ŠTA JE SKRIVENO U PESMI NAD PESMAMA

 

Šta je skriveno u Pesmi nad pesmama 

Pesma nad pesmama kralja Solomona je možda najsjajnije delo o ljubavi u celokupnoj istoriji čovečanstva. Dovoljno je da pogledamo spisak umetničkih dela napisanih na osnovu citata iz Pesme nad pesmama da razumemo razmere uticaja ove knjige na osećanja i maštu čoveka od trenutka kada je napisana do danas. 

Veruje se da Pesma nad pesmama opisuje ljubav čoveka prema ženi. Ali u stvari, ova pesma ima mnogo dublji smisao. 

U Pesmi nad pesmama, kralj Solomon je opisao osećanja čoveka, koji je osetio da je čitav univerzum ljubav i da je ona jedina i jedinstvena sila koja vlada svetom. Okruženi smo samo dobrim, i sva stvarnost je od početka uređena u skladu sa krajnjom svrhom - postizanje savršenstva. 

Ljubav koja uništava svet 

Međutim, savršenstvo nije u tome da delujemo pod uticajem hormona i da to nazivamo ljubav, da kada u nečemu uživam  kažem da ja to volim. Na primer, volim ribu. Ali ribu ne mogu da volim ni na koji drugi način osim kada je jedem. To jeste, moja ljubav prema ribi je čisto egoistična, potrošačka. Riba mi pruža zadovoljstvo dok je jedem, i zato kažem da je volim. 

Na isti način, primam zadovoljstvo u odnosu sa drugom osobom. To je korporalna, prirodna ljubav. I takvom ljubavlju čovek uništava svet, jer za sebe uzima ono što je za njega dobro, a odbacuje ono što je za njega loše.

Ljubav mora biti drugačija

Međutim, čovek mora da se uzdigne do potpuno drugačije ljubavi - iznad svoje egoistične prirode tako da se njegov stav prema svetu, koji obuhvata nepokretni, vegetativni i životinjski nivo prirode, opisuje kroz pravilo „ljubi bližnjeg svog kao sebe samog”.

Ovo se naziva ljubav, a ne želja za uživanjem u svetu koji me okružuje, i u skladu sa kojom ja odlučujem šta volim a šta ne. U ovoj Višoj ljubavi osećam sebe i sve ljude kao deo jedinstvene celine u kojoj svi zavisimo jedni od drugih i svi imamo jednu sudbinu, kojom upravljamo zajedno. 

Ukoliko postignem takav stav prema prirodi, tada vidim da se sila ljubavi zapravo manifestuje u svemu. 

Pesma nad pesmama – himna apsolutne ljubavi 

Ovako počinje Pesma nad pesmama: „Da me hoće poljubiti poljupcima usana svojih”. To znači da sam već povezan sa čitavom prirodom i počinjem da istražujem kako da se dalje razvijaju veze ljubavi. To jeste, Pesma me od samog početka podiže na veoma visok nivo: ja sam dužan da svima želim dobro, da svi budu dobro.

 

Pesma nad pesmama 1:2
Da me hoće poljubiti poljupcem usta svojih! Jer je tvoja ljubav bolja od vina.

Tako se odnosimo i prema deci – stalno razmišljamo šta još možemo da dodamo našoj brizi o njima, čime da ih ispunimo, kako da ih razveselimo. To je prava ljubav. Ja ne uživam u objektu ljubavi, kao što se obično dešava u našim životima, već uživam u tome što je njima dobro. 

Ranije sam gledao na svet tako što sam želeo da iz njega izvučem maksimum zadovoljstva. A sada, kao da sam stavio posebne naočare, stičem novi stav i gledam na okolinu sa željom da ispunim svakoga. Želim da ljudi uživaju u životu, i da od mene dolazi samo dobro.

Tada, u svakom trenutku, meni se otvaraju beskrajne mogućnosti. Ako uživam u tome što drugi uživaju kada im pružam zadovoljstvo, moj život postaje ispunjen beskrajnim užitkom. 

Dva principa u čoveku 

Kontakt čoveka sa bližnjim odvija se uz pomoć dve sile: negativne i pozitivne. 

Negativna sila su moje neispunjene želje i tuđe potrebe, želje da koristim druge. Nasuprot ovoj sili, ja sam dužan da bližnjeg ispunim pozitivnom silom davanja i ljubavi. 

