U POLJU NAMERA

U polju namera 

Polje u kojem otkrivamo sebe je polje osećanja, dobra i zla, zadovoljstava i patnji, informacija i svih vrsta odnosa. Unutar njega, pojedinac može da otkrije da je to polje namere, našeg odnosa sa Stvoriteljem, od potpune suprotnosti do potpune jednakosti. Ne postoji ništa drugo.

U meri u kojoj vaša namera nalikuje Njegovoj, u istoj meri ćete videti da vi već delujete. U stvari, ne postoje akcije, već vidite da ono što se sprovodi jeste namera. 

Čak ni u našem svetu ne postoje stvarne akcije! Jedino, čini se da mi moramo nešto da uradimo zbog jaza između namere i akcije, između željenog i stvarnog.

Najmanja otkrivenost koju pojedinac dobija prelazeći Mahsom jeste da čitav svet postoji u određenom polju i svako ispunjava zapovesti ovog polja prema svom mestu, svako u skladu sa svojim potencijalom, svojom dušom, u odnosu na ovo polje. Promenite svoje mesto u polju i, u skladu sa tim, izvršavaćete nešto drugo.

Zar niste osetili da ponekad, iznenada, zaboravite sve što ste videli, osetili, zapamtili, poput kompjutera iz kojeg su nestali svi podaci i vi ste ostali prazni? Nekoliko sati ili trenutaka kasnije, nešto se ubaci, i vi ste ponovo „uključeni“, poput lutke. Kako ovo može da se dogodi  osobi? Naposletku, pre nego što smo počeli da učimo Kabalu, mi nismo bili ovakvi! Sve smo pamtili, imali smo kontrolu, znali smo svoj put. 

Ali, kada smo počeli da učimo Kabalu, iznenada smo počeli da se praznimo, i potom da se punimo nečim drugim. U nama se javljaju stanja nad kojima nemamo kontrolu; osećamo da to nismo „mi“. „Disk“ je ubačen ili uklonjen iz nas, i mi ne znamo odakle to dolazi. To se dešava zbog toga što se menjamo i krećemo se kroz ovo polje sa jednog mesta na drugo. 

RADOST NA PUTU AHIŠENA

 

Radost na putu Ahišena 

Mi moramo da kroz sopstvene napore težimo da postignemo stanje u kojem neprestano čuvamo svoju povezanost sa Stvoriteljem i da se trudimo da ostanemo povezani jedni sa drugima i s Njim, ne gubeći iz vida šta se događa u svakoj ćeliji našeg korporalnog i duhovnog tela, kako unutar tako i izvan kolektivne Kli (posuda), to jeste naše grupe. 

Sve se to događa isključivo po Njegovoj volji, nameri i uticaju. Ali, mi želimo da budemo u stalnoj nameri i stalnoj molitvi ka Njemu. Na taj način, mi smo u radosti zbog promena, fluktuacija, koje se događaju unutar nas jer nam one daju mogućnost da osetimo da postojimo i da nešto radimo. 

Naposletku, da nije bilo takvog kretanja, mi ne bismo osećali nikakve promene. Bez toga da osećamo ometanja, mi ne bismo osećali život ni njegovo unutrašnje kretanje. Zbog toga se radujemo svim vrstama ometanja, bez obzira na to kakva su! Ona nas prisiljavaju da se zajedno još više ujedinimo u međusobnoj podršci jer jedino na taj način možemo da razumemo kako da se usmerimo ka Stvoritelju da bismo s Njim formirali par: On i mi. 

Otuda, počinjemo da osećamo svoj život ne u postizanju bliskosti sa Stvoriteljem, već u samom kretanju ka Njemu, što za nas biva najvažnije, najradosnije i ono što nas najviše ispunjava. Drugim rečima, cilj nije da se postigne jednakost i prianjanje uz Njega, već je cilj težnja ka tome, jer upravo u toj težnji mi iskušavamo kretanje duhovnog života.

