DVA FAKTORA PRI IZBORU PRIJATELJA

Dva faktora pri izboru prijatelja 

Pitanje: Ukoliko biram prijatelja na osnovu mere veličine cilja koji mi on postavi, mogu li na tom putu da se oslonim na njega?  

Odgovor: Ujedinjujemo se jedino po jednom kriterijumu – stepenu u kojem razumemo jedni druge u želji da prionemo uz Stvoritelja. Ja nemam nikakvih zahteva prema tebi. Biram te uprkos tvom izgledu, obrazovanju i svemu ostalom. 

Grupu biram isključivo prema njihovoj želji za Stvoriteljem. Ova želja isto tako ima različita spoljašnja ispoljavanja. Ukoliko ih ignorišemo i uzimamo u obzir jedino čistu želju za Stvoriteljem, mogu li svi iz grupe da budu isti za mene? Ne! 

U stvari, svaka osoba ima određeni karakter koji se spolja manifestuje na različite načine. Jedna se ispoljava mirnije, druga neozbiljnije, treća kroz bes, četvrta s radošću, i čak i sa smehom. 

Ali, ja treba da pronađem takve prijatelje u kojima ne postoji samo žudnja za Stvoriteljem, već u kojima se ona manifestuje u meni bliskoj formi, jer tek počinjem da se povezujem s njima, na početku puta. Ne mogu da razbijem spoljašnje stereotipe i vidim toplo srce prijatelja.

To jeste, žudnja za Stvoriteljem i forma u kojoj se ona izražava su dva faktora u izboru prijatelja.

Link - Two Factors in Choosing Friends

TEŽITE POVEZIVANJU DUŠA

Težite povezivanju duša 

Težnja ka duhovnom znači težnju ka povezivanju sa svim drugim dušama, jer to je naše duhovno stanje. Nemoguće je zamisliti duhovno izvan ove akcije. Svi drugi prikazi i stanja koja možemo da zamislimo nisu duhovni. 

Kao što je napisano, „Ljubi bližnjeg svog kao sebe samog“ jeste veliko pravilo Tore. Ovo je građenje posude u koju Svetlost, Tora i Stvoritelj zasigurno mogu da uđu. 

U članku „Agenda skupa“ Rabaš navodi očekivanja koja pojedinac treba da ima kada dolazi u grupu, kao i misli koje treba da ima i rezultat koji želi da postigne iz tog susreta. Sve želje, svu veličinu koju oseća, on mora da „posadi“ u tle grupe da bi donelo plodove. Otuda, mi moramo da osiguramo da susret prijatelja daje snagu za sve ostale sate tokom dana i nedelje. 

Veličina koju pojedinac oseća prema grupi vodi do veličanja grupe i veličanja Stvoritelja. Pojedinac treba da napusti sastanak grupe s osećajem da je stekao snagu koja će mu pomoći da postigne cilj stvaranja. 

Pojedinac nema drugi izvor snage osim grupe. On treba da radi na građenju svoje Kli, i njegova Kli nužno treba da uključi sve ostale duše.

Link - Strive for Soul Connection

 

KREATIVNOST NA STEPENU STVORITELJA

Kreativnost na stepenu Stvoritelja 

Komentar: Kažete da kada je osoba u skrivenosti to je najveći mogući, najbolji period u razvoju duše. 

Moj odgovor: Najveće zadovoljstvo dolazi iz sučeljavanja suprotnosti, iz rešavanja problema. Drugim rečima, kada uočimo određene fenomene, kvalitete ili delove koji se međusobno ne uklapaju, i odjednom otkrijemo rešenje, tada raste zadovoljenje Stvoritelja, zadovoljenje Onoga koji stvara. Zbog toga,  ovo jeste najveće zadovoljstvo, zadovoljstvo kreativnosti. 

Takvo zadovoljstvo ne ostaje samo u vama; kroz to vi postajete jednaki Stvoritelju. Vi stvarate! Vi nešto gradite! Nije da samo crtate na komadu tkanine ono što vam padne na pamet, ili nešto što ste videli ili zamislili u svom grozničavom umu, već vi oslikavate unutar sebe. Ovo je uistinu stvaranje, stvaranje ni iz čega. 

To nije poput Isaka Levitana, koji je posmatrao breze i slikao ih.  Ne umanjujem ni na koji način njegov talenat. Unutrašnje stvaranje je milijardu puta veće. 

Kada se suočite sa ovim suprotnostima i mučite se kako da ih povežete jer moraju da vam daju najveću harmoniju, što je sledeći stepen na kojem mogu da se povežu, tada vas one uzdižu. To su dva temelja duhovnih lestvi. 

Vi sami stvarate prečke kojima se uspinjete povezujući ih između ovih temelja. Tada razumete da vi zaista stvarate, da ste u otkrivenosti, u činu stvaranja nečeg novog, a ne samo da kopirate breze. 

OD ILUZIJE DO ISTINITE STVARNOSTI

 

Od iluzije do istinite stvarnosti

Mi živimo u unutrašnjoj iluziji i zbog toga moramo da uvedemo sebe u sistem koji istinski postoji. Danas mi boravimo u jednom iluzornom sistemu, koji se u kabali naziva „imaginarni svet“ (Olam HaMedume), ili naš svet. 

