OD ILUZIJE DO ISTINITE STVARNOSTI

 

Od iluzije do istinite stvarnosti

Mi živimo u unutrašnjoj iluziji i zbog toga moramo da uvedemo sebe u sistem koji istinski postoji. Danas mi boravimo u jednom iluzornom sistemu, koji se u kabali naziva „imaginarni svet“ (Olam HaMedume), ili naš svet. 

Štaviše, nema potrebe da u 21. veku za ovo stvaramo matricu, kao u holivudskim filmovima. Dovoljno je da se okrenemo knjigama nastalim pre 5000 godina gde je sve ovo predstavljeno korak po korak. Nema potrebe da probijamo već otvorena vrata. 

Naš svet je potpuna iluzija. On stalno deluje unutar nas. Jedino što je potrebno je da stvorimo normalna, prirodna, ispravna osećanja i misli unutar nas koja bi nam, umesto iluzije, dala istinitu sliku stvarnosti. 

Ali ova istinita slika je takođe unutar nas, a ne spolja kako to nama izgleda. Sve to je u potpunosti unutar naših želja. Svetlost oslikava određene slike unutar želje, upoređujući svoja svojstva i želje, njihovu različitost ili njihovu sličnost. To je slika sveta. 

Otuda, naš zadatak je da se krećemo od velike iluzije ka manjoj, i ka još manjoj, dok se ne približimo istinitoj stvarnosti u kojoj nas ispunjava jedino Svetlost. I sve je osim nje bila iluzorna stvarnost, ali u različitim merama. Zbog toga se svi svetovi nazivaju „svetovi“, od reči Olama (skrivenost), što ukazuje na to da živimo u skrivenosti od istinite stvarnosti, sveta beskonačnosti. 

BESKRAJNO ZADOVOLJSTVO - POSTOJI POTVRDA!

 

Beskrajno zadovoljstvo? – Postoji potvrda! 

Pitanje: Kako pojedinac može da zamisli Parcuf? Kako se on manifestuje u osobi? 

Odgovor: Parcuf je odmereno primanje Svetlosti zarad davanja. 

Ukoliko imam određenu želju i ispunjavam je zarad sebe, to je egoistična želja. Recimo da sada imam želju koja može da se ispuni zadovoljstvom – Svetlošću. Kada Svetlost uđe u želju, ona je odmah neutrališe. To je poput poništenja. Zadovoljstvo koje me ispunjava poništava čak i najjaču želju.

Želja ne može da opstane ukoliko dobije ono što želi. Otuda, nakon primanja zadovoljstva, želja nestaje. Želja nestaje i zadovoljstvo se više ne oseća. To jeste, primanje zadovoljstva uništava zadovoljstvo samo po sebi i na kraju ja ostajem prazan. Upravo se to dešava danas u svetu. 

Osećaj praznine nas tera napred u nepoznato. Iznenada mi osećamo da nam zadovoljstvo više ne daje osećaj uživanja. Kao rezultat toga, postajemo ispražnjeni. 

KAKO DA POSTIGNEM DUHOVNI ŽIVOT

Kako da postignem duhovni život?

Jedino onda kada pokušam da izađem iz svoje želje za primanjem, otkrivam da nisam sposoban za to. Ne želim da moj egoizam određuje čitav moj život jer je to zla inklinacija koja me sprečava da postignem večnost, savršenstvo i svrhu stvaranja; on ometa moju povezanost sa drugima i zaslepljuje me za dobro koje u takvoj vezi postoji. 

Egoizam skriva sve od mene, usađuje lažne vrednosti i osuđuje me na privremeni, prolazni život. Zbog toga, proglašavam ga svojim neprijateljem. 

Egoizam je otkriven kada se duša Adam HaRišon raspala, kada se pokidala veza između njenih želja. Postojala je posuda sastavljena od deset potpunih Sefirot, i ona se razbila. Sada, umesto jedinstva svih ovih delova, postoji međusobno odbacivanje i otkriva se mržnja. 

