KLIMA JE STVAR PRISTUPA

„Klima je stvar pristupa” (Medium)

Objavljeno 27. novembra 2022. godine

Ministri prezentоvali tokom plenarnog zasedanja Кlimatskog samita COP27 u Šarm el-Šeiku, Egipat, 20.11.2022.     REUTERS/Mohamed Abd El Ghany

Dve nedelje rasprava o klimi na COP27 u Šarm el-Šeiku, u Egiptu, završile su se razočarenjem. Kao što je CNN napisao: „Svet nije uspeo da postigne dogovor da smanji upotrebu fosilnih goriva do njihovog potpunog ukidanja… pokušaj da se raspravlja o najvećem izvoru emitovanja toplotnih gasova na planeti koji uzrokuju klimatsku krizu završio se fijaskom, jer je jedan broj nacija, uključujući Kinu i Saudijsku Arabiju, blokirao ključne predloge da se postepeno izbace sva fosilna goriva, a ne samo ugalj”. A činjenica da su članovi postigli dogovor oko „uspostavljanja fonda za ‘sanaciju gubitaka i šteta’ koji je namenjen za pomoć najugroženijim zemljama da bi mogle da se nose sa klimatskim katastrofama”, neće promeniti klimatske promene niti rešiti glavne probleme. 

Ukoliko želimo da izmenimo klimu, moramo da je izmenimo na svim nivoima, a prvo i osnovno jeste da izmenimo društvenu klima koju smo stvorili. Sve dok ona bude negativna, agresivna i uzavrela, i globalna klima će to reflektovati. 

Mi možemo da pomognemo u vezi sa lokalnim klimatskim krizama, ali globalnu klimu ne možemo da promenimo uz naš sadašnji pristup. Ukoliko hoćemo da promenimo klimu, moramo da je promenimo na svim nivoima, a prvo i osnovno je da promenimo društvenu klima koju smo stvorili. Sve dok ona bude negativna, agresivna i uzavrela, i globalna klima će to reflektovati. 

DVA JARCA U DUHOVNOM RADU

 

Dva jarca u duhovnom radu 

Tora, Levitski zakonik, 16:7-10: I neka uzme dva jarca i neka ih stavi pred Gospoda, na ulaz u šator sastanka. I neka Aron baci žrijeb na ta dva jarca: jedan žrijeb za Gospoda, a drugi žrijeb za Azazela. I neka Aron na žrtvu prinese jarca na kojeg je pao žrijeb za Gospoda i neka ga prinese kao žrtvu za grijeh. A jarca na kojeg padne žrijeb za Azazela neka metne živa pred Gospoda, da učini očišćenje na njemu, pa  neka ga pusti u pustinju, Azazelu. 

P: Na šta ovde ukazuju dva jarca?

Rav: Dva jarca ukazuju na unutrašnjii rad osobe, na to: da ona treba da razlikuje različite kvalitete u sebi, da razjasni šta može da ispravi, a šta ne, šta je to za šta ona ima dovoljno snage, a za šta nema. Međutim, ona uopšte nema snagu za to, već samo mogućnost da traži pomoć od Stvoritelja.

Ukoliko osoba jednostavno misli: „U redu, tražiću”, time neće uspjeti. Da li ona može da traži za to da se zaista oslobodi svojih osobina? Da bi to učinila, ona sve unutar sebe mora da procesuira na dubok i ozbiljan način, a iskustvo toga je nešto lično. 

Osoba ne može da kaže: „Želim da ispravim to i to”, već jedino može da traži da se to ispravi. Ona može da traži da se isprave one osobine koje su joj vrlo drage i od kojih ni na koji način ne može da se odvoji kao što, na primjer, majka ne može da se odvoji od svog djeteta. Da li možete da zamislite takvo stanje? 

Kada osoba razumije da od toga ona ne može da se oslobodi sama, ona traži pomoć Stvoritelja. I to nije zarad nje same, već da bi sebe u potpunosti posvetila drugima. Ona svoje osobine žrtvuje kao da žrtvuje svoje malo dijete. To je prava žrtva sa njene strane. Istovremeno, ona se podiže na vrlo visok nivo kada od Stvoritelja zatraži da to učini On, jer ona to ne može da učini sama.

