RADOST NA PUTU AHIŠENA

 

Radost na putu Ahišena 

Mi moramo da kroz sopstvene napore težimo da postignemo stanje u kojem neprestano čuvamo svoju povezanost sa Stvoriteljem i da se trudimo da ostanemo povezani jedni sa drugima i s Njim, ne gubeći iz vida šta se događa u svakoj ćeliji našeg korporalnog i duhovnog tela, kako unutar tako i izvan kolektivne Kli (posuda), to jeste naše grupe. 

Sve se to događa isključivo po Njegovoj volji, nameri i uticaju. Ali, mi želimo da budemo u stalnoj nameri i stalnoj molitvi ka Njemu. Na taj način, mi smo u radosti zbog promena, fluktuacija, koje se događaju unutar nas jer nam one daju mogućnost da osetimo da postojimo i da nešto radimo. 

Naposletku, da nije bilo takvog kretanja, mi ne bismo osećali nikakve promene. Bez toga da osećamo ometanja, mi ne bismo osećali život ni njegovo unutrašnje kretanje. Zbog toga se radujemo svim vrstama ometanja, bez obzira na to kakva su! Ona nas prisiljavaju da se zajedno još više ujedinimo u međusobnoj podršci jer jedino na taj način možemo da razumemo kako da se usmerimo ka Stvoritelju da bismo s Njim formirali par: On i mi. 

Otuda, počinjemo da osećamo svoj život ne u postizanju bliskosti sa Stvoriteljem, već u samom kretanju ka Njemu, što za nas biva najvažnije, najradosnije i ono što nas najviše ispunjava. Drugim rečima, cilj nije da se postigne jednakost i prianjanje uz Njega, već je cilj težnja ka tome, jer upravo u toj težnji mi iskušavamo kretanje duhovnog života.

Slično je i sa bilo kojom formom kreativnosti; kada osoba stvara, ona živi. Sam proces daje osećaj života jer to je kretanje; to je otkrivanje novih problema, novih želja i njihovih rešenja. Iz tog razloga mi delujemo na taj način.

Svakog dana i svakog trenutka mi treba da se radujemo kroz napore koje možemo da uložimo zarad napretka na putu Ahišena ka Stvoritelju.

Link - Joy on the Path of Achishena