Ovo se naziva zla inklinacija; to je kada svaka osoba misli da treba da vlada i brine samo o sebi, a drugi moraju da joj služe. Zbog toga se egoizam naziva „anđeo smrti“, jer ukoliko sam odsečen od drugih, mogu da osetim samo život koji sada osećam u ovom svetu: slabu iskru postojanja.

SVE POSTIŽETE U SVETLOSTI DAVANJA

Sve postižete u Svetlosti davanja 

Pitanje: Zašto čovekova unutrašnja promena u pristupu stvarnosti – od primanja do davanja – njemu daje sposobnost da postigne sadašnjost, prošlost i budućnost bez ograničenja? 

Odgovor: Svetlost, kvalitet davanja, koja se otkriva unutar čoveka, uključuje sve, jer je to jedina sila u čitavoj prirodi; to je sama priroda. 

Svetlost upravlja nama - stvorenjima, jer ništa drugo nije stvoreno osim nas. Sve veće otkrivanje Svetlosti u nama otkriva sve što je izvan vremena, prostora i kretanja. 

Otuda, otkrivanjem kvaliteta davanja, čovek dolazi do toga da zna sva dela Stvoritelja, od početka do kraja. „Nema Stvoritelja bez stvorenja koje Njega otkriva”. 

Kvalitet davanja koji deluje na stvorenje jeste Stvoritelj. Kada ovaj kvalitet, koji me je stvorio, počne da vlada u meni, to znači da otkrivam Stvoritelja. Dominacija želje za davanjem, namera davanja, kvalitet davanja u meni, naziva se – Stvoritelj se meni otkriva. 

Ovo otkrivanje se dešava u onoj meri u kojoj i ja sam postajem davalac. Ali, kako onda mogu da kažem da ja otkrivam Stvoritelja? Ko je to „ja“ koje Njega  otkriva i dalje? Sledi da u meni i postoje kvaliteti koji još nisu potpuno otkrili Stvoritelja. 

DOVEDITE DESETKU STVORITELJU

 

Dovedite desetku Stvoritelju 

Pitanje: Na šta treba da usmerimo svoje napore u duhovnom radu: na osećaj individualnih želja prijatelja u desetki ili na osećaj kolektivne težnje bez ometanja pojedinostima? 

Odgovor: Mnogo je efikasnije da usmerimo svoje napore na kolektivnu težnju. Prvo preporučujem da nađete ovu zajedničku žudnju, povežete se s njom, prihvatite je kao svoju i koristite je za napredovanje. 

Svaka osoba mora da oseti da čitava desetka zavisi od nje. Morate da uzmete desetku u svoje ruke i vodite je ka Stvoritelju. To je upravo ono što treba da osetimo. 

Desetka treba da živi u srcu svakog od nas tako da je stalno osećamo, nikada je ne puštamo i na taj način je dovodimo Stvoritelju.

Link - Bring the Ten to the Creator

VIDITE STVORITELJA KROZ PRIZMU NAŠEG SVETA

Vidite Stvoritelja kroz prizmu našeg sveta 

Pitanje: Šta kabalisti misle kada kažu: „Sve mora da počne i da se završi sa Stvoriteljem“? 

Odgovor: Rečeno je da sve mora da počne i da se završi sa Stvoriteljem budući da je Stvoritelj uzrok svemu što se dešava unutar mene; budući da unutar sebe uključujem sav ovaj univerzum, ja ga osećam, on je utisnut unutar mene.

Kroz sve što osećam - nepokretnu, vegetativnu, životinjsku prirodu i ljude - Stvoritelj mi govori i pomaže mi da se podesim tako da kroz te senzacije mogu da dođem do Njega i da osetim Njega. 

