BESKRAJNO ZADOVOLJSTVO - POSTOJI POTVRDA!

 

Beskrajno zadovoljstvo? – Postoji potvrda! 

Pitanje: Kako pojedinac može da zamisli Parcuf? Kako se on manifestuje u osobi? 

Odgovor: Parcuf je odmereno primanje Svetlosti zarad davanja. 

Ukoliko imam određenu želju i ispunjavam je zarad sebe, to je egoistična želja. Recimo da sada imam želju koja može da se ispuni zadovoljstvom – Svetlošću. Kada Svetlost uđe u želju, ona je odmah neutrališe. To je poput poništenja. Zadovoljstvo koje me ispunjava poništava čak i najjaču želju.

Želja ne može da opstane ukoliko dobije ono što želi. Otuda, nakon primanja zadovoljstva, želja nestaje. Želja nestaje i zadovoljstvo se više ne oseća. To jeste, primanje zadovoljstva uništava zadovoljstvo samo po sebi i na kraju ja ostajem prazan. Upravo se to dešava danas u svetu. 

Osećaj praznine nas tera napred u nepoznato. Iznenada mi osećamo da nam zadovoljstvo više ne daje osećaj uživanja. Kao rezultat toga, postajemo ispražnjeni. 

KAKO DA POSTIGNEM DUHOVNI ŽIVOT

Kako da postignem duhovni život?

Jedino onda kada pokušam da izađem iz svoje želje za primanjem, otkrivam da nisam sposoban za to. Ne želim da moj egoizam određuje čitav moj život jer je to zla inklinacija koja me sprečava da postignem večnost, savršenstvo i svrhu stvaranja; on ometa moju povezanost sa drugima i zaslepljuje me za dobro koje u takvoj vezi postoji. 

Egoizam skriva sve od mene, usađuje lažne vrednosti i osuđuje me na privremeni, prolazni život. Zbog toga, proglašavam ga svojim neprijateljem. 

Egoizam je otkriven kada se duša Adam HaRišon raspala, kada se pokidala veza između njenih želja. Postojala je posuda sastavljena od deset potpunih Sefirot, i ona se razbila. Sada, umesto jedinstva svih ovih delova, postoji međusobno odbacivanje i otkriva se mržnja. 

Ovo se naziva zla inklinacija; to je kada svaka osoba misli da treba da vlada i brine samo o sebi, a drugi moraju da joj služe. Zbog toga se egoizam naziva „anđeo smrti“, jer ukoliko sam odsečen od drugih, mogu da osetim samo život koji sada osećam u ovom svetu: slabu iskru postojanja.

SVE POSTIŽETE U SVETLOSTI DAVANJA

Sve postižete u Svetlosti davanja 

Pitanje: Zašto čovekova unutrašnja promena u pristupu stvarnosti – od primanja do davanja – njemu daje sposobnost da postigne sadašnjost, prošlost i budućnost bez ograničenja? 

Odgovor: Svetlost, kvalitet davanja, koja se otkriva unutar čoveka, uključuje sve, jer je to jedina sila u čitavoj prirodi; to je sama priroda. 

Svetlost upravlja nama - stvorenjima, jer ništa drugo nije stvoreno osim nas. Sve veće otkrivanje Svetlosti u nama otkriva sve što je izvan vremena, prostora i kretanja. 

Otuda, otkrivanjem kvaliteta davanja, čovek dolazi do toga da zna sva dela Stvoritelja, od početka do kraja. „Nema Stvoritelja bez stvorenja koje Njega otkriva”. 

Kvalitet davanja koji deluje na stvorenje jeste Stvoritelj. Kada ovaj kvalitet, koji me je stvorio, počne da vlada u meni, to znači da otkrivam Stvoritelja. Dominacija želje za davanjem, namera davanja, kvalitet davanja u meni, naziva se – Stvoritelj se meni otkriva. 

Ovo otkrivanje se dešava u onoj meri u kojoj i ja sam postajem davalac. Ali, kako onda mogu da kažem da ja otkrivam Stvoritelja? Ko je to „ja“ koje Njega  otkriva i dalje? Sledi da u meni i postoje kvaliteti koji još nisu potpuno otkrili Stvoritelja. 

DOVEDITE DESETKU STVORITELJU

 

Dovedite desetku Stvoritelju 

Pitanje: Na šta treba da usmerimo svoje napore u duhovnom radu: na osećaj individualnih želja prijatelja u desetki ili na osećaj kolektivne težnje bez ometanja pojedinostima? 

Odgovor: Mnogo je efikasnije da usmerimo svoje napore na kolektivnu težnju. Prvo preporučujem da nađete ovu zajedničku žudnju, povežete se s njom, prihvatite je kao svoju i koristite je za napredovanje. 

Svaka osoba mora da oseti da čitava desetka zavisi od nje. Morate da uzmete desetku u svoje ruke i vodite je ka Stvoritelju. To je upravo ono što treba da osetimo. 

Desetka treba da živi u srcu svakog od nas tako da je stalno osećamo, nikada je ne puštamo i na taj način je dovodimo Stvoritelju.