Slično je i sa bilo kojom formom kreativnosti; kada osoba stvara, ona živi. Sam proces daje osećaj života jer to je kretanje; to je otkrivanje novih problema, novih želja i njihovih rešenja. Iz tog razloga mi delujemo na taj način.

Svakog dana i svakog trenutka mi treba da se radujemo kroz napore koje možemo da uložimo zarad napretka na putu Ahišena ka Stvoritelju.

Link - Joy on the Path of Achishena

ŠTA JE SKRIVENO U PESMI NAD PESMAMA

 

Šta je skriveno u Pesmi nad pesmama 

Pesma nad pesmama kralja Solomona je možda najsjajnije delo o ljubavi u celokupnoj istoriji čovečanstva. Dovoljno je da pogledamo spisak umetničkih dela napisanih na osnovu citata iz Pesme nad pesmama da razumemo razmere uticaja ove knjige na osećanja i maštu čoveka od trenutka kada je napisana do danas. 

Veruje se da Pesma nad pesmama opisuje ljubav čoveka prema ženi. Ali u stvari, ova pesma ima mnogo dublji smisao. 

U Pesmi nad pesmama, kralj Solomon je opisao osećanja čoveka, koji je osetio da je čitav univerzum ljubav i da je ona jedina i jedinstvena sila koja vlada svetom. Okruženi smo samo dobrim, i sva stvarnost je od početka uređena u skladu sa krajnjom svrhom - postizanje savršenstva. 

Ljubav koja uništava svet 

Međutim, savršenstvo nije u tome da delujemo pod uticajem hormona i da to nazivamo ljubav, da kada u nečemu uživam  kažem da ja to volim. Na primer, volim ribu. Ali ribu ne mogu da volim ni na koji drugi način osim kada je jedem. To jeste, moja ljubav prema ribi je čisto egoistična, potrošačka. Riba mi pruža zadovoljstvo dok je jedem, i zato kažem da je volim. 

Na isti način, primam zadovoljstvo u odnosu sa drugom osobom. To je korporalna, prirodna ljubav. I takvom ljubavlju čovek uništava svet, jer za sebe uzima ono što je za njega dobro, a odbacuje ono što je za njega loše.

Ljubav mora biti drugačija

Međutim, čovek mora da se uzdigne do potpuno drugačije ljubavi - iznad svoje egoistične prirode tako da se njegov stav prema svetu, koji obuhvata nepokretni, vegetativni i životinjski nivo prirode, opisuje kroz pravilo „ljubi bližnjeg svog kao sebe samog”.

NE PREUZIMAJTE NA SEBE RAD STVORITELJA

 

Ne preuzimajte na sebe rad  Stvoritelja  

Pitanje: Često kažete da ne bi trebalo da mešamo svoj rad s radom Stvoritelja, tj. da preuzimamo Njegov rad. Šta to znači? 

Odgovor: Naš rad usmeren je na osećaj goruće potrebe da Stvoritelj izvrši svaku sledeću akciju nad nama. I ništa više. Uostalom, sav duhovni rad jeste rad Stvoritelja. Čak se i naziva „rad Stvoritelja“. 

Ali zar osoba ne radi ništa? Ona ulaže trud u svoje želje kako bi Stvoritelj (Svetlost) delovao na nju.

Link - Don’t Take on the Work of the Creator

ISPRAVAN RAZVOJ

 

Ispravan razvoj 

Ukoliko se ispravno razvijamo i osećamo da želimo da se ujedinimo, ali nismo u stanju da to uradimo sami, tada se pojavljuje treći faktor - Stvoritelj. 

Ne postojimo samo ja i grupa; Stvoritelj mora da bude prisutan unutar toga. On mora za mene da bude cilj. On mora da postane izvršilac dela, i to je znak ispravnog razvoja. 

Kroz želju da se ujedinim sa grupom, ja stvaram Kli unutar koje On mora da obitava. 

Spreman sam da se tome prepustim, ali ono što mi trenutno nedostaje jeste razumevanje neophodnosti da to bude zarad Stvoritelja, na način da Stvoritelj obitava unutar te povezanosti.