Ukoliko radim na ovaj način, ja počinjem da razumem jezik Stvoritelja, kako mi On govori kroz sve uticaje na mene, kroz moje unutrašnje kvalitete i kako se ja odnosim prema sebi. Specifično, On je taj koji inicijalno pobuđuje sve moje senzacije i spoznaje u meni. 

Kroz Njega ja razumem da On to čini da bih ja imao želju da otkrijem Njega u svemu, kao sopstveni koren, uzrok svojih osećanja i misli, i da bih tada pokušao da, iz onoga što sam od Njega primio u svom srcu i umu, razumem kako mogu da otkrijem Njega kroz ovu sliku. Kroz osećaj kompletne slike, ja to doživljavam kao Njegov dijalog sa mnom. 

OTKRIJTE I VIDEĆETE

Otkrijte i videćete! 

Pitanje: U suštini, kabalisti opisuju sistem duša. Ali, Stvoritelj je opisan kao neživi sistem, kao sila koja upravlja svime. Naposletku, sve duše bi trebalo da postignu sličnost s ovom silom. Ali, ukoliko je ona neživa, da li to znači da će i duše postati nežive?

Odgovor: Ne znam šta podrazumevate pod pojmom „neživo“. 

Komentar: Mislim, nije um taj koji može nešto da promeni, već jedino sila. 

Moj odgovor: Šta podrazumevate pod „nije um“? Mi smo ti koji su bez uma. Razumem samo jedno: postoji želja, i uz nju je um koji ispunjava ono što želja hoće. To je sve. Ne postoji ništa drugo na svetu. Što je želja veća, to više razvija um koji je potreban da je ispuni. 

Komentar: Ali, Stvoritelj je konačna želja koju moramo da postignemo. 

Moj odgovor: Tako mi percipiramo Njega u sebi. U našoj najvećoj želji, kada osetimo istinski kvalitet Stvoritelja koji se naziva kvalitet davanja i ljubavi, to nazivamo „Stvoritelj“. 

Pitanje: Uzmimo primer sile, kao što je semafor. Nema smisla raspravljati se sa semaforom jer je to nepromenljiv mehanizam. Stoga, ukoliko postanemo slični Stvoritelju, da li se mi pretvaramo u tu istu vrstu nepromenljivog mehanizma? 

Odgovor: Ukoliko postanemo slični Stvoritelju, tada svi naši unutrašnji i spoljašnji pokreti postaju apsolutno ispravni, altruistični i zasnovani na davanju i ljubavi. Ne bismo imali nijednu sumnju o tome šta da radimo ili kako da delujemo. 

AKO OSTAVIŠ MENE JEDAN DAN

 

Ako ostaviš Mene jedan dan 

Potpuno smo prepušteni na milost i nemilost prirode i vođeni smo u svim našim postupcima, kako u telu tako i u duši. Pa ipak, kabalisti kažu da mi imamo slobodu izbora, inače ne bi imalo smisla da se stvori celokupno stvaranje ukoliko Viša sila predodredi sve što se u njemu dešava.

Međutim, slobodna volja postoji iznad našeg trenutnog života, jedino tamo gde želimo da se uzdignemo iznad naše egoistične prirode, u Višoj dimenziji, u kvalitetu davanja. 

Jedino u ovom usponu sa jednog stepena na drugi možemo da izaberemo da se uzdignemo pod udarcima prirode ukoliko ne želimo da koristimo svoju slobodnu volju i ne ulažemo sopstveni napor, ili da napredujemo svojom voljom u istom pravcu, to jeste da to vidimo kao željeni cilj. Kada tražimo sile koje mogu da nam pomognu da ostvarimo ovaj uspon, tada nalazimo svoju slobodu izbora. 

Kabalisti tumače da sloboda izbora postoji jedino u izgradnji pravog okruženja. U svakom slučaju, napredujem pod uticajem okruženja; jedino što ga obično ne biram sam.

