ZAŠTO OSEĆATE KAO DA OVAJ SVET POČINJE DA SE RASPADA?

Zašto osećate kao da ovaj svet počinje da se raspada? 

Živimo u značajnom dobu, u kojem se svet menja pred našim očima sa kraja na kraj. Neki ljudi su više zabrinuti zbog situacije, drugi manje, ali situacija nije ni tragična ni toliko strašna. Zapravo, treba da budemo srećni zbog onoga što se otkriva u našem vremenu, jer stojimo na pragu novog života, života koji može da bude ispunjen nadom i iščekivanjem, uprkos svim negativnim pojavama koje vidimo pred našim očima. 

Da bismo ovo videli, moramo da razumemo šta se dešava u svetu uopšte i u svakom od nas lično, i zašto se to dešava. Da li su ovi događaji samo slučajni ishodi grešaka koje smo napravili u životu ili je to proces koji smo morali da prodjemo da bismo postigli bolji svet? 

Mnogi stručnjaci opisuju globalno stanje kao sveobuhvatnu krizu koja se proteže na ekonomske, društvene, obrazovne, kulturne, ekološke i druge aktivnosti. Međutim, kriza može da bude kapija novog života. 

Na kineskom, reč „kriza” sastoji se od dva karaktera, pri čemu jedan simbolizuje opasnost a drugi priliku. Na starogrčkom, reč „kriza” znači odluka, prekretnica. U biblijskom hebrejskom, reč „kriza” (𝘔𝘢š𝘣𝘦𝘳) odnosi se na stolicu za porođaj, to jeste mesto gde počinje novi život.

Lične i globalne krize kao tačka preokreta 

U našim ličnim životima povremeno doživljavamo krize, posebno tokom tranzicija. U početku, uvek postoje nekakve poteškoće. Nije lako napustiti poznatu situaciju i krenuti u nešto novo. Teško nam je da damo otkaz na poslu, preselimo se u novi dom i slično, jer smo se navikli na okolinu i više nema potrebe da ulažemo mnogo truda. Prirodno nas privlači ono što već postoji i što nam se čini sigurnim.

Promene i tranzicije su retko prijatne, osim ukoliko se ne krećemo ka nečemu sigurnom i jasno vidimo bolju budućnost. Međutim, kada je budućnost nejasna, a tranzicija teška ili preteća, situacija se zaista čini tragičnom. 

Otuda, prvo treba da pitamo sebe: Da li se zaista suočavamo sa ogromnim pretnjama - ratovima, revolucijama, krvoprolićem, totalnim haosom na ulicama, uz ekološke probleme koji nas plaše? Ili ove egzistencijalne pretnje zapravo mogu da posluže za ubrzavanje rađanja novog svetskog poretka? 

Drugim rečima, da li su stres i pritisak koji osećamo, i za koje izgleda da nemamo rešenje, neophodni budući da život treba da se „rodi” u novoj formi? 

Takvo stanje nas podseća na fetus pre nego što se rodi. Tokom trudnoće, fetus se bezbedno razvija u majčinoj utrobi. Ali kako se približava trenutak rođenja, javlja se proces intenzivnog međusobnog pritiska. Fetus mora da napusti majku, a majka više ne može da ga zadrži. Oni doživljavaju međusobno odbacivanje i tako počinje porođaj. Naposletku, beba se rađa u svetu koji je dočekuje sa ljubavlju i nudi novi, viši nivo života: ono postaje ljudsko biće. 

Ovaj proces odražava ono što mi sada doživljavamo. Čini se da je situacija u kojoj se danas nalazimo poput porođajnih kontrakcija, što će dovesti do nastanka novog sveta. Prošli smo kroz mnoge faze istorijskog razvoja, od kojih su neke bile veoma dramatične, ali to nisu bile prave transformacije ili „rođenja” već samo evolutivne faze. Međutim, situacija u kojoj se danas nalazimo je fundamentalno drugačija.

Svet u krizi, svet u tranziciji

Danas svet prolazi kroz krizu koja obuhvata sve oblasti života. Bolni izazovi javljaju se u partnerskim odnosima i odgajanju dece. Nasilje se povećava u školama, na ulicama i javnim mestima. Troškovi života rastu. Društvene razlike se šire, a samo jedan procenat svetske populacije drži većinu svetskog bogatstva. 