Nedostatak ovog razumevanja proizlazi iz toga da Stvoritelj jeste prikriven. 

Ali uskoro, iz patnje, iz razumevanja neophodnosti, otkriće se da On mora da bude prisutan. Kada se ova tri faktora: ja, grupa i Stvoritelj povežu u jedno, to će se dogoditi.

Link - Correct Development

MALA SVEĆA U TAMNOM PROSTORU

 

Mala sveća u tamnom prostoru 

Pitanje: Šta je „unutrašnji glas“, „voðstvo Stvoritelja“? 

Odgovor: Izvor ispravnih misli u osobi – nazvan "predstavnik Stvoritelja unutar osobe" – jeste tačka u srcu. Ovo se naziva "deo Stvoritelja od Gore", iskra koja je pala u posudu kao rezultat razbijanja duše. 

Pre razbijenosti zajedničke duše, Svetlost, iskre i posude postojale su u ispravljenom stanju: želja za primanjem sa ekranom (Masah) i Svetlost koja je ispunjava. Ali kada su se razbile, pomešale su se: Svetlost se uzdigla ka Gore do izvora, gde boravi duša, dok su posude i iskre pale ka dole.

Tako, zadatak osobe jeste da otkrije iskru koja postoji u njoj. Kada ona počne da se ispoljava u osobi, osoba mora da nastavi da radi s tom iskrom kao da unosi malu sveću u mračan, prazan, veliki prostor želje za primanjem. I, tada ona počinje da otkriva ​​ko je i šta je, da ispituje ​​sebe, ali jedino pomoću ove sveće, ove iskre. 

I, tada postepeno, osoba nalazi način da se pomoću ove sveće održi između svih 620 razbijenih želja, koje čine tamni prostor duše, sve dok ne bude u stanju da ih poveže sa svećom poput ulja sa svetiljkom, tako da iz sveće plamen može da se proširi celom dušom.

Ovo se naziva „tama će sijati poput Svetlosti“. 

Baal HaSulam daje primer fitilja i ulja koji proizvode svetlost. Kada se Aviut (grubost želje) pridruži ovoj iskri, istinska vatra se pali zbog toga što se pretvara u nameru zarad davanja, dajući joj istu prirodu kao Svetlost, transformišući Aviut u Zakut (čistoća).

Link - A Small Candle in a Dark Space

IDEJA KOJA JE APSTRAKTNA LJUDIMA

 

Ideja koja je apstraktna ljudima   

Pitanje: Da li treba da uzmemo ideju koja se sadrži u onome što proučavamo i prenesemo je svima? 

Odgovor: Ovu ideju ne možete da prenesete ljudima jer je to nešto potpuno apstraktno. Ljudi mogu da je dožive kao nešto što je donekle racionalno jer se i sami nalaze u iracionalnom stanju.. 

Šta to čovek ima u svojim rukama što bi mu omogućilo da može da kaže da se on na nešto oslanja u životu? 

Čovečanstvo tek treba da otkrije koliko lebdi u vazduhu; nedostaje mu oslonac. Nema ništa; čitava njegova osnova, njegovo iluzorno poverenje u to šta da radi i kako to da radi – sve je to u korporalnom, pa čak i to će uskoro da isklizne iz ruku ljudi, bukvalno će da im procuri kroz prste. Čovek će biti poput izgubljenog deteta koje stoji i plače, koje se boji da napravi korak, koje ne zna gde mu je majka i šta da radi. 

Moramo da pristupimo ovome na „racionalan” način – racionalan za njih, zato je pod navodnicima – i svaki put, u svakoj fazi, moramo da im damo logično objašnjenje šta je to što im preporučujemo da rade, da izvršavaju, ka čemu da napreduju. 

Ako danas dođem među ljude i kažem im: „Vi ne razumete koliko vaše misli utiču na svet. I nema potrebe da menjamo bilo šta osim našeg stava, naše namere i naših misli o svetu, o univerzumu i o Višoj sili” – svi će pomisliti da sam, blago rečeno, odvojen od stvarnosti. 