Ali mogu svesno da biram svoje okruženje i time ubrzam svoj napredak i promenim prirodu svog uspona. Umesto da me udarci sudbine bacaju poput prebijene životinje, mogu da se uzdignem divnim putem, sopstvenom željom, pun osećanja, razumevanja i unutr ašnje snage, kao što dolikuje ljudskom biću. 

KOME I ŠTA KABALISTA DAJE

Kome i šta kabalista daje? 

Pitanje: Da bi osoba bila u mogućnosti da daje, potrebani su neko kome će da daje i ono šta će da dâ. Kako kabalista rešava ovaj problem? Kome i šta daje? 

Odgovor: Kada kabalista ima priliku da daje, on vidi da ta prilika postoji jedino u odnosu na Stvoritelja. Ali, gde je Stvoritelj? Proizlazi da je sve oko njega Stvoritelj. Otuda, nema problema da se daje. 

Stvoritelj specifično pokazuje osobi gde i kako da daje, da utiče i dalje sprovodi Njegovu želju. Osoba postaje „ruka Stvoritelja“. 

Davanje zarad Stvoritelja je davanje ljudima. Pre svega, širenje metode kako da se dođe bliže Stvoritelju je najbolje što može da se uradi zarad ljudi i zarad Stvoritelja. Na ovaj način ljudima se daje mogućnost da prime Višu Svetlost, obilje,  da bi ispunili sebe i Stvoritelja.   

Pitanje: Ali, jedino nekolicina ima takvu priliku. Ukoliko osoba ne podučava i nema  u blizini prijatelje s kojima može da primeni ovu metodu, šta bi trebalo da daje?  

Odgovor: Tada ona nema priliku da u bilo čemu napreduje. Ona mora u blizini da ima istomišljenike; najbolje je da to bude desetka. 

UZDIZANJE VAŽNOSTI STVORITELJA

 

Uzdizanje važnosti Stvoritelja

Pitanje: Povećanje veličine Stvoritelja nadilazi sve prepreke u desetki. Kako možemo dalje da uzdižemo Njegovu veličinu u desetki i u čitavoj svetskoj Kli, tako da svi možemo da se ujedinimo i da sve pokrijemo ljubavlju?

Odgovor: Jedino ukoliko ste među ljudima kojima je do toga stalo. Vi zajedno uzdižete Njegovu veličinu u svojim razgovorima, akcijama, na obrocima i tako dalje. I što je veća važnost Stvoritelja u vašim očima, to ćete više da uzdignete sebe. 

Štaviše, kroz uzdizanje veličine Stvoritelja, vi ćete da zadovoljite Njega.

Link – Raise the Importance of the Creator

ZNAJTE SVOJE GRANICE

Znajte svoje granice 

Praviti bilo kakav pokret jedino kao rezultat ljubavi drugih, bez ikakve iskre reflektujuće Svetlosti ili nade za bilo kakvom nagradom zauzvrat, po prirodi je potpuno nemoguće (Baal HaSulam, „Matan Tora [Davanje Tore]“). 

I, ovo tek treba da se otkrije. Reči su tačne i divne, ali pojedinac mora da izvrši mnoge akcije usmerene ka davanju, da provede mnogo sati učeći i da uloži mnogo napora da se ujedini sa drugima da bi došao do spoznaje da nema ni najmanju šansu da izvrši akciju davanja. 

Naravno, pojedinac može da prizna da je egoista koji ne mari ni za koga, koji nikoga ne ceni i koji je prema svemu ravnodušan. Ali to ne svedoči otkrivenosti posude, Kli; svako može to da kaže o sebi. Slažemo se s ovim bez suvišnih reči. 

Problem je da se spozna zlo u sebi, da se razume da čak i ukoliko pojedinac nešto želi, on nije sposoban da izvrši bilo kakvu akciju davanja. To znači poznati svoju prirodu, znati svoje granice. Svim svojim snagama, koristeći sve mogućnosti i sredstva, pojedinac podstiče sebe da iskaže davanje svom prijatelju, a otkriva najčistije egoistično primanje. On ne nalazi nijedan procenat davanja.  

