KOME I ŠTA KABALISTA DAJE

Kome i šta kabalista daje? 

Pitanje: Da bi osoba bila u mogućnosti da daje, potrebani su neko kome će da daje i ono šta će da dâ. Kako kabalista rešava ovaj problem? Kome i šta daje? 

Odgovor: Kada kabalista ima priliku da daje, on vidi da ta prilika postoji jedino u odnosu na Stvoritelja. Ali, gde je Stvoritelj? Proizlazi da je sve oko njega Stvoritelj. Otuda, nema problema da se daje. 

Stvoritelj specifično pokazuje osobi gde i kako da daje, da utiče i dalje sprovodi Njegovu želju. Osoba postaje „ruka Stvoritelja“. 

Davanje zarad Stvoritelja je davanje ljudima. Pre svega, širenje metode kako da se dođe bliže Stvoritelju je najbolje što može da se uradi zarad ljudi i zarad Stvoritelja. Na ovaj način ljudima se daje mogućnost da prime Višu Svetlost, obilje,  da bi ispunili sebe i Stvoritelja.   

Pitanje: Ali, jedino nekolicina ima takvu priliku. Ukoliko osoba ne podučava i nema  u blizini prijatelje s kojima može da primeni ovu metodu, šta bi trebalo da daje?  

Odgovor: Tada ona nema priliku da u bilo čemu napreduje. Ona mora u blizini da ima istomišljenike; najbolje je da to bude desetka. 

UZDIZANJE VAŽNOSTI STVORITELJA

 

Uzdizanje važnosti Stvoritelja

Pitanje: Povećanje veličine Stvoritelja nadilazi sve prepreke u desetki. Kako možemo dalje da uzdižemo Njegovu veličinu u desetki i u čitavoj svetskoj Kli, tako da svi možemo da se ujedinimo i da sve pokrijemo ljubavlju?

Odgovor: Jedino ukoliko ste među ljudima kojima je do toga stalo. Vi zajedno uzdižete Njegovu veličinu u svojim razgovorima, akcijama, na obrocima i tako dalje. I što je veća važnost Stvoritelja u vašim očima, to ćete više da uzdignete sebe. 

Štaviše, kroz uzdizanje veličine Stvoritelja, vi ćete da zadovoljite Njega.

Link – Raise the Importance of the Creator

ZNAJTE SVOJE GRANICE

Znajte svoje granice 

Praviti bilo kakav pokret jedino kao rezultat ljubavi drugih, bez ikakve iskre reflektujuće Svetlosti ili nade za bilo kakvom nagradom zauzvrat, po prirodi je potpuno nemoguće (Baal HaSulam, „Matan Tora [Davanje Tore]“). 

I, ovo tek treba da se otkrije. Reči su tačne i divne, ali pojedinac mora da izvrši mnoge akcije usmerene ka davanju, da provede mnogo sati učeći i da uloži mnogo napora da se ujedini sa drugima da bi došao do spoznaje da nema ni najmanju šansu da izvrši akciju davanja. 

Naravno, pojedinac može da prizna da je egoista koji ne mari ni za koga, koji nikoga ne ceni i koji je prema svemu ravnodušan. Ali to ne svedoči otkrivenosti posude, Kli; svako može to da kaže o sebi. Slažemo se s ovim bez suvišnih reči. 

Problem je da se spozna zlo u sebi, da se razume da čak i ukoliko pojedinac nešto želi, on nije sposoban da izvrši bilo kakvu akciju davanja. To znači poznati svoju prirodu, znati svoje granice. Svim svojim snagama, koristeći sve mogućnosti i sredstva, pojedinac podstiče sebe da iskaže davanje svom prijatelju, a otkriva najčistije egoistično primanje. On ne nalazi nijedan procenat davanja.  

I što se više trudim da za nekoga uradim nešto dobro, to mi se više otkriva moja prvobitna namera nakon svih ovih napora. Ranije nisam znao za to i nisam to mogao da otkrijem, ali sada se ispostavlja da su sve moje akcije bile usmerene na ličnu korist. 

Ovo je veoma duboko učenje. Te lekcije primim tek nakon što uložim trud. Sa čistom dušom prihvatam rad, želeći da što više koristim drugima i da se ujedinim sa njima, potpuno zaboravljajući na sebe. U mojim očima, moji prijatelji su toliko veliki da se ja jednostavno izgubim, nestanem među njima. I na kraju, posle svake akcije, otkriva mi se suprotna slika: sve sam uradio za sopstvenu korist.