Sledi da svog bližnjeg držim svojim negativnim osećajem a ispunjavam ga pozitivnim osećajem. Zato kralj Solomon kaže: „Leva je ruka njegova pod mojom glavom, a desnom me grli”. To jeste, zagrliti i ispuniti je moguće jedino sa dve „ruke”.

 

Pesma nad pesmama 2:6
Lijeva je ruka njegova meni pod glavom, a desnom me grli. 

Da u meni ne postoji negativna sila, to jeste moja zla inklinacija, ja uopšte ne bih osećao svog bližnjeg. Neživa priroda, biljke i životinje ne osećaju svog bližnjeg na ovakav način. Oni osećaju samo sebe: moram da napadnem plen da bih se nahranio, a da li je to dobro ili loše za žrtvu, ne znam. 

Ali, čovek oseća da nanosi zlo. Ja želim da omalovažavam svog bližnjeg, da vladam nad njim, budem pametniji, samouvereniji, bogatiji. Želim da budem važniji, makar na neki način. To je zato jer osećam zadovoljstvo ukoliko su drugi niži u odnosu na mene. 

I ta sposobnost da se oseti bližnji može  u meni da razvije druga svojstva, da dovede do ispravne upotrebe moje prirode. Upravo to znači: „Leva je ruka njegova pod mojom glavom…“. To jeste, želim da razumem šta nedostaje mom bližnjem, ali je to sada sa dobrim stavom prema njemu. Koristim svoju zlu inklinaciju da proučavam želje svog bližnjeg, a zatim ga „desnom rukom grlim”. 

Ranije sam želeo da znam šta moj bližnji ima da bih mogao to da mu oduzmem. Bilo mi je zadovoljstvo da vidim da je on to izgubio. Nije važno da sam i ja to imao, važno je da on to više nema. Ali sada se osećam dobro ne zato što mom bližnjem nešto nedostaje, već zato što ja njemu to ispunjavam.

Onaj ko je voljen, uvek je lep

„Кako si lepa, voljena moja! Kako si samo lepa! Oči su ti kao u golubice. 
Usne su ti poput niti skerletne, a reči su tvoje prijatne. 
Kao polovine nara su obrazi tvoji ispod tvojih kovrdža”. 

U ovim stihovima, kralj Solomon govori o odnosu čoveka prema opštoj prirodi. Naš svet je lep, dobar i savršen. I jedino od mog stava zavisi da li mogu da se prema njemu odnosim sa ljubavlju. Ukoliko uprkos mom zlu, zloj inklinaciji, uspem da postignem ljubav (a to je specifična ispravka), tada neću videti nijednu manu u stvarnosti oko sebe. Ona je sva poput lepe žene. I to se postiže tako što  umesto da ispunjavam sebe, počnem da ispunjavam druge.

Sigurno  ste nekad videli majku kako pokazuje svoje dete i kaže: „Pogledajte kako je lepo!” Ona se ponosi njime što je  potpuno prirodno. Na kraju krajeva, onaj ko je voljen uvek je lep.

Pritom, ukoliko želim da ispunim bližnjeg i uživam u toj želji - što njemu više nedostaje, što više mogu da mu nadoknadim - to ga više volim kroz svoju brigu  i time mi je on lepši.

Tako se postiže savršenstvo. Ono se pojavljuje kada počnem da uviđam da se dobro i zlo dopunjuju i da ne mogu da postoje odvojeno. Dobro ne može da postoji bez zla, a zlo je osnova za otkrivanje dobra. 

Lepota i savršenstvo 

Tada se otkriva sva lepota i savršenstvo Stvoriteljevog plana. 

Ukoliko se prema prirodi kao celokupnoj stvarnosti odnosim sa ljubavlju, tada od nje, kao odgovor, počinjem da osećam topao, ljubavni stav. Ona kao da me grli, miluje i štiti, obavijajući me prijatnim, dobrim talasima koji me stalno podržavaju. 

Taj osećaj savršenstva uzdiže me iznad svih nedostataka, do te mere da kategorije vremena, kretanja i prostora nestaju. Jedino što postoji jeste osećaj sveopšte ljubavi. 

Pesma nad pesmama

Link - Что скрывает в себе "Песнь песней"