Globalna ekonomija je u stalnoj krizi. Čak se ruši i američki san, jer sve više ljudi u SAD živi u siromaštvu. 

Odnos čovečanstva sa prirodom ne funkcioniše ispravno, takođe. Zagađujemo naš zajednički dom i štetimo ekosistemu. Prirodne katastrofe nas neprestano pogađaju, a vremenski uslovi se dramatično menjaju. 

Dok smo tokom istorije imali periode klimatskih promena, koje su dovodile do velikih društvenih promena, danas se sve vrste promena i pritisaka – prirodni, ljudski i društveni – dešavaju istovremeno. 

Glavni problem je u tome što više ne znamo kuda idemo. U prethodnim tranzicijama, ljudsko društvo se uvek kretalo ka naprednijem obliku. Uvek je postojao vidljiv cilj, kao što je prelazak iz ropstva u prosvećenije društvo. Čak i ukoliko su takve tranzicije uključivale ratove, revolucije ili nasilne preokrete, nova, bolja budućnost je bila vidljiva i dostižna. Neka društva su prihvatila promenu, dok su se druga opirala. 

Ali sada, svi dele isti osećaj gubitka pravca. Osećamo da nešto fundamentalno, globalno ne funkcioniše. Postoji snažan osećaj da sve mora da se promeni, ali nismo sigurni kako ili kuda da idemo.

Globalna međupovezanost: blagoslov ili pretnja 

Usred rastućih teškoća u ljudskim odnosima, primećujemo paradoks: svet postaje sve više međusobno povezan. 

Da biste ovo razumeli, samo razmislite o tome šta odevamo, šta jedemo, kako su nam izgrađeni domovi i od čega zavisi naš rad. Teško je pronaći zemlju koja nije direktno ili indirektno uključena u proizvodnju robe na koju se oslanjamo. Sirovine dolaze sa jednog mesta, komponente sa drugog, mašine sa nekih drugih mesta. 

Vremenom je društvena evolucija učinila ljudsko društvo globalnim i međusobno povezanim. Banke, industrije i fabrike prenose robu i materijale širom sveta, dok se kultura i obrazovanje šire globalno, u trenutku, kroz globalno povezane medije i internet. Sve je postalo globalno međuzavisno i međusobno povezano.

Takva međuzavisnost može da bude pozitivna, kao u zdravoj porodici koja pruža sigurnost. Međutim, u nezdravoj porodici zavisnost stvara napetost, dovodi do sukoba i često se završava razvodom. Mi kao čovečanstvo, međutim, ne možemo da se razvedemo jedni od drugih. Zaglavljeni smo svi zajedno na ovoj tankoj kori Zemljine površine i ne možemo da pobegnemo. 

U prošlosti, lokalni sukob je mogao da ostane lokalan. Danas svaki sukob rizikuje globalnu eskalaciju. Dostigli smo stanje međusobne zavisnosti između pojedinaca, organizacija i naroda. Pravila igre su se promenila. Od individualističkog sveta gde je svako delovao odvojeno, prešli smo, gotovo nesvesno, u globalni i integralni svet gde je sve, uključujući ekonomiju, ekologiju, politiku i društvo, međusobno povezano. 

„Globalno” označava celinu. „Integralno” znači povezano, gde svaki deo zavisi od drugih.

Razumevanje sadašnjosti zarad stvaranja bolje budućnosti 

Glatko i bezbedno rođenje u boljem svetu od nas zahteva da razumemo šta nije u redu sa našom trenutnom situacijom i da razjasnimo šta je to što nas sprečava da uživamo u životu.   

U poređenju sa prethodnim epohama, čovečanstvo sada živi u doba napredne tehnologije, izobilja i prosperiteta.

Pa u čemu je onda problem? To je ono o čemu moramo da nastavimo da razmišljamo.

Link - 𝗪𝗵𝘆 𝗗𝗼 𝗜 𝗙𝗲𝗲𝗹 𝗟𝗶𝗸𝗲 𝗧𝗵𝗶𝘀 𝗪𝗼𝗿𝗹𝗱 𝗜𝘀 𝗦𝘁𝗮𝗿𝘁𝗶𝗻𝗴 𝘁𝗼 𝗙𝗮𝗹𝗹 𝗔𝗽𝗮𝗿𝘁?