Štaviše, nema potrebe da u 21. veku za ovo stvaramo matricu, kao u holivudskim filmovima. Dovoljno je da se okrenemo knjigama nastalim pre 5000 godina gde je sve ovo predstavljeno korak po korak. Nema potrebe da probijamo već otvorena vrata. 

Naš svet je potpuna iluzija. On stalno deluje unutar nas. Jedino što je potrebno je da stvorimo normalna, prirodna, ispravna osećanja i misli unutar nas koja bi nam, umesto iluzije, dala istinitu sliku stvarnosti. 

Ali ova istinita slika je takođe unutar nas, a ne spolja kako to nama izgleda. Sve to je u potpunosti unutar naših želja. Svetlost oslikava određene slike unutar želje, upoređujući svoja svojstva i želje, njihovu različitost ili njihovu sličnost. To je slika sveta. 

Otuda, naš zadatak je da se krećemo od velike iluzije ka manjoj, i ka još manjoj, dok se ne približimo istinitoj stvarnosti u kojoj nas ispunjava jedino Svetlost. I sve je osim nje bila iluzorna stvarnost, ali u različitim merama. Zbog toga se svi svetovi nazivaju „svetovi“, od reči Olama (skrivenost), što ukazuje na to da živimo u skrivenosti od istinite stvarnosti, sveta beskonačnosti. 

BESKRAJNO ZADOVOLJSTVO - POSTOJI POTVRDA!

 

Beskrajno zadovoljstvo? – Postoji potvrda! 

Pitanje: Kako pojedinac može da zamisli Parcuf? Kako se on manifestuje u osobi? 

Odgovor: Parcuf je odmereno primanje Svetlosti zarad davanja. 

Ukoliko imam određenu želju i ispunjavam je zarad sebe, to je egoistična želja. Recimo da sada imam želju koja može da se ispuni zadovoljstvom – Svetlošću. Kada Svetlost uđe u želju, ona je odmah neutrališe. To je poput poništenja. Zadovoljstvo koje me ispunjava poništava čak i najjaču želju.

Želja ne može da opstane ukoliko dobije ono što želi. Otuda, nakon primanja zadovoljstva, želja nestaje. Želja nestaje i zadovoljstvo se više ne oseća. To jeste, primanje zadovoljstva uništava zadovoljstvo samo po sebi i na kraju ja ostajem prazan. Upravo se to dešava danas u svetu. 

Osećaj praznine nas tera napred u nepoznato. Iznenada mi osećamo da nam zadovoljstvo više ne daje osećaj uživanja. Kao rezultat toga, postajemo ispražnjeni. 

KAKO DA POSTIGNEM DUHOVNI ŽIVOT

Kako da postignem duhovni život?

Jedino onda kada pokušam da izađem iz svoje želje za primanjem, otkrivam da nisam sposoban za to. Ne želim da moj egoizam određuje čitav moj život jer je to zla inklinacija koja me sprečava da postignem večnost, savršenstvo i svrhu stvaranja; on ometa moju povezanost sa drugima i zaslepljuje me za dobro koje u takvoj vezi postoji. 

Egoizam skriva sve od mene, usađuje lažne vrednosti i osuđuje me na privremeni, prolazni život. Zbog toga, proglašavam ga svojim neprijateljem. 

Egoizam je otkriven kada se duša Adam HaRišon raspala, kada se pokidala veza između njenih želja. Postojala je posuda sastavljena od deset potpunih Sefirot, i ona se razbila. Sada, umesto jedinstva svih ovih delova, postoji međusobno odbacivanje i otkriva se mržnja. 

Ovo se naziva zla inklinacija; to je kada svaka osoba misli da treba da vlada i brine samo o sebi, a drugi moraju da joj služe. Zbog toga se egoizam naziva „anđeo smrti“, jer ukoliko sam odsečen od drugih, mogu da osetim samo život koji sada osećam u ovom svetu: slabu iskru postojanja.

SVE POSTIŽETE U SVETLOSTI DAVANJA

Sve postižete u Svetlosti davanja 

Pitanje: Zašto čovekova unutrašnja promena u pristupu stvarnosti – od primanja do davanja – njemu daje sposobnost da postigne sadašnjost, prošlost i budućnost bez ograničenja? 

Odgovor: Svetlost, kvalitet davanja, koja se otkriva unutar čoveka, uključuje sve, jer je to jedina sila u čitavoj prirodi; to je sama priroda. 

Svetlost upravlja nama - stvorenjima, jer ništa drugo nije stvoreno osim nas. Sve veće otkrivanje Svetlosti u nama otkriva sve što je izvan vremena, prostora i kretanja. 

Otuda, otkrivanjem kvaliteta davanja, čovek dolazi do toga da zna sva dela Stvoritelja, od početka do kraja. „Nema Stvoritelja bez stvorenja koje Njega otkriva”. 

Kvalitet davanja koji deluje na stvorenje jeste Stvoritelj. Kada ovaj kvalitet, koji me je stvorio, počne da vlada u meni, to znači da otkrivam Stvoritelja. Dominacija želje za davanjem, namera davanja, kvalitet davanja u meni, naziva se – Stvoritelj se meni otkriva. 

Ovo otkrivanje se dešava u onoj meri u kojoj i ja sam postajem davalac. Ali, kako onda mogu da kažem da ja otkrivam Stvoritelja? Ko je to „ja“ koje Njega  otkriva i dalje? Sledi da u meni i postoje kvaliteti koji još nisu potpuno otkrili Stvoritelja.