Sve ovo nam se otkriva tokom dugog vremenskog perioda. I osoba prolazi kroz veoma ozbiljna unutrašnja stanja vagajući različite opcije. Ona pita da li radi ispravno, kako može da se odrekne jedne ili druge stvari i tako dalje. Govorimo o tome kao da je razumljivo, ali u stvari to nije samo teško, već je veoma teško. 

ZAVIST, POŽUDA I ČAST IZVODE ČOVEKA IZ SVETA

 

Zavist, požuda i čast izvode čoveka iz sveta

Objavljeno 26. Avgusta 2013.

Rečeno: Ljubomora je loše osećanje. Ona menja čovekovu percepciju sebe i primorava ga da korak po korak menja svoje karakterne crte i manire; ona ga podstiče na to da on kopira svog suparnika! Čovek pod uticajem svojih suparnika počinje da ponavlja njihove navike i otkriva njihove talente u sebi.

Mi pokušavamo da to radimo u slučaju kada naš partner pokaže interes za nekoga, ili ukoliko je suparnik zainteresovan za našeg partnera, čak i ukoliko je naš partner indiferentan. Ljubomora, poput bilo koje borbe, može da postane strategija za naš lični napredak ukoliko uspemo da naše emocije držimo pod kontrolom.

Komentar: Rečeno je: “Zavist, požuda i čast izvode čoveka iz sveta”. Ova tri velika punjenja našeg egoizma služe kao veliki stimulatori za naš napredak. Ukoliko ih mi u životu nemamo, moramo da ih izazovemo. Ukoliko ih iskušavamo, mi moramo da ih kontrolišemo. Suština je u onome što mi želimo da postignemo uz njihovu pomoć!

Link - Envy, Lust, And Honor Bring One Out Of The World

 

PREMEŠTANJE IZ KORPORALNOG STRAHA U DUHOVNI STRAH

Premeštanje iz korporalnog straha u duhovni strah

Objavljeno 11. septembra 2014.

Pitanje: Kako možemo da se iz korporalnog straha od udaraca premestimo u duhovni strah?

 

Odgovor: Ovaj prelaz je moguć samo pomoću okruženja. Ukoliko mi je Stvoritelj važan, tada najvažnija stvar za mene nisu udarci koje primam, već to da mogu da dajem ka Njemu. Sve zavisi jedino od toga koliko mi je to važno.

Kada je dete bolesno, ne daj Bože, roditelji ne razmišljaju ni o sebi i tome kako se osećaju ni o lepom obroku, već trče s detetom od jednog do drugog lekara, budući da je za njih najvažnije zdravlje njihovog deteta. Sve se određuje važnošću cilja.

Zbog toga, mi moramo kroz okolinu da povećamo važnost Stvoritelja, važnost cilja. Ukoliko je cilj važan, mene ništa više ne brine. I, to je u tolikoj meri da neprestano sanjam i razmišljam jedino o tome kako da osladim Njega. To je poput bebe o kojoj stalno razmišljam i brinem: šta da učinim za nju i kako da se ona oseća bolje. Moja ljubav prema njoj me obavezuje.

Ukoliko me okolina impresionira svojom veličinom i važnošću Stvoritelja, ja ću početi da razmišljam o tome kako da dajem Njemu. Onda davanje Stvoritelju postaje moje primanje zato što uživam u tome da Njemu dajem, da dajem onome koga volim.

 

Ali, sada se postavlja pitanje zašto dajem: da li je to zarad svog sopstvenog užitka ili je to u Njegovu korist? Ovo je mesto gde razjašnjenje počinje. Možda mi je Stvoritelj iznenada toliko važan jer ja ispunjavam sebe i postižem Viši svet kroz Njega? To znači da jednostavno koristim Njega.

 

Moram da znam da zapravo dajem Njemu i bez ikakve koristi za sebe. Ovde razumem da  moram da se odvojim od ikakvog primanja za sebe, od ikakve koristi za sebe. Bolje je ukoliko ne znam da dajem Njemu, budući da već sama ta činjenica jeste veliko zadovoljstvo.