I što se više trudim da za nekoga uradim nešto dobro, to mi se više otkriva moja prvobitna namera nakon svih ovih napora. Ranije nisam znao za to i nisam to mogao da otkrijem, ali sada se ispostavlja da su sve moje akcije bile usmerene na ličnu korist. 

Ovo je veoma duboko učenje. Te lekcije primim tek nakon što uložim trud. Sa čistom dušom prihvatam rad, želeći da što više koristim drugima i da se ujedinim sa njima, potpuno zaboravljajući na sebe. U mojim očima, moji prijatelji su toliko veliki da se ja jednostavno izgubim, nestanem među njima. I na kraju, posle svake akcije, otkriva mi se suprotna slika: sve sam uradio za sopstvenu korist. 

POSTANITE KAO JEDNO

 

Postanite kao Jedno

Pitanje: Kažete da desetka mora da bude kao jedno. Kakvo je to stanje? 

Odgovor: Jedno znači da se mi, svako od nas, okupljamo u jednu jedinicu, u jedan kvalitet - kvalitet međusobnog davanja. I nema drugih odnosa, ni prema Stvoritelju ni jednih prema drugima. 

Svi ostali kvaliteti osobe povezani su sa kvalitetom davanja. Poništavam sebe, povezujem se sa drugima, osećam se nižim ili višim od drugih da bih na njih uticao veličinom cilja. Pokušavam da ih ujedinim, da zamislim Stvoritelja umesto svakog od njih. Ovim dolazimo do kvaliteta koji se naziva „Jedno“. 

Pitanje: Da li ovo stanje postižemo samo na kratko ili moramo stalno da ga držimo? 

Odgovor: Ovo stanje dolazi na jedan trenutak, ali čim ga postignemo mi otkrivamo Stvoritelja. 

Već u sledećem trenutku mi padamo, i sve nestaje, nestaje osećaj Stvoritelja, unutar nas se javljaju ozbiljna ometanja, sve do mržnje, i ponovo počinje rad iznad njih, što vodi do kvaliteta „Jedno, jedinstveno“. I, ponovo otkrivamo Stvoritelja. 

I tako, korak po korak, napredujemo ka cilju, svaki put dostižući nove svetove. 

LJUBAV - IZVOR ŽIVOTA

Ljubav – izvor života 

Pitanje: Šta ljubav daje čoveku? 

Odgovor: Ljubav čoveku daje unutrašnji sjaj koji ga oživljava. Život. 

Ali, problem je u tome što je ljubav mnogo dublji odnos koji moramo da otkrijemo između nas. 

Ne radi se o onim osećanjima koja nastaju prema unutrašnjim sklonostima osobe, koja su joj usađena prirodom ili stečena vaspitanjem. Prvo moramo da otkrijemo prave vrednosti - da razumemo šta se zaista naziva ljubavlju, u kojoj meri postojimo u prirodi međusobne mržnje i međusobnog odbacivanja, i ukoliko je to tako, šta onda moramo da učinimo da bismo postigli ljubav, budući da je izvor života ljubav. 

Pitanje: Moramo li da otkrijemo šta je ljubav? 

Odgovor: Moramo da otkrijemo tajnu života. Ova tajna je povezana sa ljubavlju. Jer bez nje nema nastavka. 

Kada ne bi postojalo privlačenje između plusa i minusa na nepokretnom nivou, kada ne bi postojalo spajanje i razdvajanje između molekula na vegetativnom nivou, kada ne bi postojala takva kalkulacija između živih bića, kada neko mrzi ili voli drugog u zavisnosti od nivoa razvoja, kada ne bi postojao osećaj majčine ljubavi prema svom detetu na životinjskom i ljudskom nivou, onda se bez toga priroda ne bi razvijala, čak ni najjednostavnija ćelija ne bi postojala. 