POVEZANOST KOJA POSTOJI, ALI NIJE AKTIVNA

 

Povezanost koja postoji, ali nije aktivna 

Ukoliko bi naša zajednička Kli bila savršena, svi bi bili sto posto posvećeni jedni drugima. I, ukoliko neko to ignoriše, on narušava svoj deo u svakome od njih. 

Svaki razbijeni, to jeste korumpirani, kvalitet ušao je u sve ostale kvalitete. To znači da su unutar svakog od njih uključeni svi ostali kvaliteti. 

Kroz razbijenost, Kli (posuda) je stekla uistinu čudesno stanje - univerzalnu međusobnu povezanost. 

Trenutno, ova povezanost nije aktivna, ali postoji! Ovo je stanje razbijenosti. 

Drugim rečima, čak i sada, svi smo povezani jedni s drugima i nema odvojenosti među nama; nema niti jedne duše koja nije uključena unutar svih ostalih duša. Sve što je potrebno jeste da se obnovi ispravna povezanost. 

Baal HaSulam piše da ne može da postoji opšta ispravka bez individualne ispravke svakog pojedinca. To je apsolutni zakon koji mora svako da ostvari, i tada će isto tako da se ostvari i u svima drugima.

I, ukoliko makar jedan pojedinac to ne ostvari, tada svako ostaje neispravljen u meri u kojoj je on uključen u sve ostale. 

Link - A Connection that Exists but Is Not Active

UMIRITE ŽELJU ZA PRIMANJEM

Umirite želju za primanjem

Moramo da razumemo da zakon uzajamnog jamstva, koji je temelj ljubavi bližnjeg, još nije ljubav Stvoritelja. 

To je jedino zakon prema kojem ćemo se međusobno odnositi na način da svima pružimo osećaj da im ništa ne nedostaje. 

Mi izvršavamo korekcije njihove želje za primanjem, pružamo takvu kompenzaciju da ta želja bude u ograničenju. Ona se ne ispoljava u osobi i ne zahteva ispunjenje. Osoba je zadovoljna što ima sve što joj je životno potrebno jer prima određenu ispravku i odgovarajući uticaj od drugih duša: „Ne brinite, mi pazimo na vas, nećete ništa propustiti“. 

I, tada svaka osoba postaje slobodna da razvija svoje Kelim davanja, to jeste Kelim ljubavi bližnjeg. 

Uzajamno jamstvo je samo pola stanja. Ono je neophodno da bi umirilo želju za primanjem i postepeno je okrenulo prema služenju bližnjem, prema ljubavi drugih. Ali to je rad koji dolazi nakon uzajamnog jamstva. I kada počnemo da se angažujemo u ljubavi bližnjeg, tada kroz to postižemo jednakost forme sa Stvoriteljem. 

Link - Calm the Desire to Receive

DO KOJE MERE MOŽEMO DA PROMENIMO LJUDSKU PRIRODU?

 

Do koje mere možemo da promenimo ljudsku prirodu? 

U kom pravcu se razvija celokupna priroda? Da li postoji veza između prirodnih zakona i ljudskih odnosa? Koji je razvojni potencijal u onome što je rečeno „Navika postaje druga priroda” i kako je to povezano sa današnjom globalnom krizom? 

Tekuća naučna istraživanja pokazuju da od trenutka kada je univerzum stvoren Velikim praskom i sve do danas, on je u kontinuiranom procesu razvoja i transformacije, a predviđanja ukazuju da će se to nastaviti i u budućnosti. Naučnici tvrde da se univerzum širi, galaksije se udaljavaju ili sudaraju, planete se formiraju i nestaju. Takođe, svedoci smo promena na Zemlji kao što su vulkanske erupcije, zemljotresi, trendovi zagrevanja i hlađenja, pomeranja magnetnih polova i još mnogo toga. 