Ukoliko znam koliko sam Njemu dao i koliko se Njemu to sviđa, tada mi je to već veliko zadovoljstvo. Stvoritelj zna o meni i mi dajemo jedan drugome, povezani smo, i vidim da je ovaj napor vredan za mene. Ko god služi nekome ko je velik, i sam postaje velik.

STRAH I TREPET

Strah i trepet 

Obavljeno 9. septembra 2014

Pitanje: Kako je moguće razlikovati strah i trepet?

Odgovor: U generalnom, strah je niže stanje, nešto bitno za naše životinjsko telo, naša želja za primanjem. Za razliku od toga, trepet se oseća u skladu sa karakteristikama davanja, u odnosu na Stvoritelja.

Radim unutar svoje želje za primanjem. Ukoliko se bojim fenomena/pojave/onoga što je  unutar moje želje za primanjem, to se naziva „strah”. Ukoliko sumnjam i bojim se da li ću moći da dam prijateljima i kroz njih Stvoritelju, to se naziva „trepet”.

Razlika između straha i trepeta jeste u tome što je strah prirodna pojava koja u meni nastaje i odvija se prirodno, kao rezultat straha želje za primanjem za to da li će dobiti užitak, a u tome nema razlike između osobe i zveri. A, trepet ne zavisi od mene, već od toga kako ću primiti Svetlost koja Reformiše? To me dovodi do/To mi donosi trepeta.

Strah se prirodno budi u meni, sam po sebi, a trepet je rezultat uticaja Više Svetlosti, božanske svetiljke, od svesnosti veličine Stvoritelja. To jeste, glavna razlika je u tome da mi strah dolazi po prirodi, a trepet je iznad prirode, pod uticajem Svetlosti koja Reformiše.

Link - Fear And Trembling

 

RAT SA AMALEKOM

Rat sa Amalekom

Objavljeno 22. marta 2013.

Zatim je došao Amalek i borio se sa Izraelom u Rafidinu. A Mojsije je rekao Isusu: „Izaberi  ljude za nas, i izađite, borite se sa Amalekom; sutra ću stajati na vrhu brda sa štapom Božjim u ruci” (Tora, Izlazak, „BeŠalah”, 17:8 – 17:9).

Amalek je naša najdublja i najegoističnija želja i ideološki neprijatelj na putu ka duhovnomi. Rat o kojem se u Tori govori, što je unutrašnji rat, koji je u cilju da se snažnije ujedinimo, da otkrijemo u nama egoističnije želje, uključujući i Amaleka, da se uzdignemo iznad njih i pobedimo. Da bismo se borili protiv njega, potrebne su nam „starešine”. To znači najispravljenija svojstva u pojedincu. Ovde su opisana mnoga svojstva i uz njihovu pomoć idemo u borbu protiv egoizma, koji nam stvarno izgleda kao neprijatelj, jer mi njega vidimo kao da je dodatno „protiv nas”, i u unutrašnjem i u spoljašnjem.

Dok se pojedinac ne odvoji od svog unutrašnjeg ega, ne oseća ovaj otpor, neprijateljstvo, mržnju prema svojoj prirodi. Pojedinac ne oseća da ta priroda takođe potiče od Stvoritelja, da Stvoritelj namerno otkriva ova svojstva unutar njega (uostalom, „nema ničeg osim Njega”) da bi mu On pomogao da uvek iznova zahteva od Više sile da ga ispravi, da bude ispred njega i pomogne mu da sve svoje prethodne egoistične želje ispravno upotrebi u davanju i ljubavi.

To je zato što osoba nema kvalitet „davanje”. Kvalitet davanja jeste Stvoritelj, a osoba ima samo kvalitet „primanje”. Tako, „primanje zarad davanja” (upotreba ega zarad davanja) veoma je težak rat sa Amalekom. Ukoliko svi drugi ratovi za ispravku postoje da bismo se uzdigli iznad našeg ega i pobegli iz Egipta, da bismo izašli iz različitih vrsta problema, uzdigli se iznad njih, onda sada nema potrebe za uzdizanjem, već da se sa egom borimo licem u lice.