Sve postoji u skladu sa ljubavlju i mržnjom, u skladu sa silama privlačenja i odbijanja. Ove dve sile moraju da budu u ravnoteži. 

UOSTALOM, ŠTA JE LJUBAV?

Uostalom, šta je ljubav? 

Pitanje: Tokom istorije čovečanstva napisano je mnogo pesama o ljubavi i mnogo divnih ljubavnih romana. Sa druge strane, ljubav je dovela do velikog broja tragedija i ratova. Toliko toga rečeno je o ljubavi. Možda je to najuzvišeniji osećaj osobe. Šta je ljubav? 

Odgovor: Ljubav je poseban stav osobe prema nekome ili nečemu. Volim more, muziku, prijatne mirise itd. To se takođe naziva da volim.

Zašto volim? Zato što mi pruža zadovoljstvo. Uživam u moru, muzici, mirisima, nebu. Volim ono što mi pruža zadovoljstvo. Nasuprot tome, mrzim ono što mi uzrokuje patnju ili probleme. Tako ljubav ili mržnja nastaju kod ljudi i životinja. 

Kada volim nešto što mi pruža zadovoljstvo i mrzim ono što mi uzrokuje patnju, to je „egoistična ljubav”. Mi smo kao životinje; volimo ono što je dobro za nas i udaljavamo se od onoga što je loše za nas. To se naziva ljubav. To znači da ovo nije ljubav prema nekom objektu, već ljubav prema onome što to budi u meni. 

Na primer, sretnem prijatelja i on mi kaže da se razveo. „Šta se desilo?!” „Ljubav je nestala”. To znači da ljubav postoji do trenutka kada možemo da primimo zadovoljstvo jedno od drugog. Čak i naučnici danas kažu da ljubav između partnera nestaje nakon 2 do 3 godine.

Ovo nije ljubav o kojoj govori mudrost kabale. Mudrost kabale govori o ljubavi kao o nečemu što je iznad ega osobe koja uživa u iskorišćavanju nekoga ili nečega. Ljubav je nešto što gradimo na dva nivoa. 

POTRUDITE SE DA DAN NIJE PROŽIVLJEN UZALUD

 

Potrudite se da dan nije proživljen uzalud

Komentar: Postoje trenuci kada osoba jasno zna šta želi. Recimo da želi crveni automobil ili trospratnu kuću od cigle, i ona teži ka tome.

Nakon toga, postoje trenuci kada osoba oseća nešto unutar sebe, ali ne razume tačno šta je to. Postoji neka vrsta apstraktne forme. 

Moj odgovor: Nije važno. Oni i dalje žele. I dalje teže za nečim, i to im pomaže da rastu. 

Kako težimo nečemu poput dece? Da li zaista znamo čemu težimo? Gurani smo napred, napred-nazad, otvaramo stvari, bacamo ih, cepamo, gradimo, postavljamo i tako dalje. Samo posmatrajte šta mala deca rade. Tako se ona razvijaju. Sledite njihov primer. 

Pitanje: Ali, koji je pravi način da se sledi primer deteta? Naizgled, možete sve da uradite, a ipak to radite na pogrešan način. 

Odgovor: Ali, vi niste malo dete. Morate precizno da analizirate sebe i svoj cilj. Što je vaš cilj uzvišeniji, večniji i savršeniji, to je više odvojen od pukog životinjskog postojanja, i time postajete čovek. Potrebno je da postavite cilj i da ga iskreno želite. Kako drugačije? Kada se probudim ujutru i  ništa ne želim, kakva sam ja onda osoba? Zbog toga imam raspored za taj dan i moram sve da završim: da odgovorim na pitanja na svom blogu, da pripremim materijale, da se pojavim u programu, da održim lekciju i tako dalje. To je moja dužnost i ne mogu da je izbegnem. 

Ali, pored toga postoji još jedan unutrašnji program koji moram da ispunim: da radim na nekim kvalitetima, nekim vrednostima, da sve to razjasnim i dovedem sebe u određeno unutrašnje stanje. I to je neophodno! Bez toga, dan je protraćen.