Posmatrajući formiranje materije, vidimo da su se prosti atomi poput vodonika i helijuma kombinovali i formirali složenije atome, koji su se zatim kombinovali u molekule. Ovi molekuli su se spajali i formirali još složenije molekule sa sve sofisticiranijim svojstvima i funkcijama. 

Život na Zemlji sledio je sličan put. Prva živa ćelija evoluirala je u složeniju, što je dovelo do višećelijskih organizama. Odatle su evoluirali napredniji, efikasniji i složeniji oblici života, kako biljni tako i životinjski svet kakav danas poznajemo.

Uticaj promena na Zemlji na nas

Efekti transformacija Zemlje na nas su očigledni. Ljudi, biljke i životinje su pogođeni geološkim i ekološkim promenama. Naša zavisnost od flore i faune je jasna, ali poslednjih godina otkrili smo da i čovečanstvo utiče na promene u našem svetu. 

ZAŠTO OSEĆATE KAO DA OVAJ SVET POČINJE DA SE RASPADA?

Zašto osećate kao da ovaj svet počinje da se raspada? 

Živimo u značajnom dobu, u kojem se svet menja pred našim očima sa kraja na kraj. Neki ljudi su više zabrinuti zbog situacije, drugi manje, ali situacija nije ni tragična ni toliko strašna. Zapravo, treba da budemo srećni zbog onoga što se otkriva u našem vremenu, jer stojimo na pragu novog života, života koji može da bude ispunjen nadom i iščekivanjem, uprkos svim negativnim pojavama koje vidimo pred našim očima. 

Da bismo ovo videli, moramo da razumemo šta se dešava u svetu uopšte i u svakom od nas lično, i zašto se to dešava. Da li su ovi događaji samo slučajni ishodi grešaka koje smo napravili u životu ili je to proces koji smo morali da prodjemo da bismo postigli bolji svet? 

Mnogi stručnjaci opisuju globalno stanje kao sveobuhvatnu krizu koja se proteže na ekonomske, društvene, obrazovne, kulturne, ekološke i druge aktivnosti. Međutim, kriza može da bude kapija novog života. 

Na kineskom, reč „kriza” sastoji se od dva karaktera, pri čemu jedan simbolizuje opasnost a drugi priliku. Na starogrčkom, reč „kriza” znači odluka, prekretnica. U biblijskom hebrejskom, reč „kriza” (𝘔𝘢š𝘣𝘦𝘳) odnosi se na stolicu za porođaj, to jeste mesto gde počinje novi život.

Lične i globalne krize kao tačka preokreta 

U našim ličnim životima povremeno doživljavamo krize, posebno tokom tranzicija. U početku, uvek postoje nekakve poteškoće. Nije lako napustiti poznatu situaciju i krenuti u nešto novo. Teško nam je da damo otkaz na poslu, preselimo se u novi dom i slično, jer smo se navikli na okolinu i više nema potrebe da ulažemo mnogo truda. Prirodno nas privlači ono što već postoji i što nam se čini sigurnim.

U SKLADU SA FORMULOM POTPUNE POVEZANOSTI

 

U skladu sa formulom potpune povezanosti

Mi moramo da radimo na tome da ljudi osete da je jedinstvo postalo naša druga priroda. Konačno, okupljamo se i težimo tome da stvorimo zajednički sistem povezanosti koji treba da nas oblikuje kao potpuno novo čovečanstvo. 

Iz ovog jedinstva treba da nastane nova, jasnija i stabilnija povezanost između ljudi, a unutar nje da društveni odnosi počnu da se formiraju na potpuno novom nivou.

Čak i nova preduzeća, obrazovni sistemi i medijski sistemi treba da proisteknu iz ove mreže. Sistem naše međusobne povezanosti, zasnovan na jedinstvu i potpunoj jednakosti, treba da počne da generiše sisteme novog čovečanstva, utemeljenog upravo na formuli potpune međusobne povezanosti i potpune jednakosti. Tada ćemo postati poput Više sile, jer niko neće vladati nad drugim. Na taj način, mi ćemo u potpunosti biti nalik Stvoritelju.

