ŠTA JE PRAVA NEZAVISNOST?

 

Šta je prava nezavisnost?

Danas se reč „nezavisnost“ svuda odnosi na nezavisne zemlje, republike i medije. Čujemo je na svim stranama u sukobu, na desnoj i levoj strani, od pojedinaca i naroda. Nezavisnost je postala univerzalni ideal. Pa ipak, malo je onih koji razumeju da je pravo značenje nezavisnosti potpuno suprotno od onoga što svet razume.

Tako, koje je značenje prave nezavisnosti?

U uobičajenom govoru, nezavisnost označava čuvanje sopstvenih granica, potvrđivanje prava na život bez mešanja drugih i mogućnost izgradnje sopstvenog sveta.  Ali to je iluzija. U današnjoj stvarnosti, svi zavise jedni od drugih. Niko ne može da živi u izolaciji. Ukoliko bismo težili potpunoj nezavisnosti, mi bismo morali da pobegnemo u divljinu i da tamo preživljavamo sami. Ali čak i tada, mi bismo sebe samo osudili na život pun teškoća.

Ideja „niko mi ne diktira kako da živim“ se takođe urušava pod skrutinizovanjem. Kako da stvorimo ili održimo ovu nezavisnost bez saradnje sa drugima? To je nemoguće. U savremenom svetu, zemlja može da napreduje samo kada je povezana sa drugima u pozitivnim, obostrano korisnim vezama. U suprotnom, suočava se sa izolacijom, poniženjem i padom. 

Mi možemo da insistiramo na zahtevanju nezavisnosti, ali pravi zahtev mora da bude usmeren ka unutra, ka nama samima. Jedino ukoliko možemo da izgradimo pozitivne ljudske veze, mir i uzajamnu pomoć suprotne našoj egoističnoj prirodi, prava nezavisnost može da bude uspostavljena. 

Danas, svaka veza između zemalja, svaki savez, formira se ne iz istinske dobre volje već iz sopstvenog interesa. Svaka strana pokušava da prima u svoju korist na račun drugih.  Ne možemo da stvorimo ništa što je zaista korisno za sve dok ostajemo robovi našeg egoizma – naših sebičnih želja da uživamo na tuđi račun. 

Mudrost Kabale definiše pravu nezavisnost kao oslobođenje od našeg egoizma. Nezavisnost ne znači razmišljanje o sebi i svojoj dobiti. To znači uzdizanje iznad naše prirode i razmišljanje o drugima. U izgradnji pozitivnih odnosa sa drugima, u našim potezima da brinemo o drugima svim svojim snagama, otkrivamo pravu nezavisnost. 

Ali zar uopšte ne treba da razmišljamo o sebi? Ne, nije potrebno. Mi već postojimo kao rezultat stavova drugih prema nama. Naše blagostanje je posledica veza koje gradimo sa drugima. Naša prva misao ne treba da bude o tome kako se drugi ponašaju prema nama, već o tome kako mi možemo da brinemo o njima. 

Naravno, u današnjem svetu ovo izgleda nemoguće. Ako se dobro ponašamo prema drugima, oni bi mogli da nas iskoriste, rastrgnu i ostave nas bez ičega. Naše društvo je, naposletku, izgrađeno na predatorstvu a ne na međusobnoj brizi. Zbog toga, rešenje za ovu nevolju nije samo lična dobra volja, već kolektivna transformacija ljudske prirode. 

Da li je ova vizija realna? Gledano sa naše strane, ne. Ljudska bića sama po sebi ne mogu da promene svoju prirodu. Ali kada razumemo da ne postoji drugo rešenje, kada prepoznamo ćorsokak našeg egoizma, probudićemo novu silu u prirodi, silu davanja, povezanosti i ljubavi, koja nas može uzdići iznad nas samih.

Ukoliko ne prođemo kroz ovu promenu, osuđeni smo na sve veću patnju: ratove, razaranja i generacijski pad. Izbor je u tome da li ćemo da nastavimo putem uništenja ili ćemo da se otvorimo prema pomoći koju nam sama priroda nudi.

Na kraju, mi ćemo doći do ovog razumevanja, čak iako to osećamo kao da nas žive deru, jer prevazilaženje našeg ega, za njega deluje kao smrt. Ipak, postoji miran i svestan put napred. Proučavajući našu prirodu i veću silu prirode koja može da nas ispravi, mi možemo da se stavimo pod njen uticaj i da joj dozvolimo da nas transformiše iz malih, okrutnih predatora u velika i ljubazna bića.

Trenutno, mi se razvijamo ka ovom razumevanju ali kroz teškoće. Ipak, ja vidim nadu. Danas, i pozitivne i negativne sile postaju sve jasnije. Pojavljuju se mogućnosti da otvoreno govorimo, da probudimo srca. Počinjemo, ma koliko to bilo slabo, da naslućujemo sistem sila koje upravljaju nama.

Verujem da možemo da formalizujemo ovo znanje, da ga razumemo i da delujemo na osnovu njega. U suprotnom, mi ćemo ipak doći do istog zaključka, ali tek nakon neopisive patnje. Ne moramo potpuno da uronimo u ponor. Dovoljno je da ga vidimo izdaleka i da budemo dovoljno uplašeni da pristanemo da promenimo kurs. Nadam se da ćemo pronaći mudrost da to učinimo.

Link - 𝗪𝗵𝗮𝘁 𝗗𝗼𝗲𝘀 𝗥𝗲𝗮𝗹 𝗜𝗻𝗱𝗲𝗽𝗲𝗻𝗱𝗲𝗻𝗰𝗲 𝗠𝗲𝗮𝗻?

Autor: Dr Mihail Lajtman