Link - Make Sure the Day Is Not Lived in Vain

STVORITE SLIKU STVORITELJA UNUTAR SEBE

Stvorite sliku Stvoritelja unutar sebe 

Najvažnije za nas jeste da savladamo metodu približavanja Stvoritelju, što se postiže kroz povezivanje prijatelja unutar grupe. Naposletku, nemoguće je da se percipira Stvoritelj ili da se prizove Njegov uticaj na nas, a da se to ne praktikuje unutar nas. 

To je kao da gradimo sliku Stvoritelja unutar nas. Zbog toga se Stvoritelj naziva „Bore“ – „Bo-u-Re“ – „Dođi i vidi“. „Dođi“ znači izgraditi ovu formu unutar sebe, doći do toga, i tada ćete to proučavati unutar sebe. 

Ne možete da proučavate Stvoritelja izvan sebe. Kod osobe ne postoji takav koncept poput „izvan sebe“. Može da vam se čini da percipirate nešto spoljašnje. U stvarnosti sve se oseća unutar sebe, baš kao kada se radi za računarom. Ukoliko  vidimo nešto na računaru, nemamo interakciju s nečim što je izvan njega. Sve je unutar računara. 

Isto važi i za nas. Čini mi se da postoje neke slike izvan mene, da vidim, čujem i osećam nešto spoljašnje, svet izvan mene. Ali, to su samo pogrešne percepcije. U stvarnosti, sve se odvija unutar nas. 

Otuda, sve naše akcije se odnose na stvaranje uslova unutar nas koji formiraju sliku Stvoritelja u nama. Naše najefikasnije stanje je kada se okrenemo Njemu, jer to okretanje se sastoji od naše želje, od osećaja onoga što imamo danas i naše svesti o tome ko ili šta treba da postanemo u sledećem trenutku – ne danas, već sutra. 

Iako su „danas“ i „sutra“ samo dva različita, ali usko povezana, stanja, na ovaj način izražavamo svoju želju, svest i razumevanje ko smo u ovom i šta treba da postanemo u sledećem trenutku. 

Ukoliko su ove akcije ispravno usmerene ka Stvoritelju i ispravno definišu početno i konačno stanje, mi time privlačimo Svetlost Stvoritelja, posebnu silu koja ispunjava našu želju. Tada se unutar nas  dešavaju promene.

Link - Create the Image of the Creator within Oneself

VOLETI DO KRAJNJIH GRANICA

Voleti do krajnjih granica! 

Pitanje: Da li je tačno da se ne bismo razboljevali ukoliko ne bismo činili štetu drugima? 

Odgovor: Naravno! Ne bi bilo nikakvih bolesti, ničega. To je koren svega.

Pitanje: U isto vreme, kažete da sa našom prirodom nije moguće činiti dobro drugome? 

Odgovor: Nije moguće. 

Pitanje: Onda, molim Vas, izvedite nas iz ovog ćorsokaka. Šta treba da radimo? 

Odgovor: Pa, hajde malo da sanjamo. 

Zamislimo da smo izmislili virus koji bi nas sve nekako „ugrizao”, i mi bismo počeli da osećamo da smo najbliži srodnici. Poput braće i sestara koji jednostavno doživljavaju sebe kao jednu celinu. 

Komentar: Znači, mi sami ništa ne možemo, ali ako bi došao neki virus… 

Moj odgovor: Možda možemo da to barem malo poželimo. To je naš glavni zadatak.

Za početak treba da vidimo ko smo danas i da ne poričemo zlo koje postoji, niti da se mirimo s njim. Treba da pokušamo da razumemo da može da postoji apsolutno suprotan kvalitet. Jer, u prirodi svi kvaliteti postoje u parovima, suprotni jedan drugom. 