Istina je da čovečanstvo nikada nije imalo priliku da postigne jednakost. Mnogi su vekovima težili slobodi, jednakosti i bratstvu, razumevajući da je to ideal. 

Međutim, nismo mogli da rešimo ovaj problem jer nismo bili dovoljno razvijeni, a u nama je stalno ključao egoizam. Nekoliko idealista je razmišljalo o tome, dok su ostali pokušavali da iz toga izvuku sebičnu korist. 

Danas je ovaj problem postao globalan. Svaka osoba, svaka porodica to oseća. Otuda, mi sada imamo priliku da sve preispitamo i redefinišemo, jer danas možemo da privučemo Višu silu i da pomoću nje ispravimo sebe.

ŠTA JE PRAVA NEZAVISNOST?

 

Šta je prava nezavisnost?

Danas se reč „nezavisnost“ svuda odnosi na nezavisne zemlje, republike i medije. Čujemo je na svim stranama u sukobu, na desnoj i levoj strani, od pojedinaca i naroda. Nezavisnost je postala univerzalni ideal. Pa ipak, malo je onih koji razumeju da je pravo značenje nezavisnosti potpuno suprotno od onoga što svet razume.

Tako, koje je značenje prave nezavisnosti?

U uobičajenom govoru, nezavisnost označava čuvanje sopstvenih granica, potvrđivanje prava na život bez mešanja drugih i mogućnost izgradnje sopstvenog sveta.  Ali to je iluzija. U današnjoj stvarnosti, svi zavise jedni od drugih. Niko ne može da živi u izolaciji. Ukoliko bismo težili potpunoj nezavisnosti, mi bismo morali da pobegnemo u divljinu i da tamo preživljavamo sami. Ali čak i tada, mi bismo sebe samo osudili na život pun teškoća.

Ideja „niko mi ne diktira kako da živim“ se takođe urušava pod skrutinizovanjem. Kako da stvorimo ili održimo ovu nezavisnost bez saradnje sa drugima? To je nemoguće. U savremenom svetu, zemlja može da napreduje samo kada je povezana sa drugima u pozitivnim, obostrano korisnim vezama. U suprotnom, suočava se sa izolacijom, poniženjem i padom. 

Mi možemo da insistiramo na zahtevanju nezavisnosti, ali pravi zahtev mora da bude usmeren ka unutra, ka nama samima. Jedino ukoliko možemo da izgradimo pozitivne ljudske veze, mir i uzajamnu pomoć suprotne našoj egoističnoj prirodi, prava nezavisnost može da bude uspostavljena. 

Danas, svaka veza između zemalja, svaki savez, formira se ne iz istinske dobre volje već iz sopstvenog interesa. Svaka strana pokušava da prima u svoju korist na račun drugih.  Ne možemo da stvorimo ništa što je zaista korisno za sve dok ostajemo robovi našeg egoizma – naših sebičnih želja da uživamo na tuđi račun. 

ŠTA JE DUHOVNA SVRHA RATA?

 

Šta je duhovna svrha rata? 

Rat je, kako ga mi razumemo, sukob između suprotstavljenih snaga, vođen željom za dominacijom, moći i kontrolom. Međutim, iz duhovne perspektive, rat poprima sasvim drugo značenje. U mudrosti kabale, mi posmatramo rat kao unutrašnju borbu između egoizma i altruizma – bitku između sebične prirode sa kojom smo rođeni i Više prirode ljubavi, davanja i povezanosti koju želimo da postignemo. 

Ovo je unutrašnja borba na nivou naših misli, želja i odnosa jednih prema drugima i prema Stvoritelju, Višoj sili ljubavi, davanja i povezanosti, koja stvara i održava stvarnost. Čovečanstvo postoji u sistemu prirode koja nas neprestano razvija ka ispravljenom stanju u kojem živimo u harmoničnim, mirnim i srećnim odnosima jedni s drugima i sa prirodom. Stvoreni smo da evoluiramo iz stanja podele i mržnje u stanje jedinstva i ljubavi. Ukoliko to nije našom voljom, priroda vrši pritisak na nas, primoravajući nas da prepoznamo da smo u neispravljenom stanju. Vremenom, kroz patnju i krize, postepeno postajemo zasićeni našim egoističnim načinima i tražimo Više, povezanije postojanje. 