Mi se ne borimo protiv Faraona, već jednostavno bežimo od njega, jer sa njim nije moguće bilo šta uraditi. Amalek je isti Faraon, samo u drugom, unutrašnjem obliku iz kojeg nije moguće pobeći. Moramo da se suočimo s tim na ovaj način, da ga poljuljamo  i pobedimo, te da ga obavežemo da deluje zarad davanja.

Ono što je glavno jeste to da nije moguće pobediti Amaleka. Tako, rečeno je da se rat sa Amalekom nastavlja do poslednjeg trenutka ispravke, i niko ne može da ga pobedi sam. Stvoritelj ostavlja Amaleka za „desert”, za poslednji proboj kada ga čovek uz pomoć Više sile konačno nadvlada. A onda se sav egoizam osobe menja u „zarad davanja”.

Link - The War With Amalek

PROSLAVA POBEDE NAMERE

Proslava pobede namere

Objavljeno 12. marta 2012.

Rabaš, članak „Purim”: Rečeno je da će na kraju ispravke svi praznici biti ukinuti, osim praznika Ester, jer nikada nije bilo tako velikog čuda kao toga dana. Ni na Šabat ni na druge posebne dane nije otkrivena tako velika Svetlost, već samo u danima Purima. I, zato postoji velika prednost Purima u odnosu na sve ostale dane.

Zaista, pre kraja ispravke nije moguće ispraviti sve razbijene iskre i posude, već samo 288 od 320 iskri, i to tako da budu povezane sa davanjem. I, to se postepeno razjašnjava, ali preostaju 32 iskre koje ne mogu da budu razjašnjene.

To se naziva „kameno srce (Lev HaEven)”. I, tek kada se svih 288 iskri potpuno razjasni, kameno srce će se ispraviti, kao što je rečeno: „I ukloniću kameno srce iz vašeg mesa, i daću vam srce od mesa, i tada će smrt zauvek nestati i sve zlo će se ispraviti u dobro, a tama će sijati poput Svetlosti”. 

Iz toga sledi da Svetlost Purima odgovara kraju ispravke i otkriva se jedino čudom. Iz tog razloga, svi praznici se poništavaju, osim Purima, kojem pripada kraj ispravke, kada će se sve zlo ispraviti, i neće biti razlike između prokletog Hamana i blagoslovenog Mordehaja, i Haman će biti ispravljen u dobro.

Haman je ego koji se manifestuje kada se uzdignemo iz izgona i postignemo nivo koji se naziva „davanje zarad davanja”, i koji karakteriše Mordehaja pravednika. Pravednik simbolizuje svojstvo Bina (Hafec Hesed) iz kojeg se uzdižemo još više i potpuno brišemo bilo kakvo sećanje na Amaleka, postižući nivo „primanja zarad davanja”. Ovo je već sledeći stepen.

Kada se Mordehaj, što je namera „davanje zarad davanja”, to jest tačka u srcu, manifestuje u čoveku, on počinje da se bori protiv želje da primi za sebe. Haman je unuk Amaleka, što znači da on stoji dva stepena iza Amaleka. Kada Hamana ispravlja Mordehaj, Haman se približava Amaleku za jedan stepen i postaje mu sin.

Haman i Amalek su egoistične sile, Klipot (ljuske). Haman se otkriva na početku našeg puta i mi moramo da ga dovedemo do ispravke „davanje zarad davanja”, što se naziva Mordehaj. Tako se uzdižemo za jedan stepen prema gore, na nivo sina. Zatim postižemo samog Amaleka, ljusku koja stoji nasuprot nameri „primanje zarad davanja”. Ovo se podudara sa Drvetom znanja dobra i zla. 

Amalek simbolizuje egoističnu nameru, čitavu veliku želju za primanjem sa namerom zarad sebe, koju pojedinac otkriva i postepeno ispravlja. Haman je deo Amaleka koji se otkriva pri ulasku u duhovno, što je svojstvo Bina. Tada se otkrivaju i mnogi drugi zli koji su opisani u Tori, i svi su oni potomci Amaleka. Mi moramo da uništimo potomke Amaleka, „da izbrišemo sećanje na Amaleka”, jer to je egoistična namera. Naravno, ne radi se ni o osobama ni o akcijama, već samo o namerama.

Link - Celebrating The Victory Of Intention