ŠTA DA SE RADI UKOLIKO SE NIŠTA NE ŽELI

Šta da se radi ukoliko se ništa ne želi 

Ljudi vide da ne mogu da pronađu smisao života u braku. Smisao života ne mogu da pronađu ni u poslu. 

Komentar: A, izgleda, ni u prijateljstvu. 

Moj odgovor: Ni u prijateljstvu, naravno. Drugim rečima – nigde. I, šta onda ima smisla? Ležim u krevetu, zašto bih ustao? Nema razloga, jednostavno nema razloga da se pokrenem, da mislim, da govorim, da išta radim. Tako nastaje neka vrsta zamrzavanja sveta.

Komentar: A danas je sve više i više tako. 

Moj odgovor: Da, naravno.

I, šta onda ima smisla? Jedino da otkrijemo smisao života, koji je iznad ovog stanja. I kad bismo barem na neki način mogli o tome da govorimo, da pokažemo, protresemo ljude, malo ih prodrmamo. U suprotnom, naravno, sve će se završiti time što će neko na kraju početi da prodaje pilule koje će vas zauvek uspavati. 

I ljudi će ih kupovati. O, da, hoće! Sa zadovoljstvom će ih ubaciti u usta, zaliti čašom vode, mirno leći i to je sve. A šta će biti posle toga, nije bitno. 

Komentar: Ali to zvuči nelogično. Ako se čovek oseća zaista loše, u teoriji bi trebalo da traži način kako da… 

Moj odgovor: Ali šta može da uradi ako ne vidi nikakav izlaz? Zbog čega bi živeo?! 

OTKRIVANJE STVORITELJA UNUTAR NAS

 

Otkrivanje Stvoritelja unutar nas

Pitanje: Kako razumete šta je Stvoritelj? 

Odgovor: Nemoguće je da se razume Stvoritelj. 

Mi smo želja za primanjem, tako da šta god da osećamo, mi možemo da razumemo u meri u kojoj osećamo i razumemo svoje želje. Naša želja dolazi prva. Posle toga, um opaža, misli i procenjuje šta oseća. Otuda, nemoguće je da znamo i postignemo Stvoritelja, bez toga da osetimo Njega. Osećati Stvoritelja nije ništa drugo nego osećanje povezanosti između nas. Mi Njega doživljavamo kao ispravnu povezanost između nas, jer On je „dođi i vidi“, Bore (na hebrejskom). 

Stvoritelj ne postoji unutar mene. Povezanost koja je pravilno uspostavljena između nas omogućava mi da razumem da je Stvoritelj unutar mene i to se naziva Stvoritelj. Ja ovo ne osećam, ne razumem i ne znam. Ovo je nešto što je samo po sebi moj prvi i osnovni izvor. Ja mogu Njega da osetim unutar sebe u meri u kojoj nalikujem Njemu. Ne osećam Njega, već moje ispravljene atribute koji nalikuju Njemu i koje nazivam Stvoritelj. 

Baal HaSulam nam daje primer električne struje. Mi ne znamo šta je to, već možemo jedino da vidimo i osetimo njenu manifestaciju: iglu koja se kreće u mernom uređaju, svetlost koja sija, greje, hladi itd. Ali, šta je to zapravo? To je neka vrsta energije koju ne razumemo, jer sve što želimo da osetimo, vidimo ili izmerimo jeste njeno otkrivanje u materiji, i ne stvarni izvor. To znači da je to materija koja je već transformisana. 

Zbog toga se Stvoritelj naziva dođi i vidi, i to je ono što je unutar nas.

Pitanje: Kako onda možemo da personalizujemo Njegovu kontrolu?

Odgovor: Ne bi trebalo da personalizujemo Stvoritelja i ne smemo tome da damo nikakavu formu! To je velika greška. Ukoliko to uradite, spuštate se u paganizam i ne radite na ispravljanju sebe, već oslikavate sebi neku vrstu figure koju molite za milost.

Link - Discovering The Creator Inside Me