U kabalističkim izvorima ova bitka je opisana kroz koncepte dobra i zla, Svetlosti i tame. Ove sile nisu spoljašnji neprijatelji već unutrašnji kvaliteti sa kojima se moramo suočiti unutar sebe. Tora, na primer, govori o ratovima naroda protiv naroda, ali ne treba da ih tumačimo doslovno. Umesto toga, oni predstavljaju ratove koje moramo da vodimo unutar svoje sopstvene prirode, ratove kojima naše egoistične namere transformišemo u altruistične.

Kada Tora govori o osvajanju nacija ili uništavanju neprijatelja, to se odnosi na duhovni rad u prevazilaženju unutrašnjih želja koje ometaju našu vezu sa Stvoriteljem. Ovi takozvani neprijatelji su egoistični kvaliteti usmereni ka ispunjenju za sopstvenu svrhu, koji se moraju pokoriti i preusmeriti ka davanju drugima i prirodi. Zemlja Izrael, u ovom kontekstu, nije fizička lokacija već duhovno stanje, nivo postojanja na kojem postižemo jedinstvo sa Višom silom davanja. 

PRAZNIK PURIM U SVETLU DUHOVNE ISPRAVKE

Praznik Purim u svetlu duhovne ispravke 

Praznik Purim simbolizuje buduću potpunu ispravku čitavog čovečanstva. 

Pre 2500 godina već je došlo do delimične ispravke u duhovnim korenima, ali ovo je bila samo priprema, jer sve što se događa u ispravci ljudskog društva mora da prođe kroz dve faze. 

Prva faza je realizovana u maloj grupi ljudi koju je Abraham izveo iz Vavilona i vodio sve do uništenja Prvog hrama (Beit ha Mikdaš). U stvari, ova grupa je prošla kroz sve faze ispravke, a jedna od faza je bila stanje koje se naziva Purim. Purim dolazi od reči „Pur-Lot“ i danas moramo svi da se vratimo tome, zajedno sa čitavim svetom. 

Kao što je rečeno u Knjizi o Ester, Ahasver, kralj Vavilona, napravio je veliku gozbu tokom koje je otkrio da su dvojica njegovih pomoćnika pokušavala da ga svrgnu sa prestola. 

Onaj koji je razotkrio ovu zaveru bio je Mordehaj, kabalista, koji je bio na nivou Hasadim (milost), to jeste na nivou Bina u kojem čovek ne želi ništa za sebe. On može da se ispravi samo do ovog nivoa i da nastavi da se uzdiže jedino ukoliko privlači druge ljude i prenosi Svetlost Hohma (Mudrost) kroz sebe, što znači da obavlja ulogu Bina.

Bina je podeljena na dva dela. Gornji deo GAR de Bina (Galgalta ve Einaim od Bina) deluje jedino kroz davanje, ne želeći ništa za sebe, a donji deo ZAT de Bina prima Svetlost od Gore, od Hohma, da bi je preneo Tahtonim (niži) ukoliko oni to zahtevaju. 

Ukoliko ovo nikome nije potrebno, onda se kroz alegoriju kaže da je „Mordehaj sedeo pred kapijom Kralja“ (Jestira, 2:19) na ulazu u grad Susan. To je tako zato što je razumeo da ukoliko je potrebno da nešto dobije od Kralja - to jeste od Stvoritelja - da bi to preneo drugima, to je moguće jedino putem Njegovih svojstava, prenoseći sve kroz Bina, to jeste svojstvo davanja, i onda bi Ohr Hohma odevena u Ohr Bina bila preneta na sva stvorenja i za njih bila blagoslov.