Pitanje: Kako pojedinac može da zamisli Parcuf? Kako se on manifestuje u osobi?
Odgovor: Parcuf je odmereno primanje Svetlosti zarad davanja.
Ukoliko imam određenu želju i ispunjavam je zarad sebe, to je egoistična želja. Recimo da sada imam želju koja može da se ispuni zadovoljstvom – Svetlošću. Kada Svetlost uđe u želju, ona je odmah neutrališe. To je poput poništenja. Zadovoljstvo koje me ispunjava poništava čak i najjaču želju.
Želja ne može da opstane ukoliko dobije ono što želi. Otuda, nakon primanja zadovoljstva, želja nestaje. Želja nestaje i zadovoljstvo se više ne oseća. To jeste, primanje zadovoljstva uništava zadovoljstvo samo po sebi i na kraju ja ostajem prazan. Upravo se to dešava danas u svetu.
Osećaj praznine nas tera napred u nepoznato. Iznenada mi osećamo da nam zadovoljstvo više ne daje osećaj uživanja. Kao rezultat toga, postajemo ispražnjeni.