Link - Bring the Ten to the Creator

VIDITE STVORITELJA KROZ PRIZMU NAŠEG SVETA

Vidite Stvoritelja kroz prizmu našeg sveta 

Pitanje: Šta kabalisti misle kada kažu: „Sve mora da počne i da se završi sa Stvoriteljem“? 

Odgovor: Rečeno je da sve mora da počne i da se završi sa Stvoriteljem budući da je Stvoritelj uzrok svemu što se dešava unutar mene; budući da unutar sebe uključujem sav ovaj univerzum, ja ga osećam, on je utisnut unutar mene.

Kroz sve što osećam - nepokretnu, vegetativnu, životinjsku prirodu i ljude - Stvoritelj mi govori i pomaže mi da se podesim tako da kroz te senzacije mogu da dođem do Njega i da osetim Njega. 

Ukoliko radim na ovaj način, ja počinjem da razumem jezik Stvoritelja, kako mi On govori kroz sve uticaje na mene, kroz moje unutrašnje kvalitete i kako se ja odnosim prema sebi. Specifično, On je taj koji inicijalno pobuđuje sve moje senzacije i spoznaje u meni. 

Kroz Njega ja razumem da On to čini da bih ja imao želju da otkrijem Njega u svemu, kao sopstveni koren, uzrok svojih osećanja i misli, i da bih tada pokušao da, iz onoga što sam od Njega primio u svom srcu i umu, razumem kako mogu da otkrijem Njega kroz ovu sliku. Kroz osećaj kompletne slike, ja to doživljavam kao Njegov dijalog sa mnom. 

OTKRIJTE I VIDEĆETE

Otkrijte i videćete! 

Pitanje: U suštini, kabalisti opisuju sistem duša. Ali, Stvoritelj je opisan kao neživi sistem, kao sila koja upravlja svime. Naposletku, sve duše bi trebalo da postignu sličnost s ovom silom. Ali, ukoliko je ona neživa, da li to znači da će i duše postati nežive?

Odgovor: Ne znam šta podrazumevate pod pojmom „neživo“. 

Komentar: Mislim, nije um taj koji može nešto da promeni, već jedino sila. 

Moj odgovor: Šta podrazumevate pod „nije um“? Mi smo ti koji su bez uma. Razumem samo jedno: postoji želja, i uz nju je um koji ispunjava ono što želja hoće. To je sve. Ne postoji ništa drugo na svetu. Što je želja veća, to više razvija um koji je potreban da je ispuni. 

Komentar: Ali, Stvoritelj je konačna želja koju moramo da postignemo. 

Moj odgovor: Tako mi percipiramo Njega u sebi. U našoj najvećoj želji, kada osetimo istinski kvalitet Stvoritelja koji se naziva kvalitet davanja i ljubavi, to nazivamo „Stvoritelj“. 

Pitanje: Uzmimo primer sile, kao što je semafor. Nema smisla raspravljati se sa semaforom jer je to nepromenljiv mehanizam. Stoga, ukoliko postanemo slični Stvoritelju, da li se mi pretvaramo u tu istu vrstu nepromenljivog mehanizma? 

Odgovor: Ukoliko postanemo slični Stvoritelju, tada svi naši unutrašnji i spoljašnji pokreti postaju apsolutno ispravni, altruistični i zasnovani na davanju i ljubavi. Ne bismo imali nijednu sumnju o tome šta da radimo ili kako da delujemo. 

AKO OSTAVIŠ MENE JEDAN DAN

 

Ako ostaviš Mene jedan dan 

Potpuno smo prepušteni na milost i nemilost prirode i vođeni smo u svim našim postupcima, kako u telu tako i u duši. Pa ipak, kabalisti kažu da mi imamo slobodu izbora, inače ne bi imalo smisla da se stvori celokupno stvaranje ukoliko Viša sila predodredi sve što se u njemu dešava.

Međutim, slobodna volja postoji iznad našeg trenutnog života, jedino tamo gde želimo da se uzdignemo iznad naše egoistične prirode, u Višoj dimenziji, u kvalitetu davanja. 

Jedino u ovom usponu sa jednog stepena na drugi možemo da izaberemo da se uzdignemo pod udarcima prirode ukoliko ne želimo da koristimo svoju slobodnu volju i ne ulažemo sopstveni napor, ili da napredujemo svojom voljom u istom pravcu, to jeste da to vidimo kao željeni cilj. Kada tražimo sile koje mogu da nam pomognu da ostvarimo ovaj uspon, tada nalazimo svoju slobodu izbora. 

Kabalisti tumače da sloboda izbora postoji jedino u izgradnji pravog okruženja. U svakom slučaju, napredujem pod uticajem okruženja; jedino što ga obično ne biram sam.

Ali mogu svesno da biram svoje okruženje i time ubrzam svoj napredak i promenim prirodu svog uspona. Umesto da me udarci sudbine bacaju poput prebijene životinje, mogu da se uzdignem divnim putem, sopstvenom željom, pun osećanja, razumevanja i unutr ašnje snage, kao što dolikuje ljudskom biću.