U
stvarnosti svi mi smo deo jedne duše, a duša je želja. Povezujući se sa tuđim
duhovnim željama, ja njih ispunjavam kao da su to moje sopstvene želje i ja
uživam radeći to. To je ono što nazivamo duhovnim zadovoljstvom. To se oseća i
kad je u pitanju moja sopstvena želja, ali jedina razlika je u tome što sam
ranije koristio svoje želje koje imam po prirodi, a kasnije počinjem da osećam
zadovoljstvo kroz tuđe želje, što za mene nije prirodno.
Želje
drugih izgledale su toliko daleke i kada bih se uporedio sa njima, osećao bih
da što je njima gore to je meni bolje. Ali sada, nakon dovršenja moje ispravke,
tuđe želje postaju moje; Dobijam priliku da ispunim hiljade želja i da uživam u
tome. Tada je zadovoljstvo koje osećam mnogo veće nego kada ispunjavam jedino
svoje lične želje.
Sukob
između želje i truda koji ulažem zarad nje, ne nestaje. Zamenjujući mržnju
ljubavlju, ja jedino povećavam razliku između njih, i samim tim povećavam i
zadovoljstvo. Na kraju krajeva, Svetlost se meri u prednosti nad tamom. Čak i u
našem običnom životu mi mnogo više zahvaljujemoi za mir kada se on postigne
nakon dugog perioda neprijateljstva.
Pitanje: Šta je važnije u duhovnom zadovoljstvu:
proširiti duhovni horizont pronalaženjem odgovora na naša pitanja ili pomagati
drugima da postignu duhovna postignuća?
Moj
odgovor: I
jedno i drugo je važno. Duhovno zadovoljstvo je nešto što osećam kada se
povežem sa Višom silom. Otkrivanje Više Sile događa se čak i kada tek počnem da
joj se približavam, čak iako to još uvek ne vidim jasno.
Svet
je podeljen na dva dela: Stvoritelj i stvorenje. „Duhovno zadovoljstvo“ znači
da otkrivam Stvoritelja kao da se pojavio iz magle. Počinjem Njega da razumem i
da Njega osećam malo više; sledim Njegov primer i postajem bliskiji sa Njim.
Učenje
pomaže ovom procesu, jer kada naučim sistem koji je On stvorio, ja primam neku
iluminaciju. Čak iako ja Njega još nisam u potpunosti otkrio, veza sa Njim ipak
sija na mene izdaleka. To me čini osetljivijim i počinjem da osećam da
se Njemu približavam i da sam pod Njegovom upravom. Tada, krajičkom oka
počinjem da vidim konture duhovnih pojava.
Naravno,
moje senzacije su i dalje egoistične: ali ja se osećam dobro, sigurnije,
spokojno i imam nadu u budućnost. Ipak, duhovno zadovoljstvo ja osećam iz
povezanosti sa Višom silom, sa iluminacijom, dok se korporalno zadovoljstvo
odnosi jedino na nas i na druge koji su